Vladimir Kecmanović u "Relativizaciji": Našu decu neće zanimati ni javni servis, ni televizija
Pozorište je jedna od retkih oblasti umetnosti koja će sigurno opstati, jer veštačka inteligencija može da uništi film i igrane serije, ali živog čoveka ne može
Pisac Vladimir Kecmanović, donedavni glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, nakon ostavke na Javnom servisu planira potpuni povratak književnom i scenarističkom radu, ali i novi iskorak u svet pozorišta.
Gostujući u emisiji "Relativizacija" Ljiljane Smajlović na televiziji RT Balkan, Kecmanović je otkrio da će se u narednom periodu posvetiti prozi, ali i pisanju scenarija za filmove, serije i dramske komade.
Istakao je da će poseban fokus njegovog budućeg rada biti pozorišna produkcija, kojom već duže vreme planira da se bavi sa jednim prijateljem.
Kecmanović smatra da je pozorište jedna od retkih oblasti umetnosti koja će sigurno opstati.
"Mislim da je to ne samo kod nas, nego generalno, jedna od retkih oblasti umetnosti koja će sigurno da opstane, jer veštačka inteligencija može da uništi film i igrane serije, ali živog čoveka ne može. U pozorištu je oruđe živ čovek", ukazao je on.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može da ugrozi i pisanu reč jer, iako nikada neće moći da u tekst ubaci "dušu koju ima živ čovek", moći će toliko dobro da je podražava.
Što se tiče pozorišne produkcije, Kecmanović je objasnio da će njegov posao biti delom da piše, a delom da bira tekstove po kojima će se igrati predstave.
Inače, Vladimir Kecmanović iza sebe već ima značajne scenarističke uspehe, budući da je pisao scenario za prvu i drugu sezonu serije "Senke nad Balkanom", kao i za treću sezonu serije "Državni službenik".
Govoreći o "Senkama nad Balkanom", istakao je da je uspehu te serije značajno doprinelo to što se prva sezona prikazivala na RTS-u.
"RTS kod nas garantuje gledanost", ističe Kecmanović.
On objašnjava da iako će publika koju nešto stvarno zanima to gledati bez obzira na kojoj se televiziji emituje, veliki broj gledalaca su koncentrisani isključivo na Javni servis.
"Ako nešto nije tamo, teško će to zapaziti",naglašava Kecmanović.
Kecmanović je ukazao i na paradoks da su i "Junajted medija" i "Telekom" serije plaćali bolje od RTS-a, i to u vreme najveće ekspanzije serija, za koju smatra da polako zamire.
"To je jedna apsurdna situacija: ako radiš tamo gde si najgledaniji, dobiješ manje para nego tamo gde si manje gledan", kaže Kecmanović, dodavši da producenti zbog toga često nisu znali za šta da se opredele.
Navodi da se većina, očekivano, opredeljuje za novac, iako se gledaocima možda čini da nije tako jer se mnoštvo serija prikazuje na Javnom servisu.
Razlog tome je što je veliki broj tih naslova zapravo produkcija Telekoma, od koje RTS potom otkupljuje prava na emitovanje.
Uticaj pisanih medija
Osvrnuvši se na reakcije koje je u javnosti izazvala vest o njegovoj ostavci na RTS-u, Kecmanović kaže da je za njih čuo, ali da ga ne iznenađuju. Ipak, napominje da u pisanim medijima više ne želi da ulazi u polemike, prvenstveno zato što smatra da je njihov uticaj postao "gotovo nikakav".
On je otkrio da je zapravo prestao da piše kolumne i da se iz tog esnafa povukao.
"Ekspanzija društvenih mreža je potpuno obesmislila taj posao, a posebno polemisanje. Polemišu svi po ceo dan, tako da više ne vidim u tome bilo kakav smisao niti značaj", navodi Kecmanović.
Ninova nagrada
Podsetio je da je bio aktivan u polemikama u vreme spornih dešavanja oko NIN-ove nagrade jer je, kako kaže, to tada imalo smisla.
"Nemam NIN-ovu nagradu i nemam želju da je imam", naglašava Kecmanović, koji je inače ovenčan gotovo svim značajnim književnim priznanjima.
Govoreći o bojkotu NIN-ove nagrade, on ocenjuje da je sadašnji sastav žirija za dodelu nagrade sasvim korektan, ali naglašava da to ne menja njegovu odluku.
"Promenilo se ono zbog čega smo svi tada ustali, to više ne postoji kao problem. Ali, lično bih se osećao pomalo glupo da se sada prijavim. Zvučalo bi kao: 'Dok ti nije odgovarao žiri, bojkotovao si, a sad si tu kada ti odgovara'", pojašnjava on.
Pisac ukazuje da bi moralo nešto principijelno da se promeni.
"Bilo bi neophodno da neko, bilo uredništvo NIN-a ili žiri, iznese zvaničan stav o bojkotu. Pošto se to verovatno nikada neće dogoditi, nemam nameru da više u tome učestvujem, osim ako se ne desi čudo i neko prizna da je bojkot bio u pravu, a to se neće desiti", podvlači Kecmanović.
Književnost i nova normalnost
Kecmanović ističe da, s obzirom na opštu situaciju, književnost kod nas stoji "začuđujuće dobro". Ipak, napominje da je reč o svojevrsnom "zabranu", ograničenom krugu ljudi koji zaista čitaju, dok medijsko prisustvo ili polemike dopiru do mnogo šireg spektra ljudi, "ako uopšte dopiru".
Prema njegovim rečima, taj uticaj je sve slabiji jer je danas svakome omogućeno da bude "polemičar".
"Ta priča s jedne strane asocira na onu Vorholovu da će svako imati svojih pet minuta slave. S druge strane, postoji tvrdnja koja je tačna: u nedemokratskim društvima te cenzurišu, a u demokratskim te puste da pišeš šta god hoćeš, ali se potrude da to nema gotovo nikakav uticaj", objašnjava Kecmanović.
On ukazuje na to da su društvene mreže dovele do stanja u kojem ne samo da nema uticaja ono što ne odgovara kreatorima javnog mnjenja, već uticaj gubi bilo kakav sadržaj, šta god to bilo.
"To je jedna kakofonija, galama u kojoj se gubi svaki smisao i u kojoj je pametniji čovek u minusu ako uđe u raspravu. On se time spušta na nivo budale, a budala je na svom nivou dominantna", ocenjuje pisac, dodajući da ne vidi mogućnost povratka u "ono što bi nama delovalo kao normala".
Kako ističe, "normala je ono što radi većina", pa tako dolazimo do nove normalnosti, a to je ovo danas.
Posebno napominje da sebe prvenstveno vidi kao umetnika, iako jedno vreme igrao ulogu javnog intelektualca.
"Razlog što sam prestao je što mislim da ta uloga je potpuno marginalizovana i da, šta god govorio, ti si samo jedan u moru glasova i nema načina da se izdvojiš", zaključuje Kecmanović.
Na pitanje šta bi poručio mladim kolegama, kratko kaže, neka pišu.
"Onaj ko oseća potrebu da piše, pisaće bez obzira na to kakav je status književnosti. Ko ne bude pisao, znači da mu motivi nisu suštinski", konstatuje Kecmanović.
On objašnjava da je pisanje unutrašnja potreba koja je starija od toga da li će knjiga biti čitana ili ne.
"Ko piše sa primarnim motivom da bude uspešan, taj motiv nije pravi i treba da se bavi nekom drugom oblašću. Naravno da su svi pisci sujetni i žele uspeh, ali to je uvek sekundarni motiv", poručuje Kecmanović.
Desničar i nacionalista
Napominje da je u vreme dok je polemisao etiketiran kao desničar i nacionalista.
"Nacionalista jesam u izvornom smislu, u meri u kojoj mi je primaran moj narod i kultura, a kao desničar se nikad nisam osećao. Međutim, pošto su mi to lepili kao negativnu etiketu rekao sam da mogu i to da prihvatim jer ne vidim ništa loše u tome, kaže Kecmanović dodavši da i dalje za sebe ne misli da je desničar.
Govoreći o svetskoj političkoj sceni, Kecmanović ističe da je populizam sada dominantan.
On napominje da se prethodni sistem, koji je vladao "novim svetskim poretkom", zasnivao na totalnoj laži i izmišljanju milion razloga da se zamaže suština, što je bilo "degutantno".
"Novi sistem je ogoljen. Tramp simbolizuje taj sistem. Sve kaže onako kako jeste, a to je: 'Može mi se i ja to hoću'", ističe pisac.
Kecmanović ocenjuje da je, koliko god ono prethodno bilo degutantno, ovo sada je "zastrašujuće".
"Pokrivanje nasilja ljudskim pravima je predugo trajalo i očigledno je došlo di zasićenja i tamo gde se to kreira i sada se prešlo na jednu potpuno suprotnu strategiju", napominje Kecmanović.
Budućnost javnih servisa
Kecmanović smatra da postoji opasnost da se javni servisi u budućnosti svedu na "grčki koncept" i emituju isključivo informativni program, što je, prema njegovom mišljenju, veoma loše rešenje.
"Ako javni servis ne emituje sadržaj koji je koristan, a nije ni politički ni komercijalni, teško da će to neko drugi raditi", upozorava Kecmanović.
On posebni ukazuje da nestaje gledanost televizije uopšte.
"Kad polako ode generacija kojoj mi pripadamo gledanost će biti minimalna tako da nikom neće ni biti važno šta se emituje", zaključuje Kecmanović.
Live
