Izazovi širenja rata

Rat u Izraelu budi sve više sumnji da bi mogao da se proširi i izazove daleko šire ratne sukobe. I rat u Izraelu i onaj u Ukrajini su deo epohalnih promena u svetu na čijim ruševinama niče novi svetski poredak pa bi te ruševine mogle da u svoj ratni reljef uvuku i mnoge druge zemlje. To je, na žalost, u mnogo čemu izvesna perspektiva.

Izrael je bio jedan od simbola svetskog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata i sada se taj poredak definitivno ruši. Izraelska vlada je uporna u nastavku rata a američka Bela kuća još upornija u punoj podršci tim planovima. Takva podrška Vašingtona i masovno slanje oružja potvrđuju da je ovo u stvari američki rat a Izrael je samo mesto ratovanja. I ako je suditi prema izjavama i saopštenjima, izraelska vlada planira da protera Palestince iz Gaze, one koji prežive, u Egipat ili da ih naseli u novi izbeglički kamp u deo Sinajske pustinje koji takođe pripada Egiptu. Zvanični Kairo je saopštio da takav plan smatra objavom rata i već je počeo da raspoređuje tenkovske jedinice na granici sa Gazom koja je i izraelska granica.

To bi, drugim rečima, mogao da bude prvi korak u širenju izraelskog rata. Veoma je komplikovana i situacija u Jordanu, iako zapadna propaganda to prećutkuje. Većina žitelja te zemlje su etnički Palestinci i Aman, upotrebom vojske, jedva uspeva da spreči pravu pobunu i velike nemire. Na severu Izraela pokret Hezbolah već svakodnevno ima okršaje sa izraelskim snagama a plansko uništavanje izraelske izviđačke i tehnike praćenja sugeriše da taj pokret namerava i širu oružanu akciju. Jemenski Huti su već raketirali izraelsku vojnu bazu na jednom ostrvu arhipelaga u Crvenom moru, koji je teritorija Eritreje kao i jezičak Izraela koji izlazi na Crveno more. U prevodu, rat se već proširio. Izrael je već evakuisao, u stvari iselio, 43 gradića duž svojih granica.

Zanimljiv je i jedan detalj. Borci Hamasa nemaju "kalašnjikove" nego američke puške M-4 kakve imaju i izraelski vojnici. Protivnici sa oružjem istog proizvođača. Interesantno.

Rušenje mita o snazi i nepobedivosti

Dosadašnji tok rata je srušio dugo negovani mit o snazi i nepobedivosti izraelske vojske i već sada je jasno da ovaj rat Izrael i Amerika ne mogu da dobiju. Mogu da nanesu nesagledive ljudske žrtve, ali ne i da pobede. Ali, ima ono staro pravilo kada se jedan problem pokušava rešiti stvaranjem drugog, još većeg problema.

Vašington je u Mediteran poslao tri nosača aviona sa pratećim ratnim brodovima a povećane su i snage u Persijskom zalivu i američkim bazama na Bliskom istoku. U Izraelu je i više od 2.000 pripadnika američkih specijalnih snaga koji su, kako je Pentagon i priznao, učesnici u ratnim operacijama. Oni su i podrška planiranoj evakuaciji nekoliko stotina hiljada američkih državljana koji žive u Izraelu. Procenjuje se da bi Amerika mogla, i da u stvari planira, bombardovanje južnog Libana koji kontroliše Hezbolah čime bi u rat uvukla ne samo Liban nego i Irak i Iran koji podržavaju taj pokret. Mada jedan deo američke administracije smatra da bi širenje rata bila velika greška ne zbog ratne nesreće nego zato što bi dovelo do američkog poraza.

Izvesnost širenja povećava i samo trajanje sadašnje faze rata. Kako bude trajao, Izrael će zbog velikih žrtava u Gazi gubiti podršku i biće sve izolovaniji. Uz to, ne bi trebalo potcenjivati jedinstvo arapskog sveta i njihovu odlučnost da odbranom Palestinaca brane i sebe. I arapski svet se već geopolitički opredelio za nezapadne integracije. Svoju odlučnost su pokazali kada su odbili da se u Amanu sretnu sa američkim predsednikom.

Širenje rata na Bliskom istoku će temeljno ugroziti linije snabdevanja energentima i trgovačke puteve Mediteranom što će dodatno ugroziti ekonomsku situaciju pre svega u Evropi. Kada se tome doda i rat u Ukrajini onda bi to moglo da dovede do raspada takozvanog Kolektivnog zapada, tačnije do jedinstva Evrope i njenog savezništva sa Amerikom. Tako bi se moglo desiti da rat sa Bliskog istoka stigne do Evrope.

"Jedinstvo naroda"

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus je, podsetimo, ocenio da u Evropi postoji opasnost od rata i istakao da Nemačka "mora biti u stanju da se odbrani". On je upozorio da će sukob na Bliskom istoku i rat u Ukrajini imati posledice po nemačko društvo i naglasio da ljudi "moraju da se naviknu na pomisao da bi u Evropi mogla da postoji opasnost od rata". Pistorijus je takođe rekao da će Nemačka istovremeno učiniti sve da u bliskoistočnom sukobu ne dođe do dalje eskalacije. Ali, nije rekao kako to Nemačka može da učini.

Mnogi dele zabrinutost nemačkog ministra odbrane, mada francuski predsednik Emanuel Makron smatra da bi u njegovoj zemlji moglo da dođe i do građanskog rata. Navodno, kako je objavljeno u Francuskoj, on veruje da bi velika muslimanska populacija mogla da se, zbog izraelsko-palestinskog rata, sukobi sa francuskim hrišćanskim delom. Makron je o tome poverljivo razgovarao sa liderima svih parlamentarnih stranaka i insistirao na očuvanju "jedinstva naroda". Samo insistiranje na "jedinstvu naroda" je u francuskoj javnosti protumačeno i kao priznanje da ono ne postoji.

U evropske ratne rasprave se uključio i politički sve aktivniji američki milijarder Ilon Mask izjavom da "Evropa ide ka građanskom ratu".

Istovremeno, kako ocenjuje francuski dnevnik Mond, Zapad, tačnije Evropa, se povlači sa političkih i vojnih frontova a, tvrdi se, zbog neuspeha u Ukrajini. Ukrajinski rat je, u stvari, "deo tog povlačenja i samo dodatno pogoršava njegove posledice". Dok se povlači sa jednog fronta istovremeno se u tajnosti priprema za novo povlačenje. Zapadnu politiku odbacuje veći deo sveta, pre svega Globalni jug, i rat u Ukrajini a sada i u Izraelu samo su ubrzali taj proces.

Kada si na dnu rupe prestani da kopaš

I kako bi rat mogao da stigne do Evrope? Nije samo u toku raspad starog svetskog poretka i na njegovim ruševinama uspostavljanje novog, nego i raspad uređenja odnosa među zapadnim saveznicima i ustrojstva posle Drugog svetskog rata. I to je jasno i evropskim liderima koji se u stvari već izvesno vreme i pripremaju za takav razvoj. Francuska je pod izgovorom "borbe protiv Rusije" formirala nejasnu Evropsku političku zajednicu koja planira i vojne formacije. Istovremeno je sa Italijom krenula u zasebnu izgradnju antiraketnog sistema. Nemačka je oformila grupu od 14 zemalja u kojoj je i 12 članica Evropske unije i NATO-a, koja je u stvari nova vojna formacija. I sve to izvan NATO pakta i Evropske unije.

Širenje američko-izraelskog rata na Bliskom istoku bi u ratni požar uvuklo i Kinu, koja već ima šest ratnih brodova u Persijskom zalivu i kod Džibutija, gde ima i vojnu bazu, kao i Rusiju. Taj rat Amerika i Izrael, to je već sada jasno, ne mogu da dobiju i onda bi, uz poraz u Ukrajini, došlo i do definitivnog raspada Evropske unije i unutrašnjeg uređenja Evrope. A Amerika neće da odustane od ratovanja. U tom raspadu dominirali bi različiti interesi evropskih zemalja i sukobi su neizbežni. I toga su svi svesni ali u takvim okolnostima razum nema značaja. Mnogi su skloni da veruju da bi najkritičnije tačke mogle da budu odnosi Poljske i Nemačke kao i Francuske i Nemačke. Naravno, prirodno je da niko od žitelja Evrope ne želi rat ali on ne samo da je moguć nego i verovatan. Jer, niko ne uvažava staru arapsku poslovicu da "kada si na dnu rupe prestani da kopaš".

Osnovno je pitanje – kada.

To je naravno teško reći ali može da se desi mnogo brže nego što bi se pretpostavljalo. Rat bi mogla da inicira i Amerika preko svoje okupacione strukture u Evropi. To je lančana reakcija logike da se jedan problem potiskuje izazivanjem novih problema.

Sve to će izazvati epohalne promene u Evropi, slične onima posle Prvog svetskog ili Velikog rata. Moglo bi doći i do promene granica. I ponovo Evropa neće imati presudnu reč u tom novom ustrojstvu već pobednici ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Mnogi su skloni da veruju da bi Izrael mogao i da nestane kao država što je, ipak, malo verovatno. Verovatnije je da bi moglo doći do američke vojne okupacije Izraela.

Iz ugla kakve takve normalnosti ovakav mogući razvoj izgleda skoro nemoguć ali mi smo svedoci vremena u kome su se sve nemoguće stvari već desile.