RT Balkan istražuje: Zašto raste popularnost nemačke desnice?

Desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) na pokrajinskim izborima doživela je veliki uspon.

AfD je tako, u Hesenu i Bavarskoj zauzela visoko drugo mesto, a dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević za RT Balkan ocenjuje da su ovakvi rezulati, između ostalog, posledica nezadovoljstva građana aktuelnom situacijom pod saveznom vladom.

"AfD na daljem usponu pre svega može da zahvali aktuelnoj vladi, odnosno vladajućoj koaliciji tri stranke - socijaldemokrata, zelenih i liberala. Tu se, što se tiče samog AfD, nametnulo više razloga za uspon. Sa jedne strane, njihovo unutrašnje trvenje se smirilo u poslednjih godinu, dve i oni su počeli da profitiraju od grešaka savezne vlade. To se pre svega odnosi na poteze koje su zeleni vukli u energetskoj i ekonomskoj politici, ali i u društvenom životu, insistirajući na identitetskim temama, pre svega po pitanju prava seksualnih manjina. Reakcija stanovništva je po tom pitanju podeljena i došlo je do svojevrsnog preslikavanja kulturološkog rata koji je prisutan u Americi, između levih liberala i konzervativaca", navodi Radičević.

On dodaje da je AfD profitirao i jer prosečan Nemac znatno više plaća gas i struju nego pre nekoliko godina. Tu su i inflacija, skok cena životnih namirnica, stanovanja i slično.

Naš sagovornik podseća na prve analize ukazuju na to da su AfD-u glas dali i oni koji inače ne glasaju, ali i građani koji su bili odani vladajućoj stranci, "što ukazuje da nije u pitanju samo ideologija, već da je u pitanju protest".

"AfD je pokupio glasove ne samo ideološki konzervativnog stanovništva, već i mnogih koji su nezadovoljni situacijom u zemlji", zaključuje Radičević.

Dostanić: Sve stranke vladajuće koalicije "kažnjene"

 Na pitanje kako se dogodio uspon desnice, naučni saradnik na Institutu za političke studije Dušan Dostanić odgovara da je pravo pitanje - zašto se to ne bi dogodilo?

"Ako postavimo pitanje na taj način, onda se prećutno pretpostavlja da je postojanje i rast desnice anomalija, neprirodna i nenormalna pojava, a rast levice je nešto što je normalno i prihvatljivo. Ako iz te perspektive pokušavamo da sagledamo fenomen kao što je AfD ili rast nekih drugih desnih stranaka u Evropi, onda ništa nećemo razumeti. Pokušaj analize rasta desnice će se, takođe, završiti na tome da će se stati na tome da se desnica nekako grdi i da se govori o tome da je to nešto loše i opasno, ili da ćemo posegnuti za nekim istorijskim objašnjenjima, kao na primer da desnica uvek raste za vreme krize. Nećemo doći do korena problema i odgovoriti na pitanje koja je to kriza", kaže Dostanić.

On napominje da treba početi od toga da je postojanje desnice u svakom društvu nešto što ne samo da je normalno i legitimno, već je i poželjno. Svaki politički sistem počiva na tome da postoje dva pola, i da, pored levice i centra, mora da postoji i takozvana desnica.

Dostanić objašnjava da postoje četiri grupe faktora koje utiču na poverenje koje dobija desnica.

"Jedan deo je sadržan u stavu da je desnica nešto nenormalno. Neke stranke, kao na primer Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ili Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koje su nekada važile za desnicu, toliko su se socijaldemokratizovale i pomerile ka levici, pa prosto više ne odgovaraju na potrebe svojih tradicionalnih birača. To je fenomen koji može da se prati svuda u Evropi - stranke koje su nekada važile za konzervativne izneverile su svoje stare birače. Oni su jedno vreme u okviru tih stranaka pokušavali da pronađu neko rešenje, a kada se to pokazalo kao neuspešno, jedino rešenje bilo je osnivanje novih stranaka ili davanje podrške drugim partijama", navodi naš sagovornik.

On ističe da je u pitanju kriza partijskog predstavništva, a da sve više ispitanika u anketama kaže da su sve stranke "počele da liče jedna na drugu". 

Dostanić napominje da je druga grupa razloga za rast desnice takozvana ekonomska kriza, to jest pad životnog standarda.

"Ljudi u anketama kažu da ne žive bolje, a odgovor na pitanje da li očekuju da će njihova deca imati viši životni standard je takođe negativan. To ne znači da je Zapad siromašan u apsolutnom smislu, ali znači da postoji pad životnog standarda koji traje već godinama. To nije samo stvar rata u Ukrajini ili neke prolazne krize, već dugoročni fenomen opadanja životnog standarda. To nije neko veliko siromaštvo, ali jeste osetno i građani zbog toga reagauju na taj gubitak standarda", dodaje naš sagovornik.

On kaže da se treća grupa razloga za uspon desnice odnosi na kulturne promene koje su se dogodile u poslednjih 20-30 godina. 

Građani tako, u anketama, sve više govore da se osećaju kao stranci u svojoj državi, da ne prepoznaju zemlju u kojoj su rođeni i slično. Te promene odnose se sve veći broj ljudi stranog porekla, nova prava i slično.

"Vladajuće elite objašnjavaju da je to neophodno, da su takve kulturne promene priordne i da su migracije uvek postojale. Jedan deo građana u anketama ocenjuje da je možda sve to prirodno, da je možda u pitanju neumitni razvoj, ali se pitaju da li je neophodno da on bude toliko brz i toliko bolan, i da li je potrebno da se od njih zahtevaju promene u sferi porodice, nove migrantske politike... Konzervativni birači, ili ljudi koji su kulturno konzervativni, kažu da su te promene suviše velike i da nekako moraju da odreaguju", dodaje Dostanić.

Četvrta grupa faktora je takozvana kriza institucija, jer su one "ispražnjene od značenja".

"Kada pitate ljude da li osećaju da njihov glas nešto menja, po pravilu je odgovor ne, jer su institucije i oni koji donose odluke suviše daleko. Kada ih pitaju da li misle da njihov glas utiče na politiku, vrlo često su odgovori ne. U toj krizi poverenja, odluke se donose u Briselu, ili na Svetskom ekonomskom forumu. Za građane je sve to previše daleko i komplikovano i oni imaju utisak da su praktično izbačeni iz politike. Oni se zatim okreću strankama desnice jer one, između ostalog, u svojim programima predlažu direktnu demokratiju, nekakav švajcarski model gde će se građani o tim pitanjima koja se njih tiču više sami izjašnjavati", kaže Dostanić.

Kao primer za debakl vladajuće stranke na izborima pominje saveznu ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer koja u svojoj izbornoj jedinici nije uspela da osvoji direktan mandat, dobila je oko 14 odsto glasova.

"To je 14 odsto za Socijaldemokratsku stranku, koja se računa kao najstarija nemačka partija, stranka sa tradicijom. Njen ministar, u svojoj izbornoj jedinici, dobija manje glasova nego što dobija stranka u pokrajini. To je izuzetan udarac", napominje Dostanić.

On ističe da su sve stranke vladajuće koalicije "kažnjene", jer nijedna nije povećala broj glasova u odnosu na prošle izbore.

"Štaviše, liberali su ispali u Bavarskoj, neće više biti parlamentarna stranka, a u Hesenu su se jedva provukli. Vidite i pad bivših konzervativnih stranka, pogotovo u Bavarskoj kod CSU, koja je malo pala u odnosu na prošle izbore, oko pola procenta. Međutim, ako se setite prošlih izbora setićete se da je to bio njihov istorijski minimum, a sada su uspeli da se zakopaju još dublje. CSU je stranka koja je u Bavarskoj za vreme Franca Jozefa Štrausa dobijala preko 50 odsto, sada je spala na to da PONOVO mora da traži koalicionog partnera da bi formirala vladu u Bavarskoj. AfD, sa druge strane, raste, i to uprkos strašnoj kampanji i atmosferi nasilja u kojoj su se dogodili ovi izbori", zaključuje Dostanić.