Rusija
Vladimir Žirinovski: Čovek koji je bio više od političkog šokera
Povodom 80 godina od rođenja Vladimira Vulfoviča Žirinovskog, podsećamo se ne samo njegove burne političke karijere, već i manje poznatih detalja koji su obeležili život ovog neuobičajenog ruskog političara
Pre 80 godina rođen je ruski političar Vladimir Vulfovič Žirinovski. Za Srbiju, Žirinovski je posebno zanimljiv – devedesetih godina njegove izjave o Kosovu, NATO bombardovanju i položaju Srba na Balkanu redovno su prenošene u našim medijima. U vreme kada su mnogi u Moskvi ćutali ili pažljivo birali reči, on je glasno uzvikivao da su "Srbi braća" i da je Kosovo "srpsko jer su Srbi tu živeli vekovima", čime je kod domaće javnosti stekao reputaciju retkog saveznika koji ne poznaje diplomatiju ustrajanja.
Kada je 2022. godine preminuo Vladimir Žirinovski, mnogi su se složili – Rusija je izgubila jednog od svojih najprepoznatljivijih, najkontroverznijih i nesumnjivo najzabavnijih političkih glasova. Lider Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) decenijama je bio neizostavan deo ruske političke scene, uvećan do karikaturalnih razmera, ali istovremeno i ozbiljan igrač koga se nisu smeli olako odreći ni najmoćniji.
Prezime koje nije bilo njegovo
Ono što javnost možda ne zna jeste da Žirinovski uopšte nije njegovo pravo prezime. Vladimir Žirinovski je rođen 25.aprila 1946. godine u Alma-Ati (Kazahstanska SSR) kao Vladimir Volfovič Ejdelštajn. Njegov otac je bio Volf Isakovič Ejdelštajn. Kao dete, budući političar je nasledio prezime svoje majke, Aleksandre Pavlovne Žirinovske (rođene Makarova) iz njenog prvog braka. To se dogodilo nakon njene ponovne udaje; tačan datum promene nije objavljen, ali se zna da je već koristio prezime Žirinovski tokom školskih i fakultetskih godina.
Do promene prezimena došlo je zbog teškog odnosa sa očuhom i želje da se distancira od biografskog konteksta povezanog sa njegovim ocem (Volf Ajdelštajn je deportovan u Kazahstan 1940-ih, a kasnije je emigrirao u Poljsku).
U javnim biografijama i stranačkim registracijama, političar je uvek naveden kao Žirinovski. Njegove diplome (uključujući i diplomu pravnog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta 1977. godine) takođe su pod ovim imenom. U intervjuima je potvrdio da je promenio prezime u mladosti, ali je naglasio da je to bila njegova lična odluka, a ne porodični zahtev. Izvodi o rođenju pod prezimenom Ejdelštajn potvrđeni su u regionalnim arhivama u Kazahstanu. Kasnije je prezime "Žirinovski" upisano u sve njegove lične evidencije.
Prezime Žirinovski postalo je njegovo glavno ime - kratko, nedvosmisleno i sa ruskim prizvukom. Takođe je igralo ulogu u njegovoj političkoj karijeri, posebno 1990-ih, kada je osnovao Liberalno-demokratsku partiju Rusije.
Ovaj podatak otkriva nešto što je Žirinovski vešto koristio - sposobnost da oblikuje sopstveni identitet, čak i van političkih okvira. Uostalom, ceo život je gradio lik "pravog Rusa" sa korenima duboko u carskoj prošlosti, iako je njegova biografija bila znatno složenija i kosmopolitskija nego što je sam priznao.
Čovek koji je govorio turski i voleo Bliski istok
Malobrojni su znali da je Žirinovski tečno govorio turski jezik. Njegovo duboko poznavanje Bliskog istoka nije bilo slučajno – u mladosti je obavljao praksu upravo u Turskoj, što je za sovjetske studente tog vremena bila prava retkost. To iskustvo ključno je uticalo na njegove stavove u spoljnoj politici, a mnogi analitičari smatraju da je upravo odatle crpeo svoje specifično viđenje odnosa Rusije prema muslimanskom svetu.
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Žirinovski nije radio samo kao običan pravnik. Bio je specijalista za međunarodno pravo, baveći se pitanjima vezanim za strane državljane i organizacije. Ovaj period njegovog života često se zanemaruje, ali upravo je tada stekao znanja koja će kasnije koristiti u političkim obračunima i scenskim nastupima u Dumi.
Istorijski proboj u Dumu
Jedan od najvažnijih trenutaka u savremenoj ruskoj političkoj istoriji bio je trenutak kada je LDPR pod njegovim rukovodstvom postala prva zvanično registrovana partija u SSSR-u koja nije bila povezana sa Komunističkom partijom. To je bio istorijski presedan. Dok su ostale političke snage tek nastajale, Žirinovski je već imao registrovanu partiju, spremnu za izborni nalet.
I nalet je došao. Na izborima za Državnu dumu 1993. godine, njegova partija osvojila je prvo mesto po partijskim listama. Bio je to siloviti politički proboj početkom devedesetih – niko, pa ni on sam, nije očekivao takav uspeh. Tada je Rusija prvi put ozbiljno shvatila Žirinovskog.
Govornik kakvog Rusija nije videla
Ono što je Žirinovskog zaista izdvajalo bila je fenomenalna radna sposobnost. Mogao je da govori satima bez pripreme, da improvizuje i da izvlači činjenice iz rukava. Njegovi govori nisu bili napamet naučeni – bili su to vrtlozi misli jednog čoveka koji je čitav život proveo učeći kako da zauzme prostor i zadrži pažnju.
Scena vredna pamćenja: u Dumi je znao da drži govore od četiri sata bez pauze, uživo, bez papira, dok su poslanici sa druge strane, iz klupa zjapili od čuđenja ili besa. Jednom prilikom, tokom rasprave o budžetu, govorio je ceo sat o tome kako je "samo Rusija spasila Evropu od Napoleona i Hitlera", da bi na kraju naglo prešao na cene hleba u provinciji - i prisutni su ostali bez daha. Mnogi su ga se plašili zbog te oštrine – niko nije znao gde će udariti sledećeg trenutka.
Populista, pevač, brend
Retko ko zna da je Žirinovski voleo epataž i van politike. Snimio je muzički album, učestvovao u televizijskim šou programima, pa čak i pokušavao da se okuša u zabavnim formatima. Zamislite Žirinovskog kao pevača? Bio je dovoljno hrabar da to i uradi.
Njegov ego bio je toliko snažan da je registrovao sopstveni brend. Pod njegovim imenom izlazili su proizvodi – od parfema do pića. Žirinovski kao brend? Danas bismo to nazvali samoodrživim marketingom, ali on je to radio pre nego što je ta reč ušla u svakodnevni rečnik. U vreme kada su ruski političari bili ozbiljni dosadnjaci u sivim odelima, njegov pristup - boja, šou, ličnost - bio je revolucionaran i zastrašujuće moderan.
Čovek sistema
Iako je delovao kao nepredvidivi buntovnik, Žirinovski je sebe smatrao pre svega "čovekom sistema" - nekim ko razume državu iznutra i ko je sposoban da je reformiše. Ova samoidentifikacija otkriva ključnu istinu o njemu: Žirinovski nikada nije bio autsajder. On je bio deo onoga što je Rusija postajala, često i njena savest, a ponekad i njena senka.
Geopolitički vidovnjak
Ono što danas izgleda gotovo neverovatno jeste da su mnoge najprovokativnije izjave Žirinovskog - one zbog kojih su ga službena Moskva i svetska diplomatija doživljavali kao ekscentrika - s vremenom postale stvarnost.
Još početkom devedesetih govorio je o potrebi da Rusija "zaštiti Ruse" u bivšim sovjetskim republikama, upozoravao je na proširenje NATO-a na Istok kao na direktnu pretnju, a o Ukrajini je govorio decenijama pre nego što je to postalo tema dana.
Godine 2014. izjavio je da će "doći dan kada će Rusija morati da interveniše na istoku Ukrajine", a analitičari su to tumačili kao običnu retoriku ultranacionaliste. Danas, sa distancom, mnogi se pitaju da li je Žirinovski zaista bio provokator kakvim su ga predstavljali, ili političar koji je jednostavno govorio ono što su drugi mislili ali nisu smeli da izgovore.
Njegova sposobnost da predvidi geopolitičke poteze nije proizilazila iz neke tajne veštine - već iz dubokog poznavanja ruskog establišmenta i logike velikih sila koje je, kao pravnik i veteran hladnoratovskih pregovora, razumeo bolje nego što je priznao.
Zašto ga pamtimo?
Vladimir Žirinovski preminuo je 6.aprila 2022. godine, posle duge i teške bolesti. Ali čak i u poslednjim intervjuima - mršav, umoran, oslabljen - nije gubio ništa od svog prepoznatljivog. I dalje je oštrio jezik, i dalje je ubadao tamo gde je najbolnije.
Njegov lik, njegovi nastupi, njegove kontroverzne izjave i danas su deo javne i političke debate u Rusiji. Bio je neko ko je razumeo da politika nije samo upravljanje - ona je i performans. I u tome je, bez sumnje, bio genijalan.
Zato ga i pamtimo - ne samo kao političkog šokera već i kao čoveka koji je uspeo da ostane upamćen u vreme kada se većina političara lako zaboravlja.
Danas, kada se Rusija suočava sa novim izazovima, pitanje ostaje: Da li je Žirinovski bio preteča onoga što dolazi, ili poslednji primer politike koja je umela da bude i smešna i zastrašujuća u istom trenutku?
Live
