Raskršća Izraela
Na duži rok, Izrael više ne može da se oslanja na svoja tri stuba sigurnosti a ratna razaranja Gaze su izgleda ubrzala nestanak tih uporišta
U Vitlejemu, prema legendi rodnom mestu Isusa Hrista, ove godine prvi put u modernoj istoriji neće biti svečanosti obeležavanja njegovog rođenja, i po novom i po starom kalendaru. Vitlejem je u mraku. Starešine svih hrišćanskih crkava u Jerusalimu i na Zapadnoj obali su odlučili da se ovog puta Božić ne obeležava svečano u znak solidarnosti sa Palestincima u Gazi. Ni u susednom Jordanu, gde je Božić, državni praznik, nema svečanosti.
I posle više od 70 dana rata, Hamas u Gazi još nije uništen kako je obećala izraelska vlada. A Izrael je do 21. decembra bacio 29.000 bombi na Gazu, od kojih nenavođenih, 500 bombi dnevno. To je koliko su prve godine invazije Amerika i Britanija bacile na celi Irak. Do sada je stradalo više od 21.000 Palestinaca, uglavnom običnih građana, a i poginulo je više od 1.200 Izraelaca.
Ali, rat u Gazi otvara i suštinsko pitanje budućnosti Izraela, šta može da donese državi Izrael i posebno njenoj jevrejskoj dimenziji. U tom svetlu trebalo bi se podsetiti koji su osnovni stubovi dosadašnjeg opstanka Izraela.
Poljuljana tri stuba sigurnosti
Put stvaranju Izraela kao jevrejske države je otvoren Balfurovom deklaracijom 1917. godine, kojom je Britanija, pošto je dobila protektorat nad Palestinom, dala mogućnost stvaranja te države. Tokom formiranja izraelske države većina zapadnih zemalja je dala ogromnu finansijsku podršku a i jevrejska zajednica po svetu sakupila je ne malu količinu novca. Kada je formiran Izrael i izbio rat 1948. godine, ključnu podršku je dao Sovjetski Savez koji je preko tadašnje Čehoslovačke naoružao Izraelce.
Od tada pa sve do danas, opstanak Izraela kao države, dominantno je uverenje, zavisi od tri stuba: prvi je masovna finansijska podrška zapadnih zemalja, pre svega Amerike, koja omogućava održavanje oružanih snaga većih od ekonomskih mogućnosti; drugi je rascepkanost i relativna slabost okolnih, arapskih zemalja; i treći - nametanje društvenog mira unutar Izraela održavanjem straha i ambijenta stalne pretnje za opstanak.
Na duži rok Izrael više ne može da se oslanja na ta tri stuba a ratna razaranja Gaze su izgleda ubrzala nestanak tih uporišta.
Finansijska podrška Zapada, kako izgleda, neće još dugo trajati. I većina sveta je protiv rata u Gazi i onoga šta planira Izrael. Ne podržava etničko čišćenje u Gazi. Podrška pomoći Izraelu je sada, na primer, u Americi svega 14 odsto.
Nedavno je u autorskom tekstu u "Vašington postu" američki predsednik Džo Bajden ponovio odlučnu podršku njegove administracije Izraelu kao i Ukrajini jer, kako je napisano, "to obećava Americi razvoj i veću bezbednost". Drugim rečima to je za Ameriku veliki posao. Kada nestane nestaće i američke podrške.
Nepoštovanje dve rezolucije
Osnovni uslov opstanak Izraela je uspostavljanje mira i formiranje Palestinske države. I to je bilo i od prvog dana postojanja Izraela. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je o tome doneo dve rezolucije, 242 i 338, o formiranju Palestinske države na teritoriji koju je Izrael okupirao u ratu 1967. godine. Ali, nikada ništa nije ispunjeno i stvoren je utisak da je zbog američke podrške Izraelu sve dozvoljeno. Ali vremena su se promenila.
Američki list "Vašington post" ocenjuje, međutim, da ako je mir moguć onda je to samo ako se formira Palestinska država. Bez toga, ocenjuje, nema mira. List ukazuje na mnoga naselja jevrejskih doseljenika na Zapadnoj obali, koji ne samo da su militantni nego je njihova funkcija da spreče stvaranje palestinske države. Bilo kada. Ta naselja, tvrdi se, moraju da budu uklonjena ali to bi onda za Ameriku značilo sukob sa Izraelom.
Ali, upozorava list blizak američkoj eliti, ako se želi mir onda to i zahteva konfrontaciju Amerike sa Izraelom, a Bajdenova administracija nema snage za tako nešto. Očigledno je da su te nemoći administracije u Vašingtonu svesni i u Izraelu i izraelska vlada, barem javno, veruje da Amerika ne može da odustane od podrške njenim planovima. I veruje da verbalna podrška Amerike stvaranju Palestinske države ne znači mnogo.
Amerika trenutno i nema mnogo izbora jer se njena čitava politika na Bliskom istoku zasniva na podršci i upotrebi Izraela.
Etničko čišćenje i podrška Amerika
Rat u Gazi je, procenjuje se, deo plana Izraela da stvori "Veliki Izrael" po biblijskim kartama, mada nije jasna šta bi to u realnosti moglo da znači izuzev da je to blokiranje formiranja bilo kakve Palestinske države. Ili, tačnije, Izrael bez Palestinaca. U toj funkciji je, ako je verovati izjavama izraelskih lidera, u planu i potpuno etničko čišćenje oko dva miliona Palestinaca u Gazi. Oni koji prežive bi bili iseljeni u druge zemlje. Veruje se da u Americi i njenim zapadnim saveznicima ipak dominira podrška ideji da se Palestinci isele iz Gaze, "etničko čišćenje".
Arapske zemlje Zaliva, međutim, ne žele arapske imigrante i nisu primile ni jednog izbeglicu ni iz Sirije. I one nikada neće da prihvate Palestince iz Gaze.
Ali, da li je moguće "očistiti" sve Palestince? Demografija nije na strani Izraela. Izrael ima 7,3 miliona stanovnika, i nisu svi Jevreji, a Palestinaca u regionu ima takođe 7,3 miliona. Uz to, mnogi Jevreji se iseljavaju a Palestinci u proseku imaju više dece.
Ali, svet se već uveliko promenio i Kolektivni zapad nije više jedini. Nezapadni svet, u kome su i Kina i Rusija, nije na strani Izraela. Kina je na vanrednom video-samitu BRIKS-a pozvala na sazivanje "što autoritativnije međunarodne mirovne konferencije da bi se što je pre moguće postigao međunarodni konsenzus o učvršćivanju mira i promovisanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog rešenja palestinskog pitanja".
Sijeva inicijativa se pojavila u danu u kojem su turski advokati zatražili od Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahijua.
Izrael, da bi opstao, trebalo bi da se prilagodi toj novoj situaciji u svetu.
Iako za sada niko ne želi da se rat proširi, Izrael je, pored tri fronta "kod kuće" - Gaza, Zapadna obala i južni Liban, suočen i sa pretnjama jemenskih Hutija koji kontrolišu Jemen i prolaze Crvenim morem. Oni već raketiraju neke brodove koji plove ka izraelskoj luci Eilat kao i južne delove Izraela. Saobraćaj Crvenim morem je praktično već u prekidu. Zbog toga veliku štetu ima i Egipat zbog Sueckog kanala ali i ukupna svetska trgovina. Brodovi sada idu preko Afrike, kao pre skoro dve stotine godina.
U Crvenom moru su dve borbene grupe američkih nosača aviona a tu su i ratni brodovi Velike Britanije i Francuske. Vašington je saopštio da priprema plan napada na pozicije Huta u Jemenu ali "Njujork tajms" je to demantovao. List tvrdi da od tih planova nema ništa. Amerika je u strahu da se rat ne proširi i odustala je od napada na Hutije. Amerika, u stvari, saznaje taj list, je već zatražila pomoć od Irana kako bi nekako umurila Huti borce.
Stara jevrejska tradicija
Rat u Izraelu i traženje pomoći od Irana se već tumači kao veliki poraz Amerike. Nestaje uticaj Amerike na Bliskom istoku. A bez tog uticaja i podrške Izrael ne može da preživi. U tu svetlu "Njujork tajms", blizak Bajdenovoj administraciji, ocenjuje da je Izrael sada u stvarnoj opasnosti, opasnijoj nego ikada od formiranja 1948. godine.
A i u samom Izraelu rastu netolerancija i mržnja prema drugima a ne samo Palestincima. Naime, već izvesni vreme su učestali i fizički napadi i provokacije prema hrišćanskom stanovništvu. I mnogi hrišćani se iseljavaju. A Jevreji koji napadaju hrišćane mahom su skori doeseljenici u Izrael. I nisu na meti napada samo palestinski hrišćani nego i drugi iz hrišćanskih naroda koji tamo žive, pre svega Jermeni. Na većinu tih incidenata policija, kako svedoče žrtve, ne reaguje.
Istovremeno, izraelske vlasti drastično limitiraju broj onih koji mogu da posete hrišćanske crkve i hramove. Na meti su i groblja hrišćana. Ove godine, kako je objavljeno, 30 hrišćanskih grobova na Protestantskom groblju Sion je oskrnavljeno.
Vrlo su česti incidenti da Jevreji u prolazu pljuju na hrišćane i sveštenike, što je uvreda. Ali, policija ne reaguje.
Uglavnom se za ponašanje jevrejskih ekstremista optužuje ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir koji je kao advokat branio te ekstremiste a 5. oktobra ove godine je izjavio da pljuvanje hrišćana nije krivično delo. Jer, rekao je, to "stara jevrejska tradicija"...
Uprkos realnosti izraelska vlada izgleda ne odustaje od svojih planova, ako su uopšte njeni. Ali planovi su ipak samo planovi a krajnji ishod uvek određuju događaji. Kako je nedavno rekao jedan bivši američki general "ako ubijete mnogo ljudi ne znači da ste pobedili".
Izrael je na istorijskom raskršću.
VV inauguration
