Pariz Gori, a Makron... testira rakete: Kuda vode nemiri u Francuskoj | Dan uveče

Protesti u Francuskoj koji su počeli zbog problema u školama prerasli su u masovne demonstracije, sukobe sa policijom i još jedan ozbiljan izazov za vlast Emanuela Makrona koji se bavi lansiranjem nuklearnih projekata dok mu zemlja gori. Za to vreme Žan-Lik Melanšon pokušava da politički kapitalizuje nezadovoljstvo mladih, Francuska ulazi u izbornu godinu opterećena ogromnim dugom, socijalnim nezadovoljstvom i sve slabijim političkim centrom. Otvara li francuska kriza konačno put ka vlasti Marin le Pen?

Protesti studenata i srednjoškolaca, koji u Francuskoj bukte već dve i po nedelje, ne pokazuju znake smirivanja, a u dosadašnjim okršajima povređeno je više stotina demonstranata i pripadnika policije.
Protesti su izazvani lošim stanjem francuskog obrazovnog sistema. Učenici u Francuskoj se žale na nedostatak nastavnika i profesora, prevelika odeljenja i neodržavane školske zgrade. Jedan od okidača bilo je i održavanje časova tokom toplotnog talasa prošlog leta.

Nasilni protesti u Francuskoj zaustavili nastavu: Objavljeno koliko će škola sutra biti zatvoreno

Predstavnici francuskih vlasti poručili su da "zahtevi demonstranata moraju biti saslušani", ali su i osudili nasilje na ulicama. Protesti su dobili otvorenu podršku lidera levičarske partije "Nepokorena Francuska" Žan-Lika Melanšona, koji je aktuelne demonstracije uporedio sa poznatim studentskim protestima iz 1968. godine.

Melanšon, koji se u više navrata kandidovao za mesto francuskog predsednika, beleži rast podrške uoči glasanja zakazanog za idući april. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi on mogao da dobije i do 18 odsto glasova i obezbedi ulazak u drugi krug. Međutim, tamo ga čeka gotovo izvestan poraz od Marin le Pen, koja vodi u anketama, i koja bi u takvom hipotetičkom drugom krugu mogla da osvoji i do 70 odsto glasova.

Predstojeći predsednički izbori biće održani u svetlu sve akutnije finansijske krize u Francuskoj. Cene zaduživanja te zemlje dostigle su najviši nivo u poslednjih 25 godina, a kamatne stope koja Francuska mora da plaća danas su veće od onih koje izdvajaju zemlje poput Italije i Grčke. Francuski budžetski deficit danas iznosi čak 5,4 odsto – gotovo duplo više od tri procenta koliko propisuje Evropska unija – dok je francuski javni dug dostigao čak 119 odsto BDP-a.

Nedaće sa kojima se suočava druga po veličini privreda evrozone odrazile su se i na snagu evra, koji je oslabio u odnosu na dolar i čija je vrednost pala na sedamnaestomesečni minimum.

U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Francuske je objavilo da je sproveden test najnovije balističke rakete koja se lansira sa podmornice, a koja može da nosi i nuklearno oružje.

Francuska izvela probno lansiranje nove rakete sposobne da nosi nuklearnu bojevu glavu (VIDEO)

Istoričar Siniša Vulić je rekao da Francuska ima tu tradiciju da se nezadovoljstvo i nemiri kanališu na ulicama, ali da se onda nekako, kada je u pitanju politička artikulacija, ipak najčešće očuva neka vrsta stabilnosti i da se u Francuskoj retko dešavaju vanredni izbori.

"Francuska je zapravo zemlja poprilične političke stabilnosti iako česti protesti, koji umeju da budu nasilni, kao i ovaj trenutni, često navode na drugačiju sliku. Ono što se trenutno dešava je veoma specifično, naročito u pogledu demografije učesnika. To su protesti koji su počeli pre dve nedelje, od jedne škole u predgrađu Pariza, gde su zapravo nastavnici inicirali protest, pre svega jer im nedostaje osoblje. Njihovi zahtevi su brzo rešeni, ali se u međuvremenu protest proširio na druge škole sa sličnim problemima. To je podstaklo učenike da slede duh onoga što vide na ulicama gotovo svake godine, različitim povodima. I srednjoškolci su sada krenuli u veoma nasilne i nemirne proteste", rekao je Vulić.

On je rekao da je očigledno da postoji neko opšte nezadovoljstvo u zemlji i da je ovaj bunt rezultat toga. Ukazao je da krajnja desnica prodire sve više u mladu populaciju i da dobija podršku i da je to evropski trend.

"To je zapravo glavni adut Marin le Pen na predstojećim izborima i to je ono što utiče značajno na rast njene popularnosti. Protesti su posledica finansijske krize u Francuskoj, koja je nekako već 'puzajuća', jer postoji već godinama, čak i decenijama u neku ruku, a u poslednje vreme se preplela sa tom političkom krizom koja je prošle godine bila na vrhuncu", rekao je Vulić.

Politikolog Nikola Perišić je podsetio na niz protesta različitih sektora prethodnih godina i ukazao da su to uglavnom bili ekonomski protesti koji su imali i političku dimenziju.

"Ovi protesti su usmereni na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i nisu bili politički usmereni na samom početku. Naravno sada su političke opcije pokušale da preuzmu protest, odnosno da na taj način profitiraju. I levica i desnica žele da profitiraju od demonstracija. Sve to sada dobija i političku dimenziju, a  povezano je i sa nivoom političke kulture, koja je u Francuskoj na jako visokom nivou i generalno najviša u Evropi. Francuzi su spremni u svakom trenutku, za bilo koju stvar koja im se ne sviđa ili nije u skladu sa onim na šta su navikli, da izađu na ulice. I otuda svi ti protesti koje je Makron imao i tokom svog prvog i tokom drugog mandata, jer vidimo da je on zanemario mnoge sektore i mnoge strukture stanovništva, upravo svojom politikom", kazao je Perišić.

On je ukazao da je viši sloj belaca u Francuskoj favorizovan i da je na taj način ustvari, kroz različite ekonomske reforme, Makron ustvari negativno uticao na demografske strukture stanovništva u Francuskoj.

"Makron je tek nekoliko dana po stupanju drugi put na mesto predsednika uneo penzione reforme i povećao prag starosti za odlazak u penziju. On je namerno sačekao da prođe kampanja i to je uradio. Francuzi se itekako osećaju iznevereno i zbog toga. Kada na sve to dodamo i ekonomske izdatke koje Francuska ima, pre svega prema Ukrajini, kroz različite vrste pomoći koje daje, jasno je bilo da određene budžetske reforme moraju da uslede i da se 'režu' određene finansije. To je uticalo na mnoge subvencije koje imaju građani Francuske i dovelo do ekonomske i političke krize i doprinelo je nepopularnosti Emanuela Makrona koji je sada na nekih 18 procenata što opet dovodi u pitanje i legitimnost njegovog obavljanja funkcije predsednika ", kazao je Perišić u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan.