Stiv Kin: Poraz od Irana značiće krah američke imperije
Teheran je bio prevelik zalogaj za američku duboku državu i Benjamina Netanjahua, kaže ekonomista i saradnik Instituta za stratešku otpornost i bezbednost
Sjedinjene Američke Države su izgubile rat protiv Irana, a s njim i globalnu dominaciju, isto kao što je Velika Britanija prestala da bude imperija posle Suecke krize 1956, kaže Stiv Kin, istraživački saradnik Instituta za stratešku otpornost i bezbednost pri Juniversiti koledžu u Londonu.
Generali se uvek spremaju za prošli rat, ali je ovaj put jedna od zaraćenih strana gledala u budućnost, rekao je gost emisije "Pravo na reč" na televiziji RT Balkan.
"Za rat u Iranu se može reći da je to prvi rat dronovima na svetu i to je potpuno promenilo igru. Vidite kako... Kao što su rovovi bili važni za Prvi svetski rat, sada ih nema zato što dronovi mogu da lete kroz rovove. Ratovanje se povlači ispod zemlje", rekao je Kin.
Iran se za ovaj rat spremao 40 godina, a Amerikanci u najboljem slučaju 40 dana, primetio je Kin, napomenuvši da su Iranci proizvodili rakete i dronove, kopali bunkere u planinama i decentralizovali komandu da bi preživeli američko-izraelski početni udar.
"Veliki deo američkih vojnih rashoda... služi da se dobiju izbori, a ne ratovi", napomenuo je Kin. SAD su proizvodile skupo naoružanje namenjeno da vodi prethodni rat, koje sada uništavaju jeftini iranski dronovi.
Vašington je potpuno potcenio Teheran, naveo je Kin, jer su prošli vekovi otkad su se Amerikanci borili protiv stranog neprijatelja za sopstvenu slobodu, pa to više ne mogu ni da zamisle.
"Svaki rat u kome se Amerika borila, svakako od Drugog svetskog rata, i verovatno rata u Koreji, možete da računate kao poraz, ali ovaj je najveći dosad. Najočigledniji poraz do sada. Mislim da je vreme posmatranja Amerike kao vojno dominantne zemlje završeno", rekao je sagovornik RT Balkan.
Po njemu, ovaj sukob će za Ameriku biti ono što je Suecka kriza 1956. bila za Britansku imperiju.
"Ovo će biti vreme na koje će Amerikanci gledati, ne samo kao na kraj imperije već i kao na kraj relativnog izobilja u poređenju sa ostatkom sveta", rekao je Kin.
Kako je naveo, sada se vide posledice američke deindustrijalizacije i prebacivanja proizvodnje svega i svačega u Kinu. To je devedesetih imalo smisla iz perspektive finansijskog kapitala i profita, ali je uništilo industriju koja je jednoj supersili potrebna za održavanje vojne nadmoći.
Kin ovo vidi kao neminovni ishod američkog insistiranja na dolaru kao svetskoj valuti posle 1945, jer je to stvorilo potražnju za dolarima koja je industriju u SAD učinila nekonkurentnom na globalnim tržištima.
Uzroke rata protiv Irana Kin vidi u kombinaciji interesa američke duboke države i ličnih osobina američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
"Mislim da je to bila kombinacija cionizma, cionističkog uverenja da Izrael mora da bude jedina sila na Bliskom istoku... Zatim Trampovog uverenja, tj. duboke države da mogu vojno da kontrolišu naftu, iako trodecenijsko iskustvo pokazuje da ne mogu na taj način. I Trampove gluposti da nasedne na Netanjahuovu priču", rekao je Kin.
"To je najgora moguća kombinacija idiotluka i gluposti i ega, svega toga zajedno. I na kraju su izgubili rat", dodao je.
I Tramp i Netanjahu su imali opsesiju Iranom, koja se nadovezala na planove američke duboke države da vojno preuzme kontrolu nad bliskoistočnim nalazištima nafte, iako im to nije pošlo za rukom prve decenije 21. veka i invazijom na Irak.
Bio je to, kaže Kin, "klasičan slučaj prevelikog zalogaja za duboku državu".
Live
