"Osvrt" sa Vrzićem: Svetski rat, krađa identiteta na KiM, EU i srpski jezik, kampanja pretnjama

Bliskoistočni sukob koji prerasta u svetski rat, briselska osveta Viktoru Orbanu, zašto srpski jezik ne može u EU, kako se krade srpski identitet na Kosovu i Metohiji, i kako se predizborna kampanja vodi pretnjama i vređanjem, neka su od pitanja koja u autorskoj emisiji "OsvRT" analizira urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić.

Svetski rat

Kasim al Abudi, savetnik za nacionalnu bezbednost Iraka, obelodanio je da su neutralisane ćelije koje su za račun Ukrajine vršile terorističke napade po Iraku.

Ukrajina je pogodila iranski brod u Kaspijskom moru. Najpre su se time pohvalili, pa su – posle iranske pretnje odmazdom – rekli da ipak nije bilo namerno.

Evropska unija (u vidu Kaje Kalas kao svoje dijagnoze) traži da Iran obustavi vojnu pomoć Rusiji. Prethodno su američki obaveštajni zvaničnici ustvrdili da Rusija zapravo pomaže Iranu, pa je možda Kaja nešto pobrkala. Ili im se, samo, ni jednima ni drugima ne dopada što ne mogu da pobede ni jedne ni druge, pa traže izgovore.

Agencija "Rojters" tvrdi i da Kina isporučuje prenosive PVO sisteme Iranu za rat protiv Amerike. A "Njujork tajms" izveštava o dronovima koji su pogodili dva tankera s gasom – barem jedan američki – u Mediteranu, kod obala Egipta, nadomak izlaza iz Sueckog kanala; navodno je Iran time hteo da pokaže kako može da još više poremeti svetske tokove energenata.

Geografija rata se širi; razni regionalni ratovi spajaju se u jedan svetski.

Rat je, doduše, dobio svetski karakter i ranije – čim je čitav Zapad stupio u rat protiv Rusije posredstvom Ukrajine; u skladu sa budućnošću NATO-a koju je Džordž Soroš predvideo (ili poželeo) još 1993, zahtevajući (ili najavljujući) kombinaciju vojne tehnike sa Zapada i ljudstva s Istoka. Više čak i ne kriju koliko su umešani: "Fajnenšel tajms" otkriva da su američki i francuski obaveštajci direktno uključeni u napade dronovima po teritoriji Rusije.

Koliko su tekući ratovi povezani (u jedan) pokazao je i susret Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa; "Aksios" javlja da je Zelenski molio za "patriote", Tramp mu rekao da ne može jer su neophodni zbog Irana.

Što se toga tiče, sva je prilika da ne laže. Američki Centar za strateške i međunarodne studije navodi da su od početka iranskog rata do danas potrošene čak do dve trećine ukupnih američkih zaliha raketa za "patriote" ma gde u svetu; od kraja februara do sada potrošeno oko hiljadu i po, ostalo ih je svega 700-800 komada. A Zelenski im tražio 300.

Slično je i sa THAAD PVO presretačima: od 452 komada ukupno, ostalo upola manje. Biće im potrebne godine proizvodnje da nadoknade ono što je potrošeno za svega par meseci.

Te nije ni čudo što se piše o ”strateškom zaokretu” Irana u sklopu koga, za promenu, oni, a ne Amerikanci (i Izrael) provociraju sukobe i diktiraju njihov tempo – otuda udari po američkim bazama u Jordanu bez prethodnog neposrednog povoda.

Kalkulacija je relativno očigledna. Iranu odgovara da Amerika troši rakete koje nema za obaranje raketa (i dronova) koje Iran ima, i to u izobilju – ovo usled strateški pogrešnog američkog opredeljenja (iako profitabilnog u ime korupcije) da proizvodi malo ali skupo, nasuprot iranskoj masovnoj proizvodnji jeftinih raketa i dronova. Svakako će ih proći dovoljno, pa En-Bi-Si sad otkriva da američki vojni zapovednici biraju koje će iranske projektile probati da obore, a koje će jednostavno morati da puste da pogode svoju metu.

Ali američke zalihe su i pored tih mera štednje sve praznije, što će reći da faktor vremena u ovom ratu relativno niskog intenziteta radi u korist Irana. I posredno u korist Rusije, jer sve što se potroši protiv Irana ne može da se upotrebi protiv Rusije. A protiv Kine još i manje, te se balans moći sve izrazitije okreće u njenu korist.

Naravno, trebalo je da bude potpuno drugačije; da Rusija i Iran budu neutralisani, da bi mogli da se fokusiraju na neutralisanje Kine.

No, navedeni faktor vremena ne radi samo u pogledu raketa, nego i u pogledu nafte. Pa spomenuti napad u Mediteranu, kod Sueckog kanala, sadrži i dodatni razlog. Već je blokiran Ormuski moreuz, kao i Bab el Mandeb na ulazu u Crveno more; napad kod Sueckog kanala pokazao je da se može blokirati i preostali izlaz iz Crvenog mora.

Uz sinhronizovane udare po saudijskim postrojenjima za preradu nafte na Crvenom moru – uključujući i stratešku luku Janbu, gde završava naftovod Istok-zapad kojim su delimično zaobilazili blokadu Ormuza – posledice su predvidljive. Rast cene nafte zbog preteće nestašice, i, bar podjednako važno što se tiče faktora vremena, nastavak pražnjenja američkih strateških rezervi. Što je Ameriku i nateralo na ponižavajuće uslove memoranduma s Iranom, koji je potom prekršila. Pa je sada u još goroj situaciji nego što je bila – i zato što su joj strateške rezerve na istorijskom minimumu i, još gore, sve bliže operativnom minimumu, i zato što je čitavom svetu pokazala da ne može da pobedi Iran i njegove saveznike.

Jer je protiv njih upotrebila sve što može.

Za razliku od toga, Rusija u Ukrajini neće da upotrebi sve što može – to je ove nedelje potvrdio sam Vladimir Putin, uz obrazloženje da bi "žešće nego dosad" imalo cenu u ljudskim životima koju nije spreman da plati. I ne mora, jer faktor vremena, kao i u slučaju Irana, deluje u njegovu korist, što se i vidi u slučaju "patriota" kojih za Ukrajinu nema. Sa svim posledicama po stanje na frontu koje iz toga proističu.

Pri čemu to nije i jedini front u ovom svetskom ratu. U ratu tehnologija, kao što smo na ovom mestu već konstatovali, Kina sustiže, a to znači da prestiže, svoje zapadne rivale. Ne samo u sferi veštačke inteligencije, to je već rešeno, nego – glasi najnovija vest – i u sferi hardvera koji je potreban za njeno postojanje i funkcionisanje, a čipovi i poluprovodnici su (ako je verovati Ilonu Masku) bili poslednje ograničenje kineskom prodoru. Koji nema samo dugoročan tehnološki značaj, nego i znatno neposredniji ekonomski – samo je pitanje vremena kada će doći do značajnog pada vrednosti akcija američkih tehnoloških giganata, što zbog uspona jeftinije a bar jednako efikasne kineske konkurencije, što zbog upitanosti (koja postoji i mimo Kineza) o ekonomskoj opravdanosti – isplativosti – enormnih ulaganja u infrastrukturu veštačke inteligencije.

Osiguranje od bankrota tehnoloških giganata, javlja "Fajnenšel tajms", poskupljuje po ubrzanom tempu koji reflektuje rast straha od njihovog bankrota (iz kombinacije navedenih razloga). A to sa sobom vuče i čitavu američku i ekonomiju Zapada uopšte. I to usred vojničkog poraza koji već trpe u ratovima od Istočne Evrope do Zapadne Azije.

Uostalom, poraz doskorašnjih gospodara sveta, koji su ga predugo pljačkali u skladu sa svojim potrebama, mora da bude sveobuhvatan da bi bio održiv. Samo tako će nastati one promene kakve nisu viđene stotinama godina, koje su onomad objavili Vladimir Putin i Si Đinping…

Osveta Viktoru Orbanu

Ako bi – i posle svega što mu se desilo – Viktor Orban blokirao novi paket sankcija Evropske unije jer ne škode Rusiji nego Mađarskoj, treba li da se čudimo što su preduzete radnje da se Viktor Orban ne desi ponovo. Ni Mađarskoj ni Evropskoj uniji.

Pa je u to ime i donet zakon da niko u Mađarskoj ne može da provede više od dva mandata, ukupno osam godina, na funkciji premijera. Što bi možda i bilo u redu da nije jedne značajne nijanse. Zakon se, naime, primenjuje retroaktivno. Što je suprotno civilizacijskim dostignućima u oblasti pravosuđa, ali nema veze jer Orbanu izriče doživotnu kaznu zabrane obavljanja funkcije premijera.

Šta to znači sa stanovišta evropskih vrednosti?

Kraj demokratije, ocenjuje Orban, uz adekvatno obrazloženje: Retroaktivnom upotrebom zakona prilagođenih potrebi, vlada je zabranila polovini opozicije, uključujući njenog najsnažnijeg lidera, da se bavi politikom… Ako ne odlučuje narod za koga će glasati, već vlast odlučuje za koga narod sme da glasa, onda je demokratija gotova.

Stvar je, po evropske vrednosti, utoliko gora što Orban nije izuzetak nego pravilo.

Kalinu Đorđeskuu je u Rumuniji sudskim putem oduzeta izborna pobeda pod lažnim izgovorom. Kao što je Miloradu Dodiku, sve iako Bosna i Hercegovina nije u Evropskoj uniji nego je (bila) pod njenim nadzorom, sudskim putem oduzeta funkcija na koju ga je izabrao narod Republike Srpske.

U Nemačkoj se najveća opoziciona partija, zahvaljujući odgovarajućoj sudskoj odluci, zvanično nalazi pod nadzorom njihove obaveštajne službe. A Fridrih Merc sad pravi plan da se takozvanim "izdajničkim (saveznim) državama" – tamo gde pobedi AfD – oduzmu prava koja imaju sve ostale savezne države.

No, pažnju sad privlači i još jedan detalj: nije dovoljan ni samo zakon, uključujući njegovu retroaktivnu primenu, nego su povrh toga tužioci i policija upali u prostorije Orbanovog Fidesa i izvršili premetačinu i zaplenu. Pod (prigodnim) izgovorom borbe protiv korupcije.

Tako da je sve ozbiljnija mogućnost da će Orbanu biti i suđeno. Da se razumemo: nije to iz potrebe za pravdom, jer onda ne bi bio donošen onaj zakon s retroaktivnom primenom za eliminaciju iz političkog života koji s pravom i pravdom nema nikakve veze. Niti će Orbanu biti suđeno da bi ga eliminisali iz političkog života, jer je taj zakon već donet.

Nego će mu se suditi iz odmazde. Zato što se usudio da se suprotstavi. Za nauk svima koji pomisle da se suprotstave ratu Evropske unije protiv Rusije, da se takav prekršaj ne ponovi.

Iz istog razloga je, uostalom, i predviđeno da, ako uopšte bude prijema novih članica u Evropsku uniju, novim članicama bude zabranjeno pravo glasa. Da se slučajno ne usprotive.

Takav sistem vladavine, naravno, ima svoj naziv. To nije demokratija. Nego totalitarizam.

Srpski jezik ne može u EU

Na putu svojih integracija u Evropsku uniju – iako joj to nanosi štetu a ne donosi korist, ali takav je to put – Crna Gora uvela je vize Rusima.

Ironijom istorije i sopstvene sudbine, učinila je to baš dok je obeležavala vek i po pobede nad Turcima na Vučjem dolu, uz pomoć Rusije u puškama, artiljeriji, sanitetu i dobrovoljcima. Da su znali za šta ginu, možda bi i kralj Nikola odbio Orden svetog Đorđa kojim ga je tad odlikovao ruski car Aleksandar II…

Ali je zato za uvođenje viza Rusima, da li i posthumno onim dobrovoljcima, momentalno stigla pohvala od Nemca Fridriha Merca, koji je rekao da bi Crna Gora trebalo da postane članica Evropske unije do 2030.

Naravno da ga to "trebalo bi" ne obavezuje ni na koji način, ni politički ni pravno, no ionako do te 2030. neće više biti Fridriha Merca niti će se iko sećati njegovih neobavezujućih pohvala (ludosti, crnogorskoj).

No Crna Gora verno nastavlja da ispunjava svoje zadatke na evropskom putu. Osim što će brod "Jadran" izgleda otploviti put Hrvatske, a možemo već da predvidimo i da se bazen u Kotoru više neće zvati Zoran Džimi Gopčević jer se Hrvatima to ne dopada, zapovesti evropskih integracija izdate su i drugim opštinama u Crnoj Gori.

Pa tako – javlja "Pobjeda" – Evropska unija zahteva da se zaustavi proces otpriznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije na lokalnom nivou. Posle Zete i Pljevalja koji su izmakli kontroli, naloženo je da se u Nikšiću stane; tamo je negde bila i Žuta greda u vreme antibirokratske revolucije, ali sad "Pobjeda" javlja da nije zbog komunista nego rampa u Nikšiću mora da bude podignuta "jer bi evropski put mogao da bude ozbiljno ugrožen".

A ako ne bude ugrožen – jer su uveli vize Rusima koji su ih oslobađali i odlikovali, Hrvatima dali ono što traže a Briselu predali Kosovo i Metohiju – Evropska unija formira tim za crnogorski jezik.

Odlično će ih razumeti, ali, zašto ne srpski jezik, kad tim jezikom govori najviše građana Crne Gore, a ne crnogorskim? Naravno, zato što jezik kojim govori najviše građana Crne Gore u Crnoj Gori nije službeni jezik. Zato što je srpski. U sklopu evropskih integracija Crne Gore, Evropska unija na to nema nikakvu primedbu, naprotiv. Zato što je tamo poželjan takav status svega što je srpsko, uključujući jezik. O Kosovu i Metohiji da i ne govorimo.

Razume se, sadržana je u ovim crnogorskim slučajevima i pouka za Srbiju. Prava je šteta što je nismo razumeli na vreme. Makar i na crnogorskom.

Krađa identiteta na Kosovu i Metohiji

Glumca Milana Vasića su u Svetim Arhangelima kod Prizrena za manastirsku slavu osobe u policijskim uniformama isleđivale o pesmama koje će pevati i pojedine zabranili, a naročito pesme za zabranjenom reči Metohija, jer pokazuje čije je Kosovo.

Možda su, posle Gazimestana na kome su postali i modna policija, sad bili na praksi za proceduru koju počinju da sprovode od 1. avgusta. Citiramo: "Organizovane grupe koje ulaze na Kosovo (…) moraju tokom celog boravka biti u pratnji licenciranog domaćeg turističkog vodiča".

Da ne bude zabune, licencu izdaje Ministarstvo kulture i turizma samoproglašenog Kosova. A da bude još manje zabune oko cilja ove mere postarala se ministarka Saranda Bogujevci, koju Bi-Bi-Si naziva "glasom nove generacije politike na Kosovu". Ona, dakle, preti kaznenim merama protiv, kaže, nelegalnih turističkih vodiča, najavljuje pojačan nadzor u tom smislu, i objašnjava zašto: strani vodiči predstavljaju istoriju, kulturu i nasleđe Kosova prema sopstvenim tumačenjima, umesto prema njenom, štaviše, tako što "iskrivljuju istoriju", i to "bez poštovanja pravila koja smo uspostavili". A Baki Hoti, šef Unije turizma koji uređuje to tržište, dodaje i da su "strani vodiči tumačili istoriju Kosova bez ikakvog institucionalnog nadzora", to jest "kako oni žele", pa su, dodaje, "naravno, pogrešno tumačili istoriju i kulturu" njegove zemlje.

Najpre su nam oteli zemlju, sad bi da nam otmu i njenu, našu, istoriju.

Uostalom, u skladu s Ahtisarijevim planom, koji nije prihvaćen ali se, izgleda, svejedno sprovodi: srpsko istorijsko, kulturno i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji je kosovsko nasleđe.

Naravno da naši partneri iz Evropske unije u svemu ovome nisu primetili ništa sporno. Zabrana za majice, reči i pesme, i snajperisti koji na nišanu drže posetioce manastirske slave, ne spadaju u domen kršenja ljudskih prava i slobode veroispovesti jer to ne važi za Srbe.

Srbija je pak uzvratila asimetrično: najavom otvaranja konzulata Albanije u Bujanovcu.

Predizborna kampanja pretnjama i vređanjem

Kampanja u Srbiji još nije ni počela – izbori još nisu ni raspisani – a već je kao glavni argument potegnuta mačeta.

Bilo bi lekovito da su svi učesnici političkog života osudili pretnje smrću upućene predsedniku države. Ne zato što svi treba da ga podržavaju, nego zato što svi treba da podrže potezanje argumenata umesto mačeta u političkim debatama.

Naravno da se nije desilo baš to što bi bilo lekovito, iako nas sve ostalo vodi u nasilje i haos.

To može da raduje samo one koji nam ne žele ništa dobro. Grdno se vara svako ko misli da nema takvih da iskoriste ovo što nam se dešava otkako smo se uspešno razvrstali na ćacad i blokadere-ustaše. Utoliko gore po sve koji ne žele da budu svrstani ni u jedno ni u drugo.

Kao što nisu sve pristalice vlasti ćaciji i ćacad – šta god to uopšte značilo – tako nisu ni svi takozvani blokaderi – ustaše. Daleko od toga. Ali nema sumnje da i hrvatska obaveštajna služba teži da iskoristi idealnu situaciju lova u mutnom; i utoliko će joj biti lakše da sakrije poslovičnu iglu u plastu sena ako su ustašama proglašeni svi koji su protiv vlasti.

Tim pre što jedna agresija – ne samo mačetom, nego i verbalna, od uvreda do pretnji krivičnim progonom i lustracijom – samo podstiče drugu, i tako u krug.

Prisutna je u svemu tome još jedna podvala: ako se bavimo ličnostima, a ona mačeta kao politički argument upravo tome služi, ne bavimo se politikom. Kad Evropski parlament, na primer, u prvi plan istakne pitanja korupcije i tome slično u Srbiji, a sankcije Rusiji i Kosovo i Metohiju samo uzgred, to ne znači da im je više stalo do korupcije u Srbiji nego do Rusije i Kosova. Nego bi da mi od korupcije – i potezanja mačeta tim povodom – ne primetimo šta oni zapravo hoće od nas; uostalom, sami su lepo priznali da nam zbog Rusije ne otvaraju taj famozni koliko i besmisleni Klaster 3.

Nije, međutim, primećena iole smislena rasprava na ovu temu jer mačete, računajući i verbalne, tome i ne služe, tako da ćemo zbilja morati da imamo znatno više sreće nego pameti da bi upotreba tih sredstava, makar, ostala ograničena na digitalni prostor društvenih mreža.

A u izbornoj noći ćemo imati prilike da se uverimo i čemu je služilo 1,3 milijardi evra koliko je iz inostranstva u proteklih pet godina stiglo za nevladine organizacije. Koje smo uveli u državni sistem, u sklopu toga i izborni, umesto da ih proglasimo za strane agente…