Lavrov: Od mirovnih pregovora prave zaveru, papin izaslanik stiže u Moskvu

Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je istakao da Rusija nikada nije odbila pregovore, kaže danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u okviru okruglog stola, posvećenog tematici Ukrajine.

Govoreći o ukrajinskoj krizi, on je podvukao da je Moskva prošle godine odmah odgovorila na pozive iz Kijeva da dođe do pregovora.

Ti pregovori su se odigrali, i postignuti su određeni sporazumi, koji ipak na kraju nisu bili potpisani, iz razloga što su Anglosaksonci zabranili ukrajinskom rukovodstvu da pristane na mir, iako je ukrajinska strana pristala na uslov da odustane od ambicija da uđe u NATO, objasnio je Lavrov.

Mi smo rekli da ćemo odgovoriti na bilo koju ozbiljnu inicijativu koja nam bude bila predložena, a koja bi mogla voditi miru u Ukrajini, ponovio je ruski ministar spoljnih poslova, podsetivši na jedan od takvih sastanaka, kada se Putin, na primer, ranije ove godine susreo sa afričkim delegacijama, koje su istupile sa svojom mirovnom inicijativom.

Šef ruske diplomatije takođe je danas izjavio da će specijalni izaslanik Vatikana ponovo posetiti Rusiju kako bi sa Moskvom razgovarao o rešenju ukrajinske krize.

Izaslanik pape, podsetimo, već je bio u Rusiji ove godine, iako se tada nije sastao sa predsednikom Putinom. Pre posete Rusiji, on je takođe posetio i Kijev, u kojem je govorio sa predsednikom Ukrajine.

"Mi smo spremni da se sa svima vidimo", prokomentarisao je Lavrov.

Dalje, Lavrov je ponovio kako, u razgovoru sa zapadnim kolegama, Zapad Rusiji uvek poručuje da je jedini način da dođe do mira da se ispoštuje mirovni predlog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Ipak, on upozorava da se oko tog predloga pravi zavera, te da zvaničnici iz drugih država treba da budu oprezni i da dobro shvate pravu prirodu zahteva Kijeva.  

Njihov cilj je da se Rusiji nanese strateški poraz, da se Ukrajina vrati na granice iz 1991. godine, da se rusko rukovodstvo preda tribunalu i da mu se sudi, da se Rusija natera da plati vojnu odštetu. Oni očekuju da Rusija treba da pristane na takve zahteve, da na sve to stavi svoj potpis, jer, navodno, to je jedini put do mira, komentariše šef ruske diplomatije, ukazujući na apsurdnost ovih zahteva. 

Ipak, ključni zahtev Ukrajine koji je ušao u sastav predloga Zelenskog je taj da se Ukrajina vrati granicama iz 1991. godine, pojašnjava Lavrov. Ministar zatim podseća na istorijske činjenice, da su Krim i Donbas istorijski ruske zemlje, koje su se našle u sastavu Ukrajine u jednom trenutku samo zbog odluke rukovodstva SSSR-a. 

Ukoliko bi se Ukrajina zaista vratila tim granicama, ako samo hipotetički zamislimo takvu situaciju, šta bi onda bilo sa stanovnicima tih oblasti, upitao je Lavrov, dodajući da je to jedno od najbitnijih pitanja, na koje svi zvaničnici iz drugih zemalja treba ne samo da obrate pažnju, već i da ga postave predsedniku Zelenskom, kada sa njim budu govorili o miru.

Dalje, šef ruske diplomatije objašnjava da je jasno šta bi se desilo sa tim stanovništvom, jer su ukrajinski zvaničnici sami javno o tome govorili. Ukoliko vam Ukrajinciji ne odgovore na to pitanje, onda pogledajte materijale, koje smo pripremili za vas, rekao je Lavrov.

U njima su nabrojane upravo te strašne izjave, odnosno, priznanja pripadnika vlasti iz Ukrajine, a kojima je jasno stavljeno do znanja da ruski narod na tim teritorijama čeka strašna sudbina. 

Tako, na primer, bivši ambasador Ukrajine u Kazahstanu izjavio je da je sada potrebno ubiti što više Rusa, kako to ne bi morala kasnije da rade njihova deca. Savetnik predsednika Zelenskog Mihail Podoljak izjavio je i da narod koji živi u Harkovskoj, Luganskoj i Donjeckoj oblasti treba da zaboravi na reč "Rusi", kao i da Ukrajinci mrze građane Rusije, koje će goniti uvek, bilo pravno, bilo fizički. Plan je, kako je Podoljak još dodao, i da se ide napred i da se pritom ubije maksimalan broj Rusa. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov kaže da Rusija treba da nestane sa mape sveta, da čitava Moskva treba da izgori, te da je razgovoru sa Moskvom najbolji instrument za pregovaranje oružje u rukama. A ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba rekao je u martu prošle godine da bi "likvidacija predsednika Rusije bila dovoljna mera koja bi dovela do kraja rata u Ukrajini", podseća danas Lavrov. 

Američki državni sekretar Entoni Blinken nedavno je tako, gostujući na jednom univerzitetu, izjavio da je ceo problem u tome što Rusija navodno ne želi da pregovara. Čim Rusija sedne za sto, Ukrajina će to prihvatiti, a SAD će to navodno odmah podržati, rekao je tada Blinken.

Ipak, Lavrov i ovde podseća na to da nije Rusija, već Ukrajina donela zakon, koji je potpisao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, a u kojem se govori da je zabranjeno voditi pregovore sa ruskim rukovodstvom. To znači da nije tačno da Rusija odbija pregovore, i mi se nadamo da sve zemlje koje nam govore o tome da treba da pregovaramo znaju za ovaj zakon, poručuje Lavrov. 

O Sporazumu o žitu

Rusija, kako je dalje naveo šef ruskog MSP-a, i dalje zastupa stav da Crnomorska inicijativa može biti produžena, ali uz poštovanje ne samo onoga što je obećano Ukrajini, već i Rusiji, budući da, podsetimo, ono što je obećano Moskvi nije bilo ispunjeno skoro godinu dana.

I dok iz Ujedinjenih nacija govore kako rade na tome da se reši situacija - nakon što je Rusija u julu ove godine odlučila da stopira produžetak Sporazuma o žitu - Ukrajina javno poručuje da Kijev nikada neće prihvatati obnavljanje sporazuma, ukoliko se i Rusiji omogući olakšan izvoz njenih namirnica. Na sve ovo javnost nije obratila pažnju, nije bilo nikakve reakcije, upozorava Lavrov.