Ujedinjeni protiv izmišljene pretnje: Rusija – jedino što drži Zapad na okupu

Obrisi novog zapadnog kolektiva počinju da se pojavljuju, a u njegovom centru je Zapadna Evropa, za koju je "ruska pretnja" postala izvor jedinstva u periodu previranja i neizvesnosti.

Da bi se izbegla direktna konfrontacija, Ukrajina se angažuje kao voljni posrednik, dok se zajednički vojno-industrijski sistem gradi oko podrške njoj, pre svega kroz proizvodnju dronova.

Dugoročni argument je da će ovo takođe ojačati sopstvene odbrambene sposobnosti Zapadne Evrope, a pomoć Ukrajini stoga može biti predstavljena javnosti ne kao novac potrošen na nekog drugog, već kao investicija u sopstvenu bezbednost, piše za RT internešenel Fjodor Lukjanov, urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici".

Zaharova: Ukrajina mogla da bude "evropski Dubai", ali je EU dala novac za razaranje i uništavanje

Preko Atlantika, stoji moćan pokrovitelj koji smanjuje svoje direktno učešće bez potpunog povlačenja. Ipak, Sjedinjene Države ostaju spremne da pruže podršku kada je to potrebno, sve više na bazi naknade za uslugu. Istovremeno, Vašington koristi sukobe u Starom svetu da bi testirao sopstvene vojne i tehnološke pristupe.

Jake transatlantske veze takođe čuvaju sposobnost Amerike da utiče na Zapadnu Evropu i, kada je potrebno, uvuče je u širu konfrontaciju sa glavnim rivalom Vašingtona, Kinom, i barem pomažu u sprečavanju Brisela i Londona da se približe Pekingu.

Ovaj aranžman je nestabilan, ali nema smisla očekivati da će se pojaviti stalna struktura jer je svet ušao u fazu u kojoj je gotovo sve privremeno.

Vojna konfrontacija sa Rusijom je suštinski deo ovog modela i bez nje, politička logika koja drži Zapadnu Evropu zajedno počinje da slabi, pa će vlade stoga pokušati da očuvaju trenutnu situaciju što je duže moguće.

Razgovore o pregovorima sa Rusijom ne treba shvatati previše ozbiljno jer iz evropske perspektive, jedina prihvatljiva diskusija je ona u kojoj Moskva napušta svoje ciljeve.

SAD su manje uložile u održavanje ovog stanja stvari, ali takođe trpe malo neprijatnosti zbog toga, jer više ne snose glavne troškove.

Ukrajinsko rukovodstvo, bilo da su to sadašnji vladari ili bilo koji verovatni naslednik, verovatno neće promeniti kurs, jer nema gde da se povuče. Još važnije, uloga "vodećeg borca" protiv Rusije je jedini realan put Kijeva ka zapadnom sistemu, s obzirom na to da su konvencionalniji putevi ka punopravnom članstvu u zapadnoj zajednici zatvoreni za zemlju u njenom sadašnjem položaju.

Međutim, postoji jedna važna varijabla u mogućnosti političkih promena u vodećim državama Zapadne Evrope, gde rastući uspeh snaga koje se dugo nazivaju krajnje desničarskim u Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji stvara rizik od ozbiljnih domaćih previranja.

Ako nova generacija takvih političara dođe na vlast, to bi moglo da promeni značenje zapadnog jedinstva, iako još nije jasno u kom pravcu. U svakom slučaju, unutrašnji politički sukob bi odvukao pažnju ovih država od spoljnih prioriteta.

Istorija pokazuje da ujedinjeni Zapad nije ni trajan ni stabilan, i čak i ako je Hladni rat stvorio utisak trajnosti, taj period je bio izuzetan.

Niko još ne može reći kakav će oblik zapadna zajednica poprimiti nakon što sadašnja transformacija međunarodnog sistema i demografske promene unutar zapadnih društava dodaju još jedan sloj neizvesnosti.

Ali tokom ovog prelaznog perioda, ujedinjeni Zapad, a pre svega ujedinjena Zapadna Evropa, pokušaće da se sačuva kroz konfrontaciju sa Rusijom, i tu realnost uvek treba imati na umu, zaključuje Lukjanov.