Rusija
Izložiti opasnosti mašine, a ne ljude: Jedinice besposadnih tenkova u ruskoj vojsci
Posle višedecenijskih eksperimenata, započetih još tridesetih godina prošlog veka u Sovjetskom Savezu, konačno je došlo vreme da ruska vojska uvede jedinice sa daljinski upravljanim tenkovima
General armije Junus-Bek Jevkurov, zamenik ministra odbrane Ruske Federacije, najavio je uvođenje jedinica besposadnih tenkova u rusku vojsku.
Konkretno, reč je o teškom robotizovanom jurišnom kompleksu pod nazivom "šturm", zasnovanom na široko rasprostranjenom osnovnom borbenom tenku T-72B3.
Novi sistem predstavljen je tokom vojne vežbe "Centar 2026" u dve konfiguracije, navodi se u analizi objavljenoj na Telegram kanalu "Vojni informator".
Prva je opremljena tenkovskim naoružanjem prilagođenim besposadnoj upotrebi, pri čemu je cev topa znatno skraćena. Druga konfiguracija ima naoružanje borbenog vozila za podršku tenkovima (BMPT), koje obuhvata dva automatska topa kalibra 30 milimetara i vođene rakete. Ovo vozilo može da lansira rakete brže od klasičnog ruskog tenka, koji ih prethodno mora ubaciti u topovsku cev.
Kopneni roboti odavno nisu novost. Tokom sukoba u Ukrajini postali su poznati kao daljinski upravljani kopneni dronovi. I ukrajinske i ruske oružane snage poslednjih godina sve intenzivnije koriste besposadne kopnene sisteme na frontu, bilo za logističke zadatke, postavljanje ili uklanjanje mina i eksplozivnih zamki, a povremeno, mada u ograničenom obimu, i za neposredna borbena dejstva.
Obe strane su već eksperimentisale i sa pretvaranjem konvencionalnih tenkova u besposadna vozila na taktičkom nivou, ali takva rešenja do sada nisu ušla u široku upotrebu. Ni teški robotizovani jurišni kompleks "šturm" nije potpuno nov projekat, pošto je njegov razvoj prvi put najavljen još 2018. godine.
Prvi daljinski upravljani tenkovi ispitivani su još tridesetih godina prošlog veka u više zemalja, uključujući Sovjetski Savez. Tokom Drugog svetskog rata Vermaht je koristio mala besposadna gusenična vozila sa velikim eksplozivnim punjenjima kao protivtenkovsko oružje protiv tenkova Crvene armije.
Novina, dakle, nije u samom postojanju daljinski upravljanog tenka, već u prelasku sa pojedinačnih eksperimentalnih modela na sistematsko uvođenje takvih vozila u operativnu upotrebu.
Suština ovog koncepta, kao što se lako može pretpostaviti, jeste premeštanje posade iz vozila na bezbedan položaj, uz zadržavanje njegove vatrene moći i oklopne zaštite.
Pri tome nije reč o razvoju potpuno nove vrste vozila, već o modernizaciji i prilagođavanju već dokazanih borbenih platformi za novu namenu.
Najočiglednija i najvažnija prednost jeste zaštita života posade u slučaju oštećenja ili uništenja vozila. Ovakav pristup dobija još veći značaj zbog naglog porasta opasnosti po tenkove i druga oklopna vozila, posebno usled sadašnje dominacije FPV dronova i protivtenkovskih mina na savremenom bojištu.
Besposadna vozila mogla bi ubuduće da se koriste u prvim linijama tokom probojnih operacija na naročito opasnim delovima fronta, gde čak ni verovatni potpuni gubitak vozila u borbi ne bi nužno značio i gubitak obučene posade.
Međutim, ovakav koncept i dalje je opterećen brojnim problemima koji moraju biti rešeni tokom uvođenja sistema u upotrebu i njegove eksploatacije.
Problemi komunikacije i elektronskog ratovanja
Prvi problem odnosi se na stabilnost veze između vozila i njegovih operatera na udaljenosti. Sredstva elektronskog ratovanja protivnika mogla bi da otežaju ili čak potpuno prekinu upravljanje takvim tenkom.
Od presudnog značaja nisu samo otpornost komunikacije na ometanje i postojanje rezervnih kanala veze, već i pouzdanost sistema u samom vozilu, kao i njegovo ponašanje u slučaju poremećaja upravljanja. Sve ove mogućnosti tek treba temeljno ispitati.
Dugoročno rešenje mogao bi da predstavlja "Rasvet", ruski približni ekvivalent satelitskog internet sistema američke kompanije "Starlink", koji razvija kompanija "Biro 1440". Međutim, njegova primena u ovu svrhu još nije na vidiku.
Drugi problem, koji postoji i kod konvencionalnih vozila, odnosi se na otklanjanje kvarova, jednostavne popravke na terenu i izvlačenje oštećenih mašina.
Za takve zadatke i dalje su neophodni specijalizovana oprema, uključujući oklopna vozila za izvlačenje, a pre svega ljudstvo koje mora biti prisutno na licu mesta. To znači da se rizik prilikom upotrebe besposadnih sistema ne može u potpunosti eliminisati.
Zbog toga robotizovani tenkovi u dogledno vreme neće naglo zameniti konvencionalna borbena vozila na frontu, a još manje pešadiju. Isto tako, ni dronovi nisu u potpunosti potisnuli klasičnu avijaciju sa posadom, niti cevnu i raketnu artiljeriju.
Ipak, besposadni tenkovi mogli bi da predstavljaju dragocenu dopunu postojećim snagama, jer omogućavaju da se zadaci koji podrazumevaju izuzetno visok rizik po ljudske živote povere mašinama.
Od eksperimentalnih modela do posebnih jedinica
Najava generala Jevkurova ukazuje na to da teorijski koncept postepeno dobija konkretne obrise.
Utvrđuje se mesto robotizovanih kopnenih platformi namenjenih jurišnim operacijama u organizacionoj strukturi konvencionalnih jedinica, kao i način njihovog zajedničkog delovanja.
Sasvim je moguće da će se prve takve besposadne jedinice pojaviti upravo u okviru nedavno formiranog posebnog roda vojske – Snaga besposadnih sistema.
Na kraju, odlučujući kriterijum uspeha daljinski upravljanog borbenog sistema "šturm" na savremenom bojištu neće biti samo njegova sposobnost da se kreće i otvara vatru bez posade.
Presudno će biti to da li može u potpunosti da izvršava borbene zadatke u saradnji sa konvencionalnim vozilima, pešadijom i drugim dronovima, uz istovremeno održavanje stabilne radio-veze i izbegavanje nepotrebnog izlaganja tenkovskih posada opasnosti.
Upravo će to pokazati da li će robotizacija konvencionalnih borbenih vozila postati novi trend u razvoju oružanih snaga ili će ostati ograničeno sredstvo namenjeno specifičnim borbenim situacijama.
Live
