Rusija pokreće arktičkog mega-giganta: Šta će "Vostok ojl" značiti za globalno tržište nafte

Rusija je započela isporuku sirove nafte iz svog ogromnog klastera "Vostok ojl" na Arktiku – projekta koji podseća na gigantske naftne poduhvate koji su transformisali globalnu naftnu industriju u 20. veku. Predsednik Vladimir Putin je ranije ove nedelje zvanično označio početak rada na projektu "Vostok ojl".

Najveći energetski projekat na Arktiku: Putin pustio u rad naftovod u okviru projekta "Vostok ojl"

Projektom, kojim rukovodi državna kompanija "Rosnjeft", obuhvaćen je čitav industrijski sistem oko nove naftne "provincije": desetine nalazišta i licenciranih područja povezanih cevovodima, namenski izgrađena arktička luka, energetska infrastruktura i flota tankera pogodnih za plovidbu kroz led.

Projekat je nastavio da se razvija uprkos sankcijama Zapada i povlačenju zapadnih partnera 2022. godine, navodi RT internešenel. Reč je o projektu ogromne vrednosti – procenjenoj 2019. godine na oko 157 milijardi dolara tokom veka eksploatacije nalazišta – dok će transport nafte u velikoj meri zavisiti od razvoja Severnog morskog puta i ruske arktičke flote. Dostupnost tankera za plovidbu kroz led i dalje predstavlja ograničavajući faktor, iako postoje planovi za proširenje flote.

Koliki su razmera i obim projekta?

Prema podacima "Rosnjefta", resursna baza iznosi više od sedam milijardi tona visokokvalitetne sirove nafte sa niskim sadržajem sumpora. Ipak, treba praviti razliku između resursa i rezervi spremnih za komercijalnu eksploataciju. Pored toga, za eksploataciju dela procenjene nafte biće potrebni izuzetno složeni postupci bušenja.

Dmitrijev: Evropa izgubila tri biliona evra zbog odricanja od ruske energije

Pri punom kapacitetu, "Vostok ojl" bi mogao da čini više od petine ruske proizvodnje nafte i da isporučuje više sirove nafte nego što se vadi na celom evropskom kontinentu. Procenjuje se da bi sam ovaj klaster vremenom mogao da učestvuje sa oko dva posto u globalnoj proizvodnji. Nafta iz ovog projekta biće namenjena azijskim tržištima.

Šta je "Vostok ojl"?

"Vostok ojl" je vodeći arktički "grinfild" projekat kompanije "Rosnjeft" na poluostrvu Tajmir. To je, zapravo, nova naftna provincija koja objedinjuje 52 licencirana područja i 13 nalazišta u jedinstvenu mrežu za proizvodnju i izvoz. Kompleks obuhvata polja iz grupe Vankor, kao i nalazišta Pajaha i Zapadno-Irkinskoje.

Procenjuje se da njegova resursna baza sadrži sedam milijardi tona visokokvalitetne sirove nafte sa niskim sadržajem sumpora. Ipak, ta brojka se ne sme tumačiti kao sedam milijardi tona rezervi spremnih za trenutnu eksploataciju. Projekat obuhvata više nalazišta koja se nalaze u različitim fazama razvoja.

Projekat je pušten u rad, ali je još daleko od planiranog nivoa proizvodnje. Sirova nafta će se ukrcavati na tankere na novoizgrađenom terminalu "Buhta Sever" i očekuje se da će on omogućiti isporuku 30 miliona tona u drugoj polovini 2027. godine i 50 miliona do 2030. godine, dok bi dugoročne isporuke mogle dostići i 100 miliona tona godišnje.

Izgradnja izvoznog sistema u tako udaljenom regionu zahtevala je infrastrukturu ogromnih razmera. Pored magistralnog cevovoda dugog 790 kilometara i terminala, razvoj projekta uključuje luke, aerodrome, tankere za arktičke uslove, više od deset elektrana, oko 9.000 kilometara dalekovoda i naselja za radnike. U projekat je uključeno više od 50.000 ljudi.

Prvobitno je bilo planirano da se prva nafta izvuče 2024. godine, ali je projekat kasnio zbog zastoja u izgradnji, obaveza Rusije prema OPEK+ grupi i sankcija Zapada koje su otežale nabavku opreme, posebno za brodogradnju.

Zašto je projekat "Vostok ojl" toliko značajan?

Pre svega, zbog svojih razmera. "Rosnjeft" procenjuje da bi maksimalna godišnja proizvodnja mogla da dostigne 100 do 115 miliona tona, odnosno oko 2 do 2,3 miliona barela dnevno. To bi predstavljalo oko dva procenta ukupne svetske potražnje.

Sa tim učinkom, "Vostok ojl" bi sam po sebi proizvodio količine uporedive sa velikim proizvođačima nafte kao što su Kuvajt, Brazil i UAE, pumpajući više nafte nego Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška zajedno, i premašujući ukupnu domaću proizvodnju celog evropskog kontinenta.

Novi projekti ovakvih razmera retki su u današnjem svetu, u kojem je većina ogromnih naftnih polja već u fazi opadanja proizvodnje. Zapravo, "Rosnjeft" ne razvija samo još jedno naftno polje, već gradi čitav region za proizvodnju nafte, sa sopstvenim cevovodima, lukom i arktičkom flotom.

Naš izbor

Severni morski koridor: Budućnost svetske trgovine ide preko ruskog Arktika

Tu je, zatim, i sama sirova nafta. Nafta "Vostok ojl" odlikuje se izuzetno niskim sadržajem sumpora, što je čini vrednom vrstom "slatke" nafte koja zahteva manje prerade i može postići višu cenu u odnosu na težu sirovu naftu sa visokim sadržajem sumpora. Izvršni direktor "Rosnjefta", Igor Sečin, 2020. godine je Putinu simbolično uručio bocu ove nafte, tvrdeći da je ona kvalitetnija čak i od bliskoistočne nafte.

Treće, nafta eksploatisana u okviru projekta "Vostok" biće namenjena azijskim tržištima, koja za Rusiju predstavljaju stratešku destinaciju s obzirom na njeno okretanje ka Istoku nakon 2022. godine. Obim ruske trgovine energentima sa ključnim azijskim zemljama značajno je porastao poslednjih godina. "Vostok ojl" se, uz gasovod "Snaga Sibira", svrstava u ključne infrastrukturne projekte usmerene ka Istoku.

Koji su izazovi?

Projekat "Vostok ojl" nalazi se duboko u arktičkom području, gde temperature mogu pasti ispod minus 50 stepeni, a brodovi koji isplovljavaju iz luke "Buhta Sever" odmah ulaze u istočni deo Severnog morskog puta, koji je prekriven ledom. Za izvoz tokom cele godine potrebni su moćni tankeri klase Arc7: deset ih je naručeno od ruskog brodogradilišta "Zvezda", a za projekat je na kraju planirano oko 50 plovila različitih klasa.

Međutim, ova plovila još nisu spremna, što znači da kapacitet tankera trenutno predstavlja ograničenje za plasiranje nafte na tržište.

Takođe, projekat podrazumeva složene operacije bušenja. Na primer, ležišta u okviru kompleksa "Pajaha", gde se procenjuje da eksploatisane rezerve iznose oko 1,5 milijardi tona, nalaze se na dubini od približno 3–3,5 kilometara, u okviru složenih geoloških struktura. "Rosnjeft" je u okviru razvoja projekta planirao primenu metode hidrauličkog frakturisanja.

"Gaspromnjeft" otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona u ruskoj arktičkoj zoni

Projekat takođe nosi ogromne troškove. Prema rečima zamenika ruskog ministra energetike Pavela Sorokina, 2019. godine je bilo predviđeno da projekat košta 10 biliona rubalja, odnosno oko 157 milijardi dolara prema tadašnjem kursu. U septembru 2023. godine, Sečin je obavestio Putina da se investicije tokom perioda razvoja sada procenjuju na 12 biliona rubalja.

Prema podacima "Rosnjefta", ulaganja u projekat su već dostigla četiri biliona rubalja (46,2 milijarde dolara). Početni troškovi izgradnje infrastrukture su ogromni, ali kada infrastruktura bude uspostavljena, granični trošak proizvodnje dodatnih količina nafte biće relativno niži.

Kakvu ulogu "Vostok ojl" ima u razvoju ruskog Arktika?

"Vostok ojl" bi mogao da postane kamen temeljac ruskih nastojanja da Severni morski put pretvore u važnu trgovinsku arteriju. Ovim putem je 2025. godine prevezeno oko 37 miliona tona tereta, dok je cilj da se do 2030. godine dostigne godišnji obim od 70 miliona tona. "Vostok ojl" bi vremenom mogao da obezbedi ogromnu i stabilnu bazu tereta.

Luka "Buhta Sever" nalazi se na ušću reke Jenisej, na istočnom delu Severnog morskog puta, čime se otvara direktna arktička ruta ka azijskim tržištima. Putin je izjavio da će, nakon što bude u potpunosti izgrađena, ona postati najveća svetska naftna luka na tako visokim severnim geografskim širinama.

Projekat takođe ubrzava širi razvoj ruskog Arktika. Pored tankera i lučkih postrojenja, planovi obuhvataju aerodrom "Severni", nove kapacitete za proizvodnju energije, naselja za radnike i unapređenje rečne mreže na Jeniseju. Za Moskvu je strateška korist jasna: veće industrijsko prisustvo na Arktiku, značajan izvor tereta za Severni morski put i još jedan energetski koridor usmeren ka Aziji, s obzirom na to da su sankcije ograničile tradicionalno evropsko tržište za Rusiju.

Neposredni efekat početka rada projekta "Vostok ojl" je očigledno ograničen. Prema planu kompanije "Rosnjeft", u narednih nekoliko godina očekuju se manje količine, dok će znatno veće količine uslediti kasnije.

Međutim, dugoročne strateške implikacije su značajne. Projekat je eksplicitno osmišljen tako da koristi Severni morski put preko terminala "Buhta Sever". Budući da bi tenzije mogle da prate Bliski istok u doglednoj budućnosti, alternativni put snabdevanja koji omogućava isporuku velikih količina nafte azijskim tržištima dobija novi strateški značaj.

Da li je sukob u Ukrajini uticao na projekat "Vostok ojl"?

"Rosnjeft" je prvobitno zamislio "Vostok ojl" kao međunarodni mega-projekat i nastojao da privuče strane investitore.

Kompanija "Trafigura" je 2020. godine kupila udeo od 10 posto u poslu vrednom sedam milijardi evra (8,1 milijardu dolara), čime je obezbedila i dugoročni pristup sirovoj nafti. Konzorcijum predvođen kompanijom "Vitol" i firmom "Merkantil end meritajm" učinio je isto 2021. godine, plativši 3,5 milijardi evra za dodatnih 5 posto udela.

Naftni adut budućnosti: Rusija raspolaže triput većim količinama nafte od škriljaca od SAD

Međutim, usled sankcija uvedenih Rusiji 2022. godine zbog situacije u Ukrajini, "Trafigura" je kasnije zamrznula dalje investicije i prodala svoj udeo kompaniji "Nord aksis", registrovanoj u Hongkongu. "Vitol" i "Merkantil end meritajm" su postupili na isti način, prodavši svoje udele kompaniji "Fosil trejding" sa sedištem u Dubaiju.

U januaru 2025. godine, vlada SAD uvela je sankcije operateru projekta i deset kompanija uključenih u izgradnju naftovoda, sa namerom da uspori ili zaustavi izgradnju i ograniči mogućnost plasiranja sirove nafte na tržište.

Šteta je bila veća od gubitka akcionara. Sankcije su ograničile pristup zapadnim izvorima finansiranja, tehnologiji, softveru i specijalizovanoj opremi, dok su ograničenja u brodogradnji dodatno zakomplikovala projekat koji zavisi od tankera pogodnih za plovidbu kroz led.

Sankcije su izmenile projekat "Vostok ojl", ali ga nisu ugasile. Ono što je prvobitno zamišljeno kao odredište za međunarodni kapital i stručnost, pretvorilo se u test sposobnosti Rusije da realizuje ogroman arktički naftni projekat, uglavnom koristeći domaću infrastrukturu, opremu i logistiku.

Prema rečima Sečina, sva oprema koja se trenutno koristi na projektu ruske je proizvodnje – uključujući više od 16.000 mašina – što podstiče potražnju u sektorima brodogradnje, inženjeringa, metalurgije, proizvodnje energije i građevinarstva.

Kako se "Vostok ojl" poredi sa drugim projektima koji ulaze u fazu eksploatacije?

"Vostok ojl" predstavlja jedno od najvećih novih naftnih područja koja se razvijaju bilo gde u svetu u poslednjih nekoliko decenija. U tom smislu podseća na velike naftne projekte 20. veka, kada je otvaranje novog regiona za proizvodnju nafte zahtevalo istovremenu izgradnju infrastrukture za bušenje i transport, ali i čitavih industrijskih naselja. Takvi poduhvati su danas izuzetno retki.

Redizajn globalne energetske mape: Jednim sporazumom EU ostala bez ruskog gasa

Među ostalim velikim projektima, brazilsko polje "Buzios" već proizvodi više od milion barela dnevno, a očekuje se da će do 2027. godine imati instalisani kapacitet od preko dva miliona barela dnevno, kako se budu uključivale dodatne plutajuće proizvodne jedinice. Projekat "Uaru" u Gvajani osmišljen je tako da obezbedi dodatnih oko 250.000 barela dnevno.

Međutim, za razliku od projekta "Vostok", oba ova projekta se realizuju u okviru naftnih regiona koji su već u fazi proizvodnje i širenja, tako da je poređenje njihovih proizvodnih kapaciteta na nivou polja sa projektom "Vostok" nemoguće.

Istovremeno, očekuje se da će projekti "Tilenga" i "Kingfišer" u Ugandi zajedno dostići proizvodnju od 230.000 barela dnevno.