Francuska kao Grčka: Srlja li EU u još jednu dužničku krizu? | Dan uveče

Pre deset godina Grčka je bila simbol evropske krize. Danas se Francuska zadužuje skuplje od Atine. Brisel je Grcima propisao štednju, a Parizu, izgleda, strpljenje. Francusku, drugu po veličini ekonomija Evropske unije i jednog od njenih nosećih stubova, već mesecima trese sve akutnija politička i finansijska kriza.

Novi "evropski bolesnik": Može li Francuska da izazove krizu državnog duga u EU?

Uprkos obećanjima aktuelnog predsednika Emanuela Makrona uoči dolazak na vlast da će državnu potrošnju staviti pod kontrolu i umanjiti poreze, francuski budžetski deficit i javni dug nastavili su da rastu i dostigli zabrinjavajuće razmere.

Budžetski deficit je 2025. godine dostigao čak 5,1 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je javni dug porastao na 3,6 biliona evra, odnosno 119 odsto BDP-a.

To znači da Francuska danas zauzima neslavno treće mesto u Evropi kada je reč o visini duga kao deo BDP-a, iza samo Grčke i Italije, dok se kada je reč o budžetskom deficitu gore kotiraju samo Rumunija, Poljska i Belgija.

Profesor dr Miroslav Jovanović sa Univerziteta u Ženevi i politički ekonomista Mihailo Savić su u emisiji "Dan uveče" ukazali da je ključni problem Evropske unije monetarna unija i da je ona najslabija karika evrozone, a da se to sada najbolje vidi na primeru Francuske i njenog državnog duga, jer je ograničava i sužava prostor za izlazak iz ekonomske krize.

Savić: Grčki recept (ne)primenjiv na Francusku

Politički ekonomista Mihailo Savić je u emisiji "Dan uveče" rekao da se sada Francuskoj dešava ono što je prošla Grčka i podsetio da su Nemačka i Brisel primorali Grčku da vrati dugove, da bi stranci mogli sve da pokupuju, tako da je grčka ekonomija danas potpuno bez suvereniteta, a da eventualno ima gigante u brodarskoj industriji.

SAD o krizi u Francuskoj: Kakve su šanse da se ne prelije na druge zemlje

"To je velikim delom urađeno namerno. Prodato je sve, da bi rešila deficit. Grčka je dugovala i svojim državljanima, ali oni su u poslednjoj tranši kreditora, a prva su bili stranci. Grčka je bila primorana na tu situaciju, a Francuska ima mnogo više političke moći. Pariz je bio među zagovornicima da Grčka to mora da uradi, ali ne verujem da će Nemačka moći sada da se isto ponaša prema Parizu, ali ako to bude uradila, to će biti finalni raspad Evropske unije", objasnio je Savić.

On je ukazao da je problem za obe države što Amerika više nije toliko prisutna u Evropi.

"Kada se ljudi pitaju zašto je važno prisustvo SAD, to vidimo kada dođe do ovih situacija, kada interesi dve velike države, koje sačinjavaju suštinu EU, Francuska i Nemačka ne podudaraju. Kada je i jednoj potrebna ogromna pomoć, a druga nema interese da joj pomogne. Tu sada dolazi do ozbiljnih političkih problema", kazao je Savić.

Politički ekonomista je istakao i da  "oni neće dozvoliti da se prodaje francuska zemlja", nego da će pristati da se osiromaši francuski narod.

On napominje da aktuelnu krizu u Francuskoj treba posmatrati sa strane tri političke struje i ideologije.

"Prva je ta centristička i liberalna, koja je trenutno na vlasti kroz Makrona i koja smatra da je primarni problem sa budžetom, dok desna i populistička struja priznaje i slaže se da jeste problem budžet, ali i migranti, dok se leva populistička strana ne slaže sa ove druge dve strane, kako treba da se rešava ekonomska kriza i nagoveštava da ima i drugih ekonomskih problema. Trenutno jeste medijski postavljeno tako da je budžet glavno pitanje nemira, ali nije jedini", rekao je Savić.

On je podsetio da je državni dug trenutno na oko 120 odsto francuske godišnje ekonomije, ali da to nije nešto neobično za velike privrede, ali da za Francusku sada jeste, zbog visokih kamata i malog rasta, koji je jedva iznad nule.

"Nema sumnje da taj ekonomski rast, koji praktično ne postoji ne može da isprati isplatu duga koji Francuska treba da plati", kazao je Mihailo Savić.

On je rekao da je problem Pariza i što je Francuzima isplativije da investiraju u Nemačkoj.

Upozorenje MMF-a: Poremećaji u snabdevanju energentima podstiču inflaciju i ograničavaju privredu

"To je suštinski problem cele Evropske unije. Ona je suštinski samo ta monetarna unija, gde svi koriste jednu valutu i to ima svoje prednosti, ali u francuskom slučaju to ima ogromne mane. Ne može da dođe do balansiranja valute. Kina dozvoljava da njihova valuta opada, jer ako je juan jeftin, onda će ljudi da kupuju kineske stvari. kina to može da radi, ali Francuska ne može. Jer, kolikogod da kapital može da napušta njihovu državu u investicionom obliku, nema onog benefita, da će bar njihovi proizvodi biti jeftiniji zbog slabljenja valute. Već, evro je relativno jaka valuta,  jer je svi zajedno drže i  Nemci je čuvaju na poprilično stabilnom nivou, što znači da ne samo da strancima nije toliko jeftino da kupe francuske proizvode, već ča i Francuzima jeftinije da kupe strane proizvode. Time vi konstantno dajete novac u inostranstvo i ne stiže vam dovoljno novca unutar države ", objasnio je politički ekonomista.

On je ukazao da je to prvi problem, kako monetarna politika Evropske unije funkcioniše i istakao da država  svaka država koja ulazi u EU mora da razmisli šta će da radi sa tim problemom.

Jovanović: Monetarna unija je najslabija karika EU

Profesor dr Miroslav Jovanović, sa Univerziteta u Ženevi je ukazao da Francuska ima visok deficit,  uprkos povećanju poreza prethodnih godina, a da se to dešava jer troše više nego što ubira kroz poreze. 

"U srži celokupnog problema je monetarna politika. Francuska i zemlje unutar evrozone koriste novac koji je za njihovu nacionalnu ekonomiju inostrani nova, to nije njihov. Zbog toga je otplata tog novca drugačija u odnosu na Britaniju, Japan ili Ameriku, koje imaju svoj novac. U slučaju da se pojavi kriza, država, odnosno centralna banka, može neograničeno da štampa novac i da kroz inflaciju uspe da se izvuče, a ovde to nije moguće", rekao je Jovanović.

MMF poručio ministrima finansija EU: Učinite nešto ili će vaš javni dug da eksplodira

On je istakao da ima nekoliko drugih rešenja, a da je jedan od njih da se izvrši devalvacija, da domaća roba postane jeftinija za strance, a inostrana da bude skuplja za domaće potrošače, ali da to nije moguće zato što je Francuska u evrozoni, a evro nije nacionalni novac.

"To je isključeno, ali umesto toga može da podigne produktivnost rada, da sa istom količinom rada proizvedete više i kada to uradite, cena toga pada i postajete konkurentni. To nije jednostavno, ali može da se postigne ako se uvode nove tehnologije , novi načini organizacije proizvodnje. Treći način, koji je jako nepopularan, je da se smanje plate. Kad se smanje plate, smanji se potrošnja. To povlači dalje pobune. Nije iznenađujuće ovo što se dešava u francuskoj, jer njihovo društvo već nekoliko vekova tako funkcioniše", rekao je profesor.

Dodao je da, umesto da troši na ono što je potrebno za poreske obveznike, ona troši na kojekakve inostrane projekte i da su finansirali bombardovanje više zemalja među kojima i Srbiju, a da su sada u Ukrajini jedni od najvećih podržavalaca i sponzora. Dodao je da je iz EU u Ukrajinu do sada otišlo oko 400 milijardi evra, a da niko razuman ne veruje da će taj novac ikada biti vraćen.

"Narod vidi, školski toaleti, zgrade su oronuli, poskupljuje gorivo i stanarine, a novac odlazi u 'crnu rupu'. Što se više troši, to je manji efekat od toga. Poreski obveznici se pitaju dokle. Ne postižu rezultate na frontu, a s druge strane sve to šteti domaćem stanovništvu. Nije ni čudo što je došlo do ovakve pobune. Veliko je nezadovoljstvo, a jedan od najvećih uspeha EU, monetarna unija, je zapravo i najslabija karika, jer je ona dogovorena ekonomska zona, a ne ona koja je zasnovana na istinskim korenima, kao što je novac u federalnim državama", rekao je profesor Miroslav Jovanović.