Kako su SAD tri puta sabotirale mirovne pregovore Moskve i Kijeva

Retko pominjani u komentarima o sukobu u Ukrajini, tri puta su pokušani mirovni pregovori Moskve i Kijeva, a sva tri pokušaja imala su nešto zajedničko: sva tri su uključivala odbijanje Ukrajine da uđe u NATO i sva tri su sabotirale SAD, piše "Ameriken konzervativ".

U tekstu se podseća na pregovore u Belorusiji, u kojima je posrednik bio tadašnji izraelski premijer Naftali Benet, i razgovore u Istanbulu.

Već drugog dana nakon ulaska ruskih trupa u Ukrajinu, 25. februara, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je najavio spremnost da pregovara sa Moskvom o garancijama neutralnosti i bezbednosti i bio je spreman da zbog toga odbije ulazak u NATO. 

"To je posmatračima ostavilo utisak da bi situacija mogla brzo da se završi diplomatskim rešenjem", piše američki medij.

Kako se napominje u tekstu, odluka Kijeva da otpočne pregovore verovatno je imala više razloga, Zelenski je bio impresioniran snagom same invazije i zabrinut što NATO neće poslati pozivnicu za članstvo Ukrajini.

Prvih dana sukoba, Zelenski se požalio novinarima govoreći o Severnoatlantskoj alijansi.

"Pitao sam ih: jeste li sa nama? Odgovorili su da su sa nama, ali nisu hteli da nas prime u savez. Pitao sam 27 evropskih lidera da li će Ukrajina biti u NATO-u, pitao sam direktno, ali se svi plaše i ne odgovaraju".

Kao rezultat toga, primećuje se u tekstu, ukrajinska delegacija je 27. februara 2022. godine "otišla sa spremnošću da pregovara o neutralnosti" na sastanak sa ruskim predstavnicima u Belorusiji. Pregovori su očigledno dobro prošli, pošto je druga runda zakazana za 3. mart. 

SAD su drugačije gledale na izglede za mirno rešenje ukrajinske krize. Istog dana kada je Zelenski najavio spremnost da razgovara o neutralnosti i NATO-u, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs izjavio je da "Moskva predlaže da se diplomatija sprovodi na nišanu ili kada su ruski projektili, minobacači i artiljerija usmereni na ukrajinski narod. To nisu uslovi za pravu diplomatiju."

Drugim rečima, SAD su odbile da pregovaraju u Belorusiji, ukazuje "Ameriken konzervativ". 

Dva meseca ranije, SAD su takođe ignorisale formalni predlog bezbednosnih garancija koji je pozivao da Ukrajina ne bude uključena u NATO. Putin je zaključio da su osnovne brige Rusije ignorisane, a 17. februara rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zvanično saopštilo da SAD i NATO nisu dali konstruktivan odgovor na ključne zahteve Rusije. 

Ako bude odbijeno da se Rusiji pruže pravno obavezujuće garancije u vezi sa bezbednosnim problemima na koje ukazuje, Rusija će odgovoriti "vojno-tehničkim sredstvima".

Odbijanje SAD da pregovara o NATO i bezbednosnim garancijama doveli su do odluke Rusije da pokrene specijalnu operaciju. To je zamišljeno kao brzi udar da se iz Kijeva dobije obećanje da neće ući u NATO, što Rusija nije mogla da dobije od Vašingtona, a ova namera je mogla da se ostvari u Belorusiji u prvoj nedelji sukoba, ali SAD su to zaustavile, napominje američki portal. 

Nakon sloma pregovora u Belorusiji 6. marta 2022. godine, tadašnji izraelski premijer Naftali Benet je neočekivano posetio Moskvu, kako sam tvrdi, na zahtev Zelenskog. 

Detalji Benetovog posredovanja poznati su iz njegovog intervjua u februaru 2023. 

"Sve što sam radio bilo je u potpunosti koordinisano sa Bajdenom, Makronom, Džonsonom, Šolcom i, očigledno, Zelenskim", rekao je izraelski zvaničnik. 

On je dodao da, dok mu je Putin rekao da "možemo postići prekid vatre", Vašington je rekao da "nema šanse za uspeh".

Obe strane, ali ne i Vašington, bile su spremne na ustupke – a konačno rešenje moglo bi da liči na izraelski model: Ukrajina će napustiti aspiracije ka NATO i dobiti mogućnost da stvori jaku, nezavisnu, odbrambenu vojsku po ugledu na izraelski model.

"Ovu odluku prihvatili su i Putin i Zelenski", rekao je Benet i dodao da, dok su Olaf Šolc i Emanuel Makron bili oduševljeni, Boris Džonson je imao agresivan stav, a Bajden se kolebao između ove dve pozicije. 

Na kraju, Vašington je stavio je veto na razgovore. Kao i u Belorusiji, šansu za mir i ustupak u vidu odustajanja od ulaska u NATO blokirale su Sjedinjene Države, rezimira američki list. 

Bajden ima plan B za Ukrajinu?

Treća faza pregovora počela je krajem marta i početkom aprila 2022. godine, a predvodila ih je Turska, koja je bila kandidat koji obećava. U Istanbulu su strane uspele da naprave iskorak i da se dogovore o preliminarnom sporazumu. 

Ukrajina je 29. marta 2022. godine u Istanbulu očigledno pristala da odbije ulazak u NATO ako SAD, Francuska i Britanija daju bezbednosne garancije Kijevu. Prema izveštajima, posle razgovora u Istanbulu se znalo da sporazum predviđa povlačenje ruskih trupa na položaje do 23. februara 2022. godine, a zauzvrat Ukrajina odbija da uđe u NATO i dobija zapadne bilateralne garancije. 

Novi detalji su postali poznati u junu 2023. godine, kada je Putin predstavio tekst sporazuma. Ispostavilo se da je ukrajinska strana parafirala sporazum. Dokument nazvan "Sporazum o trajnoj neutralnosti i garancijama bezbednosti Ukrajine" predviđa trajnu neutralnost Ukrajine, što bi trebalo da bude navedeno u ustavu i garantovano od Rusije, SAD, Velike Britanije, Kine i Francuske. 

Američki medij napominje da prema onome što je Putin rekao, to znači da je Rusija ublažila uslove strožijeg plana Naftalija Beneta, kojim su odbačene obavezujuće vojne garancije. Spremnost Rusije da učini ustupke Ukrajini potvrđuje i odbijanje zahteva za potpunom demilitarizacijom Ukrajine. 

Prema Putinovim rečima, sporazum je na kraju ostao neispunjen zbog Sjedinjenih Država koje smatraju da mirno rešenje nije u njihovom interesu.

Putinovu verziju potvrđuje i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu. On je, nakon sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u aprilu 2022, rekao da "ima utisak da u državama članicama NATO postoje oni koji žele da se rat nastavi". 

Konačni slom istanbulskih sporazuma, po svemu sudeći, može biti povezan sa posetom Borisa Džonsona Kijevu 9. aprila, precizira se u tekstu. Britanski premijer je ubedio Zelenskog da "nastavi da vrši pritisak na Putina, a ne da pregovara sa njim" . 

Zbog čega su SAD i Velika Britanija tri puta zaustavile mirovno rešenje, postavlja se pitanje u tekstu.

Odgovor bi mogao da se nalazi u rečima predstavnika američkog Stejt departmenta Neda Prajsa na brifingu 21. marta 2022. godine, kada je izjavio da je "ovo rat koji je po mnogo čemu više od Rusije, više od Ukrajine".

Stoga su SAD nastavile da zahtevaju vojnu akciju od Ukrajine kako bi postigle veće ciljeve i branile "osnovne principe" Sjedinjenih Država, piše američki portal. Svaki put kada su SAD sprečavale diplomatsko rešenje i postizanje mira, dozvoljavajući da se sukob nastavi i intenzivira, rukovodile su se sopstvenim, a ne interesima Ukrajine, zaključuje se u tekstu.