Rusija

Bogojavljensko kupanje u Rusiji na minus 41: Tradicija stara nekoliko vekova (FOTO, VIDEO)

Guverner regiona Jakutije Ajsen Nikolajev zaronio je u reku Lenu na temperaturi od minus 41 stepen
Bogojavljensko kupanje u Rusiji na minus 41: Tradicija stara nekoliko vekova (FOTO, VIDEO)www.globallookpress.com © Petrov Sergey/news.ru

Bogojavljenje se obeležava u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Krštenje Gospodnje bilo je jedan od ključnih događaja u zemaljskom životu Spasitelja, dan kada je Duh Sveti u vidu snežnobelog goluba sišao sa neba, javivši se ljudima. Nije iznenađujuće što se ovaj dan posebno slavi među pravoslavnim vernicima. 

Širom Rusije, vernici slave pravoslavni praznik Bogojavljenja uranjajući u hladnu vodu kroz rupe isečene na ledu jezera i reka.

Tokom praznika, širom Rusije se tradicionalno organizuju masovna kupanja, njih više od 5.000, a za bezbednost događaja odgovorni su pripadnici Ministarstva za vanredne situacije. Na ovaj praznik Rusi triput uranjaju u ledenu vodu kako bi se očistili od greha i vratili snagu duha.

Medicinski timovi najčešće osiguravaju kupače koje lekari upozoravaju da kupanje u ledenoj vodi nije štetno samo za potpuno zdrave ljude. Sveštenici, sa druge strane, tvrde da ne postoje pravila koja nalažu vernicima kupanje u ledenoj vodi. Ipak, ovakvo kupanje na današnji dan praktikuje se od davnina.

U nekim ruskim regionima ljudi sprovode ritual na ekstremnim temperaturama.

Guverner regiona Jakutije Ajsen Nikolajev zaronio je u reku Lenu pri spoljašnjoj temperaturi od minus 41 stepen.

Kupanje u ledenoj vodi je stara ruska tradicija. Strani putnici, trgovci i diplomate su pisale o ovoj pojavi još u XVI veku. Prema tradiciji, 19. januara, na zaleđenoj reci se seče rupa u obliku krsta koju su u narodu nazvali "Jordan", kao reku u kojoj je kršten Isus. U gradovima i selima se održavaju litije do mesta kupanja. 

Uglavnom su plivali oni koji su smatrali da treba da očiste dušu od greha u blagoslovenoj vodi. Drugi su se jednostavno kupali "jer je zdravo". Kupanje se održava uprkos jakom mrazu, koji, po pravilu, uvek prati ovaj praznik.

Iz istorijskih hronika poznata je činjenica o Ivanu Groznom, koji je voleo da iznenađuje strane diplomate hrabrošću i junaštvom svojih bojara na ovaj dan. U mraznim danima terao ih je da skinu bunde i zarone u ledenu rupu na reci, pokazujući zadovoljstvo svim svojim izgledom. Štaviše, sve ovo nije u okviru tradicije pravoslavlja, već upravo zbog demonstriranja vojne hrabrosti Ruske vojske. 

Predsednik Rusije Vladimir Putin je jutros rano uronio u ledenu vodu kako tradicija nalaže u skladu sa pravoslavnim praznikom Bogojavljenja, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Istorija praznika

Posle trideset godina, tokom kojih je "rastao i ojačao duhom, ispunjen premudrošću" (Luka 2:40), Hristos počinje svoje služenje. I tako Isus dolazi na obalu reke Jordan, gde Jovan Krstitelj propoveda, pozivajući ljude na pokajanje i vršeći obred svetog umivanja.

"U ruskom prevodu Novog zaveta, grčka reč "baptisma" (umivanje) se prevodi kao "krštenje", iako je krštenje u strogom smislu reči (tj. prihvatanje krsta) samo hrišćansko krštenje", objašnjava jerej Aleksandar Men.

Nakon što je ritual bio završen, nebesa su se "otvorila" i Duh Sveti je sišao na Hrista u obliku belog goluba. Tako se pojavio drugi naziv praznika - Bogojavljenje.

"Tačan datum Krštenja Gospodnjeg nam nije poznat. Ali ako pažljivo pročitate prve glave Jevanđelja po Jovanu i uporedite sve događaje koji su tamo opisani, otprilike možete utvrditi da je Isus Hristos primio krštenje 6. januara po starom kalendaru (19. januara po novom) u uzrastu 30 godina. Posle ovoga se povukao u pustinju, gde je uoči Vaskrsa postio 40 dana. Počev od 4. veka crkva je ustanovila proslavu ovog dana. A danas ceo hrišćanski svet na ovaj dan slavi Bogojavljenje Gospodnje", rekao je za "Izvestija" sveštenik hrama Svetog Petra Mitropolita Moskovskog u Sankt Peterburgu Nikolaj Savčenko.

Mnogi veruju da ne samo voda, već i sneg na ovaj dan ima lekovitu moć. Stoga se mnogi "umivaju" snegom kako bi svojoj koži dali blistav izgled i poboljšali zdravlje. U selima se sneg često baca u bunare i meša u hranu za stoku i živinu. 

Mnogi ljudi povezuju prirodne znakove sa praznikom. Na primer, mnogi na Bogojavljenje određuju je kakvi će biti meseci koji dolaze. Dakle, ako u noći 19. januara bude vedro i mraz, leto će biti suvo i vruće. Ako napolju skoro da nema snega, ne očekujte veliku žetvu na jesen. A ako tokom dana padne sneg, onda će ove godine biti mnogo hleba i blagostanja.

image