Rusija oduvek stoji uspravno: SAD nisu pobedile naciste, pobedio ih je Sovjetski Savez

Rusija nam je pomogla da pobedimo u Drugom svetskom ratu, izjavio je američki predsednik Tramp. Kako to nazvati? Licemerjem, hipokrizijom? Greškom? Možda golom laži. U prevodu, to znači: Zapad je pobedio nacizam i oslobodio čitavu Evropu. Ali, američko iskrcavanje u Normandiji se dogodilo u junu 1944. godine, kada je sve već bilo gotovo. O tome cvrkuću i vrapci po krovovima.

Nemački ukupni gubici u operaciji "Overlord" se procenjuju na između 4.000 i 9.000 vojnika.

Približno u isto vreme, krajem juna 1944, na Istočnom frontu počela je velika operacija Crvene armije "Bagration", u kojoj su ruske trupe Nemcima nanele težak poraz, tokom koje je ubijeno oko pola miliona nemačkih vojnika, a čitava nemačka Grupa armija "Centar" potpuno uništena. To bi trebalo da je poznato svakom istoričaru.

Crvena armija je uništila preko 80 odsto nemačke vojne sile.

Istorijska laž suština američke politike

Istočni front je bio najveće i najkrvavije bojište Drugog svetskog rata, pored koga iskrcavanje u Normandiji izgleda samo kao mali i uzgredni okršaj. Mala, sporedna, slučajna epizoda.

Američki pisac Ernest Hemingvej je napisao: "Svako ljudsko biće koje voli slobodu duguje Crvenoj armiji više nego što će moći da joj se oduži tokom celog svog života."

Kako je primerio slavni američki pisac Gor Vidal: SAD uopšte nisu pobedile u Drugom svetskom ratu. "Pobedio je Sovjetski Savez, i to uz ogromne žrtve, što je posle rata sasvim pogrešno predstavljano", dodao je Vidal.

Naš izbor

Zašto slavimo Dan pobede: Veličanstveni trijumf nad paklom nacizma

Tramp, to je danas svima poznato, nije obrazovan. Naprotiv. Ali, ova istorijska laž uopšte nije greška, piše afrički geopolitičar Mohamed Lamin Kaba na sajtu "Nju istern autluk" – to je sama suština američke politike.

Godine 1945, u maju, nastavlja Kaba, Sovjetski Savez je okončao nacističko varvarstvo. Sa dvadeset sedam miliona mrtvih. Gradovi, sravnjeni sa zemljom. Generacije progutane u vatri i blatu Staljingrada, Lenjingrada, Kurska...

Crvena armija nije pobedila zato što je imala bolje oružje, kaže afrički geopolitičar, već zato što se borila za nešto što američki generalštab nikada neće razumeti: za pravo da postoji.

Ne pregovara se o svom postojanju, dodaje on: "Brani se do poslednjeg čoveka, i otuda se ovaj rat u Rusiji naziva Velikim otadžbinskim ratom". U takvom ratu se na pita za cenu.

Otadžbinski rat bio je i onaj protiv Napoleonove "velike armade" – takođe, "najsjajnije na svetu" – koju nisu činili samo Francuzi, već čitava Evropa.

Faktički, čitav tadašnji Zapad.

Avioni opet lete iznad Crvenog trga

Istorija se ponavlja. Osamdeset jednu godinu nakon ruske pobede nad nemačkim nacizmom, Zapad ponavlja istu igru. Devetog maja 2026. godine, Rusija je ponovo marširala. Ne zbog predstave, kaže Kaba, ne zbog protokola.

Marširala je, jer je preživela još jedan pokušaj Zapada da je uništi. Avioni su leteli iznad Crvenog trga, himne su odjekivale u svežem moskovskom prolećnom vazduhu, a negde u NATO bunkeru, američki generali su gledali u svoje ukrajinske ekrane istim onim pogledom koji su njegovi prethodnici gledali u mape Istočnog fronta 1943. godine. Isto nerazumevanje. Isto potcenjivanje. Sa istim ishodom.

Deveti maj je istorijski šamar onima koji pokušavaju da potkopaju suverenitet Moskve kroz posredničke sukobe najmanje od 1945. godine. Sada to Zapad radi iznova, sa ukrajinskim vojnicima. Ali sećanje na američko licemerje je još isuviše sveže, dodaje Kaba.

Naš izbor

Zapad bi da umanji značaj Crvene armije: Šta da je polovina Britanaca poginula u Drugom svetskom ratu

Ono što se dešava u Ukrajini od 2022. godine – a u stvari od 2014. godine – jeste nastavak rata koji je započeo kada se Sovjetski Savez raspao. Vašington nikada nije želeo da dopusti postajanje sile koja je sposobna da mu se odupre. To je pravo, nenašminkano lice američke hegemonije.

Doktrina je stara, formulisao ju je još Bžežinski, histerični rusofob, 1997. godine: sprečiti pojavu evroazijske sile, koja bi mogla da mu parira. Treba, dakle, po svaku cenu uništiti Rusiju.

Koliko košta američka demokratija

Širenje NATO-a na istok (sećate se, to je Hitlerov "Drang nach Osten", prodor na Istok), 32 članice danas, u poređenju sa 16 iz 1990. godine – to je dosledna, metodična implementacija doktrine Bžežinskog, piše Kaba.

Pogažene su sve usmene obaveze iz 1990. godine, potvrđene i deklasifikovanim memorandumima američkog Stejt departmenta, koje su garantovale da se NATO neće "proširiti ni centimetar na istok". Ove obaveze su od tada, za 30 godina, prekršene 19 puta, primećuje on, a svako kršenje bilo je praćeno svečanom izjavom o demokratskim vrednostima i suverenitetu.

To je jedini razlog za rat u Ukrajini, a ne "ničim izazvana ruska agresija". Godine 2014, Vašington je orkestrirao svrgavanje legalno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland je priznala da su SAD od 1991. godine uložile pet milijardi dolara u "demokratizaciju" Ukrajine. Senator Lindzi Grejem je izjavio da Amerikanci nikad nisu pametnije potrošile novac američkih poreskih obveznika.

Prema procurelom telefonskom snimku, Nulandova je lično birala članove vlade u Kijevu. Zapravo, to je poredak zasnovan na pravilima: pravilima koja piše sam Vašington, koje potom modifikuje i krši, prema svojim trenutnim potrebama.

Upravo je to logika koja se primenjuje na Iran više od četiri decenije.

Pet milijardi dolara uloženo u "ukrajinsku demokratiju" nije samo mešanje u poslove suverene zemlje već puč, konstatuje Kaba. I to je prava cena "američke demokratije".

Ukrajina je samo gorivo za rat

Od 2022. godine, Ukrajina je postala groblje američke strategije i kosturnica mladih Ukrajinaca. Stotine hiljada ukrajinskih vojnika je poginulo ili je osakaćeno – prave brojke pažljivo kriju Kijev i Vašington. Rusi napreduju duboko na ukrajinsku teritoriju. Ukrajina se ne brani, dodaje ovaj geopolitičar, ona se troši. Ona je gorivo za rat, čiji su arhitekti u Vašingtonu, njegovi finansijeri u Briselu i Londonu, a čiji su mrtvi u Harkovu, Zaporožju i Bahmutu, dodaje Kaba.

Lavrov: Nacizam se ponovo budi, Zapad ne poštuje ono što su preci za nas učinili

Rusi briljantno uspevaju u sprovođenju Specijalne vojne operacije, dok ukrajinski nacisti-cionisti i njihovi NATO sponzori jadno propadaju na svim frontovima, piše Kaba.

U međuvremenu, "Rejtion", "Lokid Martin", "Nortrop Gruman" i "Boing" ostvaruju rekordne profite. Američki Kongres je odobrio 100 milijardi dolara za vojne troškove. Ali, u Americi nema novca za sopstvene bolnice, škole i gradove, opustošene opijatima. Ukrajinska kriza je samo stavka u američkom budžetu, dodaje Kaba. I velika tržišna prilika. Reklama za kupce američkog oružja, koja je neslavno propala.

Poredak zasnovan na pravilima bez pravila

Poredak zasnovan na pravilima je izraz koji je postao toliko često korišćen da je bi bio komičan da stvarnost nije toliko tragična. "Poredak zasnovan na pravilima" je magična formula koju Vašington, NATO i EU koriste da prikriju svoje akcije međunarodnim legitimitetom. Ali, o kojim pravilima tačno govorimo, pita se Kaba.

Pravila koja su omogućila invaziju na Irak 2003. godine, bez mandata Saveta bezbednosti, na osnovu izmišljenih dokaza. Kolin Pauel je smešno mahao svojom bočicom pred UN – inscenirani događaj, koji je njegovo osoblje, iza kulisa, opisalo kao sramotu.

Milion smrti Iračana, čiji počinioci nikad nisu privedeni pravdi. Sadam Husein je osuđen, zatvoren, zatim pogubljen. Bez kazne za počinioce. Bez međunarodne istražne komisije. Naravno, "poredak zasnovan na pravilima" nikada nije našao put do Haga.

Putin: Oružane snage da se fokusiraju na konačni poraz nad protivnikom u SVO

Pravila koja su omogućila bombardovanje Libije 2011. godine, van mandata SB. Moamer Gadafi je linčovan, njegova zemlja je pretvorena u propalu državu, koja izvozi samo terorizam i robove. "Poredak zasnovan na pravilima"... Hilari Klinton koja se glupo ceri, posmatrajući prizor okrutne egzekucije Gadafija i izgovara čuvene reči: "Došli smo, videli, i on je umro"...

To su pravila koja omogućavaju Izraelu da okupira palestinske teritorije kršeći 150 rezolucija Saveta bezbednosti, da nastavi sa izgradnjom ilegalnih naselja, da sprovodi vojne operacije koje su i izvestioci UN dokumentovali kao ratne zločine – uz podršku Vašingtona, sistematski veto u Savetu bezbednosti i neprekidni dotok oružja iz SAD.

Kadija te tuži, kadija ti sudi

"Pravila" koja čine svaku rusku vojnu akciju u Ukrajini neprihvatljivom – zemlji koju je NATO, kršeći sopstvene obaveze, napravio strateškim uporištem na pragu Moskve.

"Poredak zasnovan na pravilima" više ne znači ništa apsolutno ništa: "Vašington odlučuje o pravilima, Vašington odlučuje ko ih krši, i Vašington odlučuje o kazni. Drugi ih se pridržavaju ili će biti kažnjeni." To je logika uslovnog suvereniteta.

Devetog maja 2026. godine nije se proslavljao samo pad Trećeg rajha. To je jubilej ruskog otpora protiv mešanja Zapada u poslove jedne suverene zemlje, zaključuje afrički geopolitičar.

Rusija više nije na kolenima. Rusija opet stoji uspravno.