Novi udar na pravoslavlje: Brisel u službi najmračnijih sila | Dan uveče

Evropska komisija uvrstila je patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila u nacrt nove liste sankcija protiv Rusije.

​​​​​​​Pobuna u Briselu: Kako je Kaja Kalas dovela EU diplomatiju u krizu | Dan uveče

To nije samo politička odluka prema jednom čoveku, već nešto mnogo dublje i mnogo opasnije – udar na duhovnost. Brisel je u patrijarhu, u crkvi, u samoj veri prepoznao opasnost, jer onaj koji čita jevanđelje i služi liturgiju, u današnjoj Evropi doživljava se kao pretnja.

Kada se pod sankcijama nađe poglavar najveće pravoslavne crkve na svetu, teško je govoriti o borbi protiv Rusije. Reč je o pokušaju da se kazni svaki glas koji ne prihvata političke i vrednosne obrasce koje nameću briselske institucije.

Time Evropska komisija pokazuje da joj više smetaju tradicija, vera i duhovni autoritet, nego mnogi stvarni problemi sa kojima se Evropa suočava.

O odluci koja prevazilazi granice politike i otkriva duboku netrpeljivost prema svemu što podseća na identitet, tradiciju i duhovni autoritet, u emisiji "Dan uveče" govorili su istoričar Miloš Ković i Slobodan Stojičević, pisac i publicista.

"Čini mi se da to pokazuje spremnost da se u konfliktu sa Rusijom ide do kraja", počeo je Miloš Ković.

"Jasno je da se u pravoslavlju, gledano iz Brisela, vidi glavni neprijatelj briselskih elita. U to nije upleten samo Brisel, već i Vašington. Sada manje nego ranije, ali ne zaboravimo ulogu Vašingtona u Carigradu – uticaja na carigradskog patrijarha Vartolomeja i sve ono što se radi na raspračavanju ruske crkve", dodao je.

Svetinja nad svetinjama: Blagoslov Majke Božije neće napustiti Srbiju | Dan uveče

Stojičević se nadovezao rečima da je situacija koja se tiče ruskog patrijarha već poznata, ali i upozorio da se na nju treba spremiti, jer i druge čeka slična sudbina. Istakao je da trenutno živimo u vremenu koje je isto kao kada se u prošlosti delilo na podobne i oni koji to nisu.

"Razdvajanje crkava na istočne i zapadne je počelo još negde u sedmom veku, kada su oni počeli da ubacuju neke novotarije. Pa je 1054. bio momenat kada su došli i stavili na oltar svoje zahteve. I onda se to produžavalo još jedno sto godina. Mi sada živimo u tom vremenu", objasnio je Stojičević.

Istoričar je podsetio i da patrijar Kiril nije prvi kojeg kažnjava Zapad, da su to osetila i srpska sveštena lica.

"Setimo se da je srpski patrijarh Gavrilo Dožić bio hapšen i zatvaran u koncentracioni logor Dahau, sa njim i vladika Nikolaj. Naša crkva je, setimo samo Drugog svetskog rata, bila satirana i uništavana. Naši episkopi su ubijani na najbrutalnije načine i tada u ime ujedinjene Evrope", prisetio se Ković.

"Kada čitate ustaške objave, videćete da se oni zaklinju u ujedinjenu Evropu, evropsku civilizaciju, borbu protiv istočnog varvastva. Isti nagon, potomci istih ljudi, samo promenjene matrice."

Indulgencija za AI: Da li je svet kasno shvatio da se igra sa vatrom?| Dan uveče

Stojičević je dodao da sada nije pitanje kako će reagovati Rusija, nego svi ostali.

"Kada vidim da neko dođe i iz čista mira mojoj ženi nešto kaže, vidim da to nije odnos između njega i moje žene, nego odnos njega i mene povodom moje žene. Ovde je to suština – odnos između Zapada i Ruske Federacije, Kine i čitavog slobodnog sveta, povodom pravoslavne crkve. To se neće zaustaviti. I nas će isterati na čistinu", kazao je pisac i publicista.

Objasnio je da se opisana agresija odvija na dva nivoa. Prvi je spoljašnji nivo i koji se ogleda u rezoluciji Evropskog saveta iz 2022. godine. Njime su ruska i srpska crkva proglašene za konzervativne, kao i da šire maligni ruski uticaj. Drugi nivo se sprovodi kroz teološku zajednicu, koja je umrežena širom sveta.

"Koliko god se naša crkva trudila da bude faktor miroljubive koegzistencije, tu ne može biti neutralnih", zaključio je Stojičević.