Otvorena krađa: Kako se na Zapadu i u Ukrajini razvija diskusija o konfiskaciji ruske imovine

Ukrajina planira da prisvoji rusku imovinu vrednu više od dve milijarde dolara, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. 

Prema rečima šefa Drugog odeljenja za zemlje Zajednice nezavisnih država MSP-a Alekseja Poliščuka, ovaj iznos uključuje desetine preduzeća, korporativna prava, nekretnine i vozila. Osim toga, režim Zelenskog traži da mu budu preneta ruska sredstva zamrznuta na Zapadu. Ukrajinska vlada tvrdi da je Vašington već dao Kijevu određene garancije u vezi s tim. 

Moskva upozorava Zapad: Suočićete se sa posledicama zbog konfiskacije ruske imovine

Kako primećuju analitičari, planovi Ukrajine i Zapada da konfiskuju rusku imovinu su u suprotnosti sa normama međunarodnog prava i ekonomske izvodljivosti.

Tehnički ne bi bilo teško za Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju da konfiskuju ruska sredstva, ali zapadne elite s pravom strahuju da bi to moglo da potkopa poverenje u finansijski sistem izgrađen na dolaru i evru, ističu analitičari.

Ovde se postavlja pitanje poverenja u zapadni finansijski sistem od strane, posebno država Globalnog juga, Kine i Indije, kaže zamenik direktora Instituta za strateške studije i prognoze Univerziteta RUDN Jevgenij Semibratov u razgovoru za RT.  

"Uostalom, konfiskacija ruske imovine dovešće do toga da će mnoge zemlje početi da odbijaju usluge zapadnih banaka, plašeći se mogućih sličnih sankcija protiv njih. Štaviše, sada postoje alternative u jugoistočnoj Aziji i arapskim zemljama. Ovaj faktor za sada koči Zapad", rekao je Semibratov. 

Prema njegovim rečima, Zapad je sada suočen sa situacijom u kojoj su njegovi politički interesi u suprotnosti sa ekonomskom svrsishodnošću.

"Logika njihove politike govori o potrebi konfiskovanja ove imovine kako bi se pokazala odlučnost Zapada da do kraja stane uz Ukrajinu. Osim toga, javno odbijanje konfiskacije dovešće do napada opozicije unutar samih zapadnih zemalja. Ali, ekonomska realnost diktira suprotno: konfiskacija imovine će značiti ozbiljne troškove", objasnio je ovaj stručnjak.

Pod ovakvim uslovima, Zapad i dalje radije podržava raspravu o konfiskaciji u medijima, ali ne preduzima konkretne korake.

"S vremena na vreme u medijima se izbacuju određene teze na ovu temu. Time se podgreva politički interes, javno mnjenje je zadovoljno, ali se ne preduzimaju pravi koraci. Situacija je ostala u tako suspendovanom stanju u poslednje dve godine", podsetio je Semibratov.

Međutim, zamenik predsednika Komiteta Državne dume za informacionu politiku, informacione tehnologije i komunikacije Oleg Matvejčev je u komentaru za RT sugerisao da bi, uprkos svim troškovima, Zapad pre ili kasnije mogao da prekrši uspostavljeni status kvo.

"Na Zapadu politički razlozi ponekad imaju prednost nad ekonomskom logikom. Uostalom, Nemačka je, na primer, išla protiv zdravog razuma prekidajući ekonomske odnose sa Rusijom i odbijajući naš gas. Sada nemačka privreda ima ozbiljne poteškoće. Dakle, zdrav razum sada nije garancija da Zapad neće odlučiti da konfiskuje sredstva. Možemo da pričamo koliko hoćemo o tome da im to nije isplativo, da će im Moskva kao odgovor konfiskovati i imovinu, ali oni to ipak mogu, jer su sebi već više puta pucali u nogu", zaključio je Matvejčev.