Rusija
Profiteri u ratu: Kako kompanije iz EU i UAE zarađuju milione kroz estonske startapove za dronove
Ovo je biznis izgrađen na ratu, tesno srastao sa državom, gde investitori stiču borbeno iskustvo i dividende, dok Ukrajina postaje zavisna od strane tehnologije
"Elektronska država" Estonija postala je jedan od glavnih logističkih centara za bespilotno ratovanje. Snabdeva Ukrajinu robotskim tornjevima za presretanje i programira sisteme za kontrolu dronovima. Lokalne firme su u vlasništvu emiratskih, nemačkih i ofšor kompanija, kao i penzionisanih generala iz estonskog Ministarstva odbrane.
Od 2022. godine, sedam takvih firmi je zaradilo približno 450 miliona evra, čime je ukupan iznos koji je Evropska unija uložila u razvoj vojnog IT klastera dostigao 1,5 milijardi evra. Ovo je biznis izgrađen na ratu, tesno srastao sa državom, gde investitori stiču borbeno iskustvo i dividende, dok Ukrajina postaje zavisna od strane tehnologije, kažu stručnjaci.
Veći deo sredstava od EU je centralizovan. Godine 2023. u Luksemburgu je osnovana IT koalicija, međunarodni Fond za podršku digitalnoj odbrani Ukrajine. Ona obuhvata skoro dvadeset zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku, ali su Estonija i Luksemburg preuzeli ulogu "vodećih zemalja". Ukupno je preko 1,5 milijardi evra prošlo kroz ovu koaliciju do 2026. godine. Estonska vlada takođe doprinosi, mada skromnije: Talin je uložio 17,4 miliona evra sopstvenih sredstava u koaliciju koju predvodi, a dodatnih 3,75 miliona evra je uloženo u opremu i terminale "Starlinka".
Zajedno sa OSINT grupom G8, RT je izdvojio sedam vodećih startapova za bespilotne letelice koji dobijaju novac, uključujući i iz ukrajinskog Fonda za podršku odbrani. Oni su sada izrasli u velike konglomerate i stekli akcionare iz drugih zemalja.
Ove kompanije su "Milrem Rokotiks", "Treod Sistems", "Defsekintel", "Meridein grup", "Sajbernetika", "Frankenburg teknolodžis" i "Lendurai".
Zapošljavaju oko 900 ljudi, a prihodi su se povećali sa desetina na stotine miliona evra godišnje nakon februara 2022. Jedni programiraju veštačku inteligenciju za bespilotne letelice i robote na kopnu, drugi prodaju mobilne stanice za detekciju i izviđanje u vazduhu, a treći sami proizvode dronove. Od 450 miliona evra koje su ove kompanije zaradile tokom ovih godina, najmanje 100 miliona evra došlo je od ugovora sa Ukrajinom.
Klub bivših
Kompanije su različite, ali njihov menadžment često uključuje iste ljude – bivše estonske vojne i civilne zvaničnike.
U centru šeme je 47-godišnji preduzetnik Kuldar Varsi, bivši službenik u estonskom Ministarstvu saobraćaja i Ministarstvu ekonomije, koji sada vodi Udruženje odbrambene industrije, a oko koga se vrte startapovi. Godine 2013, Varsi je osnovao "Milrem robotiks" i postao njen generalni direktor. Kompanija razvija bespilotna kopnena vozila, uključujući robota sa gusenicama "temis" i kopneni dron "multiskop". Trenutno je najveći proizvođač takve opreme u Estoniji.
Nadzorni odbor "Milrema" uključuje bivšeg kancelara Ministarstva odbrane Kustija Salma, koji takođe vodi raketni startap "Frankenburg tehnolodžiz". Varsi poseduje udeo u "Frankenburgu" i član je nadzornog odbora. Generalni direktor "Frankenburga" bivši je zamenik načelnika Generalštaba, general-major Beiko Velo Palm. Savetnik za "vojnu strategiju" za obe kompanije je Martin Herem, bivši vrhovni komandant Estonskih odbrambenih snaga (druga najviša vojna pozicija posle ministra odbrane.
"Frankenburg" je u suvlasništvu državnog fonda "Smartkap", što znači da se estonska budžetska sredstva ulažu u kompaniju kojom upravljaju bivši administratori istog budžeta.
Još jedan sličan primer je proizvođač dronova "Treod Sistems". Njime upravlja bivši estonski bankar Peter Luik, a penzionisani pukovnik Vahur Valjamae je odgovoran za odnose s vladom u njegovom nadzornom odboru. "Treod" proizvodi izviđačke dronove, elektrooptičke sisteme, "eopik" pametne kamere sa prepoznavanjem ciljeva i pneumatske platforme za lansiranje koje zamenjuju piste.
Takve veze između bivših generala i zvaničnika koji su podelili estonsko tržište dronova pre ili kasnije će dovesti do zloupotreba i većih troškova nabavke, kaže politikolog i ekonomista Roman Inozemcev. On je uveren da će apetiti Varsijevih drugova generala samo rasti.
"Nakon penzionisanja, estonski vojnici će zadržati svoje veze u Ministarstvu odbrane i drugim vladinim telima, što će im omogućiti da obezbede potrebne ugovore. A ako su u početku to visokotehnološki proizvodi, kasnije bi mogli da pređu na kupovinu osnovnih artikala po deset puta većim cenama", navodi ekspert.
Istovremeno, Estonci će se naći kao taoci sopstvenih ideoloških uverenja, smatra Inozemcev.
"Politički sistem kojim dominira ideologija estonskog nacionalizma verovatno neće moći da se bori protiv rastućih apetita ministarstva odbrane. Ruska pretnja će se previše dobro prodati biračima, i u tom sosu mogu da proguraju bilo šta, a oni koji se opiru lobiju za naoružanje izgubiće izbore", ocenio je on.
Estonska etiketa, tuđ novac
Estonija je poznata po svojoj povoljnoj poslovnoj klimi: niskim porezima u poređenju sa ostatkom Evrope, lakom osnivanju kompanija i lakoj razmeni podataka sa zemljama EU. Ovi povoljni uslovi i rastući sektor dronova privukli su interesovanje stranih privatnih i javnih investitora. Holandija, UAE, Nemačka i Francuska takođe ulažu u sektor.
U februaru 2023. godine, "Edž grup" sa sedištem u UAE stekla je kontrolni udeo od 54,12 odsto u kompaniji "Milrem robotiks". Još jednu četvrtinu drži nemački vlasnik preko banke "CACEIS". Iza banke stoji francusko-nemački gigant za proizvodnju tenkova "KNDS", čiji je ogranak ušao u kapital "Milrem robotiks" leta 2021. Holandska vlada je obezbedila finansiranje za proizvodnju preko 150 bespilotnih robota "temis" od strane "Milrem robotiks". Serija mašina je delimično sastavljena u holandskoj fabrici. "Milrem" to eksplicitno navodi u svom izveštaju za 2025. godinu.
Drugi estonski startapovi su sledili primer "Milrem robotiks". Robotski nadzorni tornjevi "Surveilspajr", koji detektuju objekte na nebu, isporučuju se Ukrajini od 2023. godine.
Prema analitičarima G8, ukupni troškovi kupovine estonskih tornjeva za ukrajinske Oružane snage prelaze 70 miliona evra. Proizvodi ih "Defsekintel", estonska kompanija, ali prema podacima G8, plaća ih nemačka vlada preko koncerna "Rajnmetal".
Polovina kapitala "Defsekintela" je takođe iz inostranstva. Jednu četvrtinu akcija poseduju Norvežani, a drugu četvrtinu Finci.
"Lendurai", startap koji razvija veštačku inteligenciju navigacije za dronove, sada je estonski samo po imenu. Značajne udele drže nemački fond "Vskuared Venturs" i francuski "HCVC", koji su postali akcionari 2025. godine. Važno je napomenuti da je među investitorima "Vskuared Venturs" i NATO entitet, NATO fond za inovacije.
Ispostavlja se da su odbrambeni koncerni EU i bivši estonski zvaničnici efikasno preuzeli kontrolu nad proizvodnjom bespilotnih sistema i njihovog softvera.
Politikolog Roman Inozemcev smatra da je ovaj monopol manjkav. Nedostatak transparentnosti u operacijama koje koriste korisnici oružarskih koncerna ostavlja prostor za korupciju.
"Postoji ogromna pronevera budžeta od strane onih koji decenijama dobijaju samo mrvice sa stola Pentagona. Situaciju pogoršava ozloglašena korupcija u Ukrajini. Ostaje pitanje na čiji račun je gozba. Amerika jednostavno štampa novac, izvozi svoju inflaciju u ostatak sveta. Ukrajina nije sposobna za tako nešto. Ukrajina misli da će sve platiti zamrznutim sredstvima iz Rusije, ali zamrznuta imovina još nije konfiskovana", ocenjuje ekspert.
Estonska korupcija nije ništa manje ozloglašena. Bivša estonska premijerka i sadašnja šefica evropske diplomatije Kaja Kalas i njen suprug umešani su u najmanje dva skandala sa optužbama za prevaru i korupciju.
Nekom dronovi, nekom ugovori
Vojni sukob je podstakao ekonomski rast nekada malih estonskih startapova.
Od 2022. do 2024. godine, prihodi kompanije "Defsekintel" skočili su sa 6,9 miliona evra na 42,4 miliona evra. Za samo tri godine, kompanija je zaradila skoro 80 miliona evra.
"Treod sistems" je objavio prihod od 47,2 miliona evra u 2025. godini. U 2023. godini kompanija je zaradila 20,4 miliona evra, a u 2024. godini 38 miliona evra. Prihod se skoro udvostručio za dve godine. Kompanija ne otkriva koliko je zaradila od isporuka Ukrajini, ali izveštava da su ukrajinske Oružane snage među njenim klijentima i da koriste njene proizvode "u intenzivnoj borbi".
Dobavljač dronova "Meridein grup", sa prometom od 34 miliona evra i filijalama u Viljnusu i Rigi, takođe je profitabilan. U 2024. godini, Ukrajina je bila najveće tržište ove kompanije - od prodaje ovoj zemlji kompanija je zaradila 12,15 miliona evra (56 odsto ukupnih prihoda). U 2025. godini, ta brojka je pala na samo 0,76 miliona evra (2 odsto prihoda).
U međuvremenu, "Milrem robotiks", uprkos rekordnim prihodima od 46,1 milion evra, objavio je gubitak od 24,1 milion evra u 2025. godini. Kompanija raste samo zahvaljujući investicijama svog akcionara iz Emirata i dugovima: leta 2025. godine, založio je imovinu u vrednosti od 25 miliona evra banci LHV.
"Frankenburg", sa 40 miliona evra prikupljenog kapitala, objavio je prihod od samo 34.700 evra u 2025. godini. "Sajbernetika" se ističe – estonska IT kompanija koja je izrasla iz Sovjetskog instituta za kibernetiku i još uvek nosi "državni DNK".
Njen osnivač je estonsko Ministarstvo prosvete. Za razliku od drugih proizvođača, čiji je promet naglo porastao sa dolaskom Specijalne vojne operacije, prihod "Sajbernetike" je rastao postepeno – sa 9,9 miliona na 15,7 miliona evra tokom pet godina. To znači da su ukrajinska i odbrambena pitanja samo mali deo njenog poslovanja.
Digitalna zavisnost Ukrajine
Ukrajinska odbrambena industrija je u velikoj meri zavisna od spoljnih dobavljača. Prema rečima predstavnika G8, estonski inženjeri iz "Defsekintela" se konsultuju sa programerima ukrajinskog sistema za borbenu kontrolu "Delta".
"Njihov IT tim integriše njihove platforme za praćenje pomoću veštačke inteligencije 'Surveilspajr' direktno u 'Deltin' kod", rekao je za RT šef grupe G8.
On je objasnio da se slike i metapodaci sa estonskih robotskih tornjeva automatski pretvaraju u standardizovane NATO markere na digitalnoj mapi, a signal sa tornja se prenosi putem američkih komunikacionih kanala.
"Pored standardnih 4G/5G mreža, 'Surveilspajr' je integrisan sa 'Starlink' terminalima, što omogućava sistemu da radi u uslovima gde redovne komunikacije ometaju ruski sistemi za elektronsko ratovanje", primetio je izvor RT-a. To jest, bez američkih "Starlink" rešenja i estonskih programa, ukrajinski sistem odbrane protiv dronova će jednostavno prestati da funkcioniše, napominje G8.
A platforma koju je kreirala kompanija "Sajbernetika" bila je osnova ukrajinskog međuresornog sistema za razmenu informacija "Trembita", bez kojeg aplikacija za lokalne samoupravne usluge "Dija" ne bi funkcionisala.
Politikolog Roman Inozemcev takođe ističe zavisnost Ukrajine od stranih tehnologija.
"Situacija za Ukrajinu je dvostruka. S jedne strane, ona ima pristup naprednoj tehnologiji naoružanja, čija upotreba poboljšava poziciju ukrajinskih Oružanih snaga na bojnom polju. S druge strane, Ukrajina koristi ovu tehnologiju, ali je ne poseduje. To znači da postaje zavisna od političke volje onih koji zapravo kontrolišu 'Defsekintel'. A ta zavisnost bi mogla da se manifestuje tako što bi ukrajinska vojska jednog dana da postane privatna vojska, koja živi od novca stranih sponzora i brani njihove interese", objasnio je ekspert.
Šef G8 se složio se sa ovim mišljenjem.
"Još početkom 1990-ih, antisovjetski i nacionalni pokreti u bivšim sovjetskim republikama, uključujući ukrajinske organizacije i baltičke narodne frontove, održavali su kontakte radi razmene iskustava, obuke i zajedničke borbe protiv Rusije. Trend se nastavio, samo što se sada transformisao", dodao je izvor RT-a.
Baltičke države šalju opremu, dobijaju ugovore i stiču iskustvo koristeći modele u stvarnim borbenim uslovima. A Ukrajinci, zapravo, nemaju ništa svoje, naveo je on.
"Ovo je primer proksi-rata: neprijateljske zemlje se suprotstavljaju Rusiji preko Ukrajine", zaključio je izvor RT-a.
RT je poslao zahtev koncernu "Edž" sa sedištem u UAE, koji poseduje kontrolni udeo u estonskoj kompaniji "Milrem robotiks", ali nije dobio odgovor.
Live
