Rusija
Vojni savetnik Angele Merkel: Stanovnike Donbasa i Krima treba pitati kome žele da pripadaju
Nemački general Erih Vad priznaje da su Rusiji potrebne bezbednosne garancije
Nemačka odluka da Ukrajini pošalje 40 borbenih vozila "marder" jeste "vojna eskalacija", uveren je nekadašnji savetnik za vojnu politiku kancelarke Angele Merkel, general Erih Vad, koji dodaje da bi takav potez mogao da dobije "zamah koji više niko neće moći da kontroliše".
Saveznicima Ukrajine nedostaje strateški koncept, a bez toga isporuke oružja su "čisti militarizam", ističe on u intervjuu za portal "Ema" dodajući da se ne zna šta Zapad želi da postigne i da li su krajnji cilj pregovori, osvajanje Donbasa i Krima, ili potpuni poraz Rusije.
"Jednostavno, ljude u Donbasu i na Krimu treba pitati kome žele da pripadaju. Morao bi da se obnovi teritorijalni integritet Ukrajine, uz određene zapadne garancije. A ista takva garancija bezbednosti je potrebna i Rusima", ponudio je rešenje ovaj general, podsećajući da je još od samita u Bukureštu 2008. godine jasno da je potencijalni ulazak Ukrajine u NATO ruska crvena linija.
U svakom slučaju, evropski poredak ne možemo zamisliti bez Rusije, upozorava on.
"Rusija neće jednostavno nestati sa mape. Moramo da izbegnemo da Ruse oteramo u zagrljaj Kineza, pomerajući time multipolarni poredak na našu štetu", ističe Vad.
Proksi rat SAD i Rusije oko Crnog mora
Trenutna situacija u Ukrajini sada je, prema njegovom mišljenju, u mnogome prerasla unutrašnji politički sukob koji je počeo 2014. kao građanski rat između Ukrajinaca i etničkih grupa koje govore ruski.
"Nakon invazije Rusije, to je postao međudržavni rat između Ukrajine i Rusije. To je i borba za nezavisnost Ukrajine i njen teritorijalni integritet. Ali ni to nije cela istina. Jer ovo je takođe proksi rat (preko posrednika) između SAD i Rusije zbog vrlo specifičnih geopolitičkih interesa u regionu Crnog mora", uverava Vad.
Taj region je, kako objašnjava, Rusima i njihovoj Crnomorskoj floti jednako važan kao Karibi ili Panama Sjedinjenim Državama, Južno kinesko more i Tajvan Kini, ili zaštitna zona koju je Turska uspostavila protiv Kurda.
Ako bi Rusi masovnom intervencijom Zapada bili prisiljeni da se povuku iz regiona Crnog mora, sigurno bi, pre nego što bi sišli sa svetske scene, pribegli nuklearnom oružju, uveren je Vad.
"Smatram da je naivno verovati da se nuklearni udar Rusije nikada neće dogoditi, po motou 'samo blefiraju'", upozorava nemački general.
Ključ za rešenje u rukama Vašingtona i Moskve
Ključ za rešavanje sukoba je, prema njegovom mišljenju, u Vašingtonu i Moskvi, i zato bi Šolc trebalo da utiče na SAD.
A priče Zapada da Putin ne želi da pregovara ovom stručnjaku za vojna pitanja deluju neverovatno.
"I Rusi i Ukrajinci bili su spremni na mirovni sporazum krajem marta, početkom aprila 2022, na početku rata. Konačno, i tokom rata Rusi i Ukrajinci su ispregovarali sporazum o žitu uz učešće Ujedinjenih nacija", podseća Vad.
Nemačka "spirala tišine"
On upozorava da u Nemačkoj više nema "poštenog i otvorenog razgovora o ukrajinskom ratu".
"Doživljavamo medijsku sinhronizaciju kakvu do sada nisam video. Ovo je čisto kreiranje mišljenja... Vojni stručnjaci koji znaju šta se dešava među tajnim službama, kako je na terenu i šta rat zapravo znači uglavnom su isključeni iz diskursa. Ne uklapaju se u to formiranje medijskog mišljenja", upozorava on.
Ni 100 "leoparda" ništa ne menja
Za zauzimanje Krima i Donbasa nisu dovoljni "marderi" i "leopardi", upozorava bivši savetnik Angele Merkel.
"Na istoku Ukrajine, u oblasti Bahmuta, Rusi jasno napreduju. Verovatno će uskoro potpuno osvojiti Donbas. Treba samo uzeti u obzir brojčanu nadmoć Rusa. Rusija može da mobiliše do dva miliona rezervista i Zapad može da pošalje i 100 'mardera' i 100 'leoparda', ništa se ne menja u ukupnoj vojnoj situaciji", jasan je Erih Vad.
On dodaje i da je Zapadu najvažnije pitanje kako okončati takav sukob sa "ratobornom nuklearnom silom, najmoćnijom nuklearnom silom na svetu" bez ulaska u treći svetski rat.
Analena, skini šlem i pancir - pregovaraj!
Vojne operacije uvek moraju pratiti i pokušaji da dođe do političkih rešenja, navodi general Vad.
"Aktuelna spoljna politika je jednodimenzionalna i veoma fokusirana na oružje. Glavni zadatak u toj oblasti ostaje diplomatija, pomirenje interesa, razumevanje i upravljanje konfliktima, ali toga ovde nedostaje. Nije dovoljno samo koristiti ratnu retoriku i šetati Kijevom i Donbasom sa šlemom i pancirom", kritikuje on ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok.
Pita se, kako su Zeleni, koje ona predstavlja, "mutirali" od pacifističke do ratne partije.
"Činjenica da jedna partija ima toliki politički uticaj da može da nas uvuče u rat je veoma zabrinjavajuća", ističe nemački stručnjak za vojnu politiku.
