"Padaj silo i nepravdo": Šta posle ostavke Kristijana Šmita| Dan uveče

Posle pet godina obavljanja funkcije Visokog predstavnika, na koju je postavljen nelegalno budući da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija kao što Dejtonski sporazum podrazumeva, Kristijan Šmit je 10. maja podneo ostavku.

U potvrdi Šmitove ostavke koju je kancelarija OHR-a objavila 11. maja navodi se da je ovu odluku nemački političar doneo lično, te da je zatražio da se pokrene proces imenovanja njegovog naslednika.

Banjaluka Savetu bezbednosti UN: Dejtonski sporazum moraju poštovati svi, Šmit je uzurpator

Dan ranije, međutim, nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" pisao je da su Šmitovoj ostavci navodno prethodili "ultimatumi" Sjedinjenih Američkih Država, koje navodno žele da postave poslušnijeg namesnika, dok su sarajevski mediji navodili da je Šmitu iz Vašingtona čak zaprećeno i sankcijama.

Kristijan Šmit je od 2021. godine do danas doneo je ukupno 25 odluka uz pomoć kojih je promenio zakonodavstvo u BiH.

Najveći odjek su imale izmene i dopune Krivičnog i Izbornog zakona, kao i onog o finansiranju institucija na nivou BiH, uz nametanje amandmana i na Ustav Federacije BiH.

Šmitovim delovanjem oduzete su 83 nadležnosti garantovane Dejtonskim sporazumom, Banjaluci je nametnuo odluke vezane za slučaj "Vijadukt" i izborni proces, a zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je u Sudu BiH pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i zabranom obavljanja političke funkcije u trajanju od šest godina.

Dok Vašington okreće stranicu, a Brisel ćuti - pitanje je: ko dolazi posle? I hoće li uopšte neko doći? O tome su u emisiji"Dan uveče" na RT Balkan govorili šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović i šef poslanika SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica. 

Cicović je naveo da se ne može reći da je Šmitova ostavka loša vest za Republiku Srpsku i BiH, dodajući da je on mnogo problema napravio međunarodnoj zajednici. 

"Svako ko želi sebi dobro, ko razmišlja o sebi i svojoj karijeri, prosto treba imati želudac i takav karakter da to možete da podnesete. Šmitu se sve to desilo, a kada pogledate sve što je izneo u svom izveštaju je rezultat njegovog rada u BiH", naveo je Cicović i dodao da su i prethodni visoki predstavnici vršili pravno nasilje, ali da niko nije posegao za onim što je Šmit uradio. 

Berlin pod amnezijom: Šta kažu o odlasku Šmita, a šta su mu "oprostili"

"Izbrisao je izbornu volju naroda u Republici Srpskoj", podsetio je Cicović i naglasio da je Srpska izvojevala Dejton uz velike političke napore. 

Naglasio je da je Šmitov odlazak rezultat spoljnopolitičkog delovanja Srpske i podsetio da Ustav BiH pruža pravnu zaštitu svim narodima i entitetima. 

Mazalica je naglasio da je Šmitov odlazak prirodan sled novog američkog pristupa, gde se odluke u BiH ostavljaju domaćim stranama. 

U proteklih pola godine, dodaje naš sagovornik, Šmit nije donosio neke odluke i kao da je već bio na odlasku. 

"Imali smo određeni period kada je on ostajao silom nekih zemalja EU koje su ga podržavale, i naravno da je on tu tražio svoju priliku da ostane", naveo je Mazalica i dodao da je on otišao iz BiH isto onako kako je došao. 

Istakao je da ne postoje ni Šmitova ostavka, smena, a ni mandat, i dodao je da institucije u BiH, koje su instrumentalizovane od "kolonijalnog upravnika", nemaju više pravo da primenjuju njegove odluke. 

Cicović je istakao da je uticaj Velike Britanije i Nemačke značajan u BiH i da izbor novog predstavnika neće proći bez stava ove dve zemlje. 

Mazalica je naveo da nije isključeno da Šmit u odlasku nametne još zakona, ali da za taj potez ne bi dobio podršku Rusije i SAD.