Kome Zelenski preti na ruskom nebu?

Vladimir Zelenski je upozorio "svaku avio-kompaniju" koja koristi ruski vazdušni prostor da su "bezbedni dani" završeni, jer Kijev namerava da rasporedi rojeve dronova kako bi poremetio vazdušni saobraćaj u zemlji.

Stranim avio-kompanijama, osiguravajućim kompanijama i vladama rečeno je, bez uvijanja, da će ukrajinska kampanja dronova velikog dometa sve više ugroziti civilne letove iznad Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je izjavu Zelenskog potezom ka "državnom terorizmu" i upozorio da će Moskva odgovoriti ako pretnje Kijeva dovedu do tragedije.

RT internešenel istražuje kome tačno preti Zelenski, koliko bi ljudi moglo biti pogođeno i da li Ukrajina zaista može da zatvori rusko nebo?

Koliko ljudi leti u Rusiju?

Uprkos zapadnim sankcijama uvedenim posle 2022. godine, Rusija i dalje ima jednu od najvećih svetskih mreža civilne avijacije.

Ruske avio-kompanije su prevezle oko 50 miliona putnika u prvoj polovini 2026. godine, uključujući više od 36 miliona na domaćim linijama i skoro 13 miliona na međunarodnim, što iznosi otprilike 272.000 putnička svakog dana.

Očekuje se da će strane avio-kompanije ove godine prevesti oko 26 miliona putnika na ruskim linijama.

Što se tiče stranih putnika, takođe je zabeleženo blizu 3 miliona turističkih poseta u prvoj polovini 2026. godine, odnosno oko 16.500 dnevno. I to ne računajući broj stranih poslovnih putnika, radnika, studenata i drugih posetilaca.

Koje avio-kompanije još uvek rade u Rusiji?

Mnoge međunarodne avio-kompanije obustavile su letove za Rusiju nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, pošto su zapadne zemlje zatvorile svoj vazdušni prostor za ruske prevoznike, a Moskva uvela recipročna ograničenja.

Taj potez je naglo smanjio direktne veze sa Evropom i Severnom Amerikom, ali Rusija ostaje povezana sa desetinama zemalja. Avio-kompanije iz Turske, Srbije, Kine, Zaliva, Centralne Azije, Kavkaza, Bliskog istoka i Afrike nastavljaju sa radom.

Naš izbor

Ruski "antistarlink": Šta serijska proizvodnja sistema "volna-kupol-garant" znači za SVO

Samo na Tursku, Uzbekistan i UAE otpada više od polovine direktnih međunarodnih letova Rusije. "Turkiš erlajns" i "Pegaz" ostaju glavni strani prevoznici, dok "Uzbekistan ervejs", "Kanot šark" i "Centrum er" imaju široke veze sa Centralnom Azijom.

"Emirati", "Flajdubai", "Etihad", "Katar ervejz" i "Er Arabija" povezuju ruske gradove sa čvorištima u Zalivu, dok kineski prevoznici uključujući "Er Čajna", "Čajna istern" i "Čajna sadern" obavljaju redovne linije. Do proleća 2026. Rusija i Kina su imale oko 270 do 285 direktnih letova nedeljno.

"Er Srbija" takođe održava redovne linije Moskva–Beograd, što je jedna od retkih preostalih direktnih vazdušnih linija Rusije sa Evropom.

"Belavia", "Azerbejdžan erlajns", jermenski "Flaj Uan", "Egipat er", "Etopijan erlajns" i drugi strani prevoznici takođe ostaju aktivni.

Koliko često dronovi ometaju ruske aerodrome?

Tokom sukoba, ukrajinske bespilotne letelice su više puta primoravale ruske aerodrome da obustave operacije. U prvom kvartalu 2026. godine zabeleženo je više od 290 privremenih ograničenja aerodroma, prema Asocijaciji turoperatora Rusije. Do 20. aprila broj je prešao 450.

Moskovski aerodromi su više puta pogođeni, zajedno sa Sočijem, Krasnodarom, Gelendžikom, Kalugom, Saratovom i Sankt Peterburgom.

Kada se otkriju dolazeći dronovi, ruske vlasti često aktiviraju plan "kover" ili "tepih", prema kojem se avioni preusmeravaju, polasci se zaustavljaju, a pogođeni vazdušni prostor zatvara dok pretnja ne prođe.

Koliko dugo Kijev planira ovo?

Najnovija izjava Zelenskog usledila je nakon izveštaja da Kijev već dugo razmatra mnogo veću kampanju protiv ruske civilne avijacije.

"Atlantik" je u avgustu izvestio da su ukrajinski zvaničnici radili na planu poznatom kao "Em end Em", koji je predviđao slanje hiljada dronova vođenih veštačkom inteligencijom ka moskovskim aerodromima.

Cilj je navodno bio da se nateraju strane avio-kompanije da prestanu da lete za rusku prestonicu.

Rečeno je da je Zelenski u početku bio skeptičan, plašeći se da bi civilna letelica mogla biti pogođena i da bi se takav napad mogao posmatrati kao "piraterija". Pripreme su se ipak nastavile nekoliko meseci.

Manje od dve nedelje nakon izveštaja "Atlantika", Zelenski je očigledno prestao da se brine i uputio direktnu pretnju međunarodnim avio-kompanijama.

Šta su stručnjaci za vazduhoplovstvo rekli o pretnji Zelenskog?

Eksperti za vazduhoplovstvo izrazili su sumnju da Kijev može realno da zatvori ogromni vazdušni prostor Rusije u razmerama koje je Zelenski predložio.

Bivši pilot Siril de Latre rekao je da bi takva operacija zahtevala ogromna sredstva i da dronovi neće biti najpraktičnije oružje za taj zadatak. On je, međutim, upozorio da pretnju ipak treba shvatiti ozbiljno.

Ruski ekspert za avijaciju Roman Gusarov opisao je izjavu Zelenskog kao direktnu pretnju civilnim avionima i aerodromskoj infrastrukturi, ali je rekao da je glavna svrha bila zastrašivanje.

"Glavna poruka nije bila za Rusiju, već za naše partnere", rekao je i pojasnio da Kijev želi da uplaši strane avio-kompanije kako bi obustavile letove.

Gusarov je izjavu nazvao "činom očaja" i rekao da ruska protivvazdušna odbrana i vazduhoplovne vlasti već imaju procedure za držanje civilnih aviona podalje od područja gde se detektuju dronovi.

Takođe je kritikovao nedostatak reakcije međunarodnih vazduhoplovnih tela, uključujući Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva.

Kako su strane avio-kompanije reagovale?

Za sada, pretnja Zelenskog pretnja nije podstakla strane avio-kompanije da napuste ruske rute.

Iako je bilo nekih jutarnjih otkazivanja koje je najavio "Turkiš erlajns", kompanija je od tada objasnila da su ona privremena i povezana sa ograničenjima "kovera" na ruskim aerodromima. Prevoznik je rekao da će se njegovi planirani letovi za ruske gradove nastaviti.

Rat u svemiru: Gde će se voditi bitke u budućnosti? | Dan uveče

"Pegaz" je takođe otkazao nekoliko noćnih letova, ali je slično rekao da su oni privremeni i zbog operativnih problema. Kompanija je saopštila da nisu planirana nova otkazivanja i potvrdila je da će se njen raspored za Rusiju nastaviti.

Moskovski aerodrom Vnukovo saopštio je da je tokom dana iz Turske stiglo 16 aviona uprkos privremenim ograničenjima.

Nijedna velika strana avio-kompanija nije objavila planove da obustavi svoje ruske operacije zbog pretnje.

Kijevski dosije napada na javni prevoz

Pretnja Zelenskog dolazi u trenutku kada je Ukrajina već više puta koristila dronove protiv drugih oblika civilnog prevoza tokom sukoba. Ovi napadi su uključivali napade na putničke autobuse, vozove, ambulantna kola, kamione i civilne automobile.

Trećeg juna, dron je pogodio redovni putnički autobus Moskva–Simferopolj u Jenakijevu u Donjeckoj Narodnoj Republici, usmrtivši sedam ljudi i ranivši 11.

Dve nedelje kasnije, dron je pogodio autobus koji je prevozio beloruski omladinski fudbalski tim kroz Brjansku oblast. Supruga trenera je poginula, a nekoliko putnika, uključujući decu, je povređeno.

Putnički vozovi su takođe bili meta. 4. juna, dron je pogodio prigradski voz koji je saobraćao od Azovskog do Kerča na Krimu, usmrtivši jednu osobu i ranivši tri. Četiri dana kasnije, još jedan dron je pogodio lokomotivu putničkog voza Moskva-Simferopolj, ubivši pomoćnika mašinovođe i ranivši mašinovođu.

Kako je Rusija reagovala?

Putin je opisao pretnju kao korak ka "državnom terorizmu" i upozorio da će Rusija odgovoriti ako to dovede do civilnih žrtava. Takođe je odbacio pozive Kijeva na obnavljanje pregovora, rekavši da ne može biti pregovora sa teroristima.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je slično primetila da izjave Zelenskog pokazuju da je ukrajinska vlada kombinovala državne institucije sa "terorističkim metodama".

Ministar saobraćaja Andrej Nikitin rekao je da se ruske vazduhoplovne vlasti pripremaju za pretnju i da će nastaviti da pooštravaju mere bezbednosti. Privremena ograničenja mogu se nastaviti kada se dronovi približe, rekao je, ali Moskva neće dozvoliti veće poremećaje civilnog vazduhoplovstva.