Dragan Bakić u "Relativizaciji": Srbi su mnogo platili za 27. mart 1941

Postoji mnoštvo mitova u srpskom društvu o 27. martu 1941. godine, od uloge komunista do odgovornosti britanskih službi. Istoričar Dragan Bakić sa Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti razvejava neke od njih u emisiji "Relativizacija" Ljiljane Smajlović, na osnovu dokumenata iz jugoslovenskih i britanskih arhiva.

"Ne treba to gledati binarno. Ili su, je li, Britanci to finansirali i organizovali, ili je to bio odraz autentičnog srpskog raspoloženja. To je, očigledno, bilo jedno i drugo", kaže Bakić.

Narativ da su iza puča 27. marta stajali britanski plaćenici i masoni nastao je tokom rata, kao proizvod komisije kojom su dirigovali Nemci. Ovo tumačenje je iznuđeno, jer je moralo da se uklopi u ideološku matricu nacizma i interese Trećeg Rajha, napominje Bakić.

O angažmanu britanske Uprave za specijalne operacije (Special Operations Executive, SOE) dosta se zna. Ona je imala zadatak da "zapali Evropu" u borbi protiv Hitlerove Nemačke.

"Zna se da su oni subvencionisali izvesne političke aktere u Jugoslaviji, pre svega Zemljoradničku stranku. Takođe su izgleda nešto novca davali Samostalnoj demokratskoj stranci, u kojoj su pre svega bili Srbi iz Hrvatske. Finansirali su takođe i nacionalnu organizaciju Narodna odbrana, na čijem čelu je bio Ilija Trifunović Birčanin, čuveni ratnik iz Prvog svetskog rata", kaže Bakić i dodaje da je na to potrošeno oko 100.000 funti, što je tada bila daleko veća suma nego što je danas. 

Vojni udar 27. marta u Beogradu: Kolika je bila uloga Britanaca u puču

Manje poznata je uloga drugih britanskih špijuna, od Tajne obaveštajne službe (Secret Intelligence Service, SIS) do vojnih obaveštajaca. Bakić izdvaja nekoliko imena: vojni ataše potpukovnik Čarls Klark, vazduhoplovni ataše Hju Mekdonald i počasni ataše Top Maplebek, koji je živeo u Beogradu.

"Sa jedne strane, Klark je razmenjivao informacije sa šefom Vojne obaveštene službe, a to je bio pukovnik Žarko Popović. Sa druge strane imamo vazduhoplovnu liniju, da je tako nazovem. Dakle, general (Borivoje) Mirković razmenjuje informacije sa Mekdonaldom pre svega, pa i sa Maplebekom", kaže Bakić.

Mirković je inače bio arhitekta puča, a za premijera je postavio generala Dušana Simovića, komandanta vazduhoplovstva i svog direktnog pretpostavljenog.

Dokumentacija o vojno-obaveštajnim kontaktima Britanaca sa rukovodstvom pučista ili ne postoji ili još nije dostupna, ali nije neophodna za sagledavanje situacije, tvrdi Bakić. Naime, britanski interesi da uvuku Jugoslaviju u rat su jasni, pitanje je bilo zašto su pučisti pristali da sruše višegodišnju pažljivu realpolitiku Beograda da rat izbegne.

Knez Pavle Karađorđević je postao namesnik posle ubistva kralja Aleksandra u oktobru 1934. godine, što se podudara sa usponom nacističke Nemačke i propašću Versajskog poretka. Knez Pavle i tadašnji premijer Milan Stojadinović su "jako dobro procenjivali te okolnosti", navodi Bakić, pa su predvideli anšlus Austrije i pripajanje delova Čehoslovačke Nemačkoj, što se i desilo 1938. 

Smatrali su da je za Jugoslaviju "najpametnije da vodi politiku neutralnosti, da gleda svoja posla i da gleda da se ne meša mnogo u tuču između velikih sila", što im je uglavnom polazilo za rukom.

Posle pada Stojadinovića sa vlasti u februaru 1938. godine, knez Pavle je nastavio istim kursem jer "nikakve ozbiljne alternative toj spoljnoj politici nije ni bilo", kaže Bakić. 

Naime, dodao je, Nemačka je u tom trenutku već imala neku vrstu ekonomske hegemonije na Balkanu, jer su zemlje regiona skoro pola svog uvoza i izvoza imale upravo sa Trećim Rajhom.

To je išlo preko klirinškog sistema, trgovinom robe za robu. Pokušaji Stojadinovića da poveća nivo trgovine sa Britanijom i Francuskom nisu uspeli jer nije bilo potrebnih privrednih instrumenata, ali ni političke volje sa druge strane.

Srbija pod pritiskom Zapada: Beograd ne sme da se podredi spoljnoj politici Brisela (VIDEO)

Priča da je knez Pavle bio naklonjen Nemačkoj ili fašizmu je "prosto karikaturalna", jer je on bio "notorni anglofil", dodao je Bakić. Zli jezici su ga optuživali da želi da otme presto od maloletnog princa Petra, dok je Pavle sanjao da se vrati u Englesku i skuplja umetničke slike.

Nasuprot toj realpolitici, uslovljenoj geopolitičkim okolnostima, nalazilo se antinemačko raspoloženje naroda zasnovano na iskustvu Prvog svetskog rata, ali i tradicija mešanja vojske u civilne poslove koja je počela Majskim prevratom 1903, a koju je Bakić jednom prilikom opisao kao "apisizam", po pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, vođi "Crne ruke".

Mirković, na primer, u svojim memoarima navodi da je hteo da izvede puč još 1937. zbog Konkordatske krize, ali tada nije imao Simovića kao figuru. Bakić tvrdi da je problem bio nedostatak legitimiteta vlade posle ubistva kralja Aleksandra, jer su Srbi u kraljevini Jugoslaviji bili podeljeni. Pritom je došlo do lomova u SPC oko konkordata sa Vatikanom, tako da je i Crkva bila protiv vlasti. Bakić podseća da su protiv pakta ustali i Patrijarh Gavrilo i Vladika Nikolaj Žički, koji su se ranije sporili oko odgovora na predloženi konkordat.

Tu onda nastaje ironija da su zasluge za 27. mart preuzeli komunisti. Oni su "oteli događaj, za koji apsolutno nisu imali nikakve zasluge", kaže Bakić i podseća da je u tom trenutku na snazi bio pakt Molotov-Ribentrop, pa je SSSR svim komunističkim partijama u Evropi dao instrukcije da ne napadaju Nemačku, već da kritikuju Britaniju i Francusku kao buržoaske imperijaliste.

Bakić o bombardovanju Beograda 1941: Teroristička operacija nad civilnim stanovništvom

Moralna dimenzija 27. marta u istorijskom kontekstu "ne vredi apsolutno ništa", kaže Bakić. Koliko god on bio u našoj slobodarskoj tradiciji, 27. mart je "sa realnopolitičkog stanovišta bio nacionalno samoubistvo", dodaje on.

Hitler je u napadu besa naredio da se Jugoslavija izbriše sa mape, što je otvorilo vrata rata i stradanja. Priča da je zbog napada na Jugoslaviju odgođena nemačka invazija na SSSR takođe je mit, tvrdi srpski istoričar. Glavni razlog odgađanja operacije "Barbarosa" bilo je loše vreme, i to "nema nikakve veze sa napadom na Jugoslaviju i Grčku", rekao je Bakić.

Za njega je najveće pitanje povodom 27. marta zašto su oficiri koji su izveli puč razmišljali na takav način, jer su dobro znali da Jugoslavija ne može da pobedi Nemačku. Svesni cene, ipak su se kockali sa sudbinom naroda i države. Ipak, on nije ubeđen da je presudnu ulogu igrao engleski novac, jer su pučisti po svim svedočanstvima sarađivali sa Londonom iz ubeđenja.