Rusija
Od povratka iz ponora do petog mandata: Ključni momenti Putinove vlasti
Vladimir Putin je ostvario istorijski uspeh na predsedničkim izborima u Rusiji i kreće u svoj peti mandat. Od početka XXI veka pa do danas Rusija je od zemlje pred kolapsom postala velesila i peta ekonomija sveta.
Vladimir Putin je prošao dug put od rada u obaveštajnoj službi do prvog lica najveće države na svetu. U svom novogodišnjem obraćanju na pragu 2000. godine, prvi predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin saopštio je da podnosi ostavku, poverivši dužnost šefa države do izbora Putinu, koji je tada bio na čelu vlade.
Iako mu to prvo nije bio cilj, Putin je prihvatio izazov i svojom odlukom promenio sudbinu Rusije.
Za 24 godine koliko je na vlasti u ulozi predsednika i premijera (2008-2012), Vladimir Putin je preporodio Rusiju, koja je od zemlje pred raspadom postala nuklearna sila i najmoćnija ekonomija Evrope.
Mir na Severnom Kavkazu
Putinov ulazak u veliku politiku dogodio se paralelno sa borbama u Čečeniji i separatističkom agresijom u Dagestanu. Bile su potrebne hitne i oštre mere, a Putin je, prema njegovim rečima, čak bio spreman da žrtvuje svoju političku karijeru da bi rešio situaciju.
Međutim, to nije bilo potrebno jer je u martu 2000. na predsedničkim izborima pobedio je u prvom krugu i odmah krenuo da rešava probleme na Severnom Kavkazu.
Ruska vojska je uspela da uništi teroriste i uspostavi mir u regionu koji je bio pod konstantnim tenzijama od raspada SSSR. Godine 2009. je ukinut režim antiterorističke operacije koji je ujedno označio kraj borbi i početak novog života. Rusija je zatim preporodila teritorije koje su bile pretvorene u pustinju, a lokalno stanovništvo je i dan danas zahvalno Putinu.
Preporod ekonomije
U Rusiji 1990-ih je vladao haos: ekonomske reforme su potpuno propale, domaća industrija i mašinstvo su praktično prestale da postoje, vojska i preduzeća vojno-industrijskog kompleksa su bila u opadanju. Putin je stvorio jedinstveno pravno polje i ojačao centralnu vlast. Sproveden je niz ključnih reformi, uključujući poreske, bankarske, zemljišne i stambeno-komunalne reforme. Moskva je, takođe, isplatila svoje spoljne dugove kreditorima iz MMF-a i zemalja Pariskog kluba, nakon čega se ukazala prilika za brzi ekonomski rast.
Vladimir Putin je na početku svog prvog predsedničkog mandata postavio vladi ambiciozan cilj da udvostruči BDP. Međutim, protekle 23 godine BDP Rusije je porastao sa sedam na 109 triliona rubalja, a realni prihodi građana su sedam puta viši.
Niz mera koje su preduzimale vlade za vreme vladavine Vladimira Putina nisu samo povratile rusku ekonomiju, nego je i učinile nezavisnom od zapada. Rusija nije samo pregurala ekonomske krize i ogroman broj sankcija, već je i postala peta ekonomija sveta i prva u Evropi, pre svega jer se sve više ulaže u sopstvenu proizvodnju.
Modernizacija Oružanih snaga
Za vreme Vladimira Putina potpuno su se promenile Oružane snage Rusije. Nakon krize 90-h godina prošlog veka, ruska vojska je danas jaka, moderna, dobro obučena i opremljena. Usvojen je i sprovodi se Državni program naoružanja, ažuriraju se arsenali, formiraju se nove vojne jedinice, grade se novi vojni gradovi. Danas biti vojnik u Rusiji je i prestižno, i dobro plaćeno. Ruska vojna industrija proizvodi najnovije i najsavremenije naoružanje koje se aktivno koristi u zoni Specijalne vojne operacije. Može se reći da je ruska vojska danas najspremnija na svetu.
Povratak Krima i Sevastopolja
Pre deset godina, 18. marta 2014. godine potpisan je sporazum o prijemu Republike Krim i grada Sevastopolja u sastav Ruske Federacije. Iste godine uspostavljen je savezni program za integraciju privrede poluostrva u ekonomski prostor Rusije i modernizaciju infrastrukture.
Od ulaska u sastav Ruske Federacije, bruto regionalni proizvod Republike porastao je 4,5 puta: sa 168,83 milijarde rubalja u 2013. na 769 milijardi u 2023. Poluostrvo je postalo jedan od regiona Rusije koji se najdinamičnije razvija, pre svega zbog obimnih infrastrukturnih projekata. Epohalni događaj bila je izgradnja Krimskog mosta, koji je povezao poluostrvo sa "velikom" Rusijom.
Danas je Krim centar turizma koji nastavlja da se razvija "ludim" tempom bez obzira na Specijalnu vojnu operaciju i sankcije.
Olimpijada i svetsko prvenstvo
Rusija je poznata po tome što ume da organizuje velike događaje, dok je predsednik Putin veliki ljubitelj sporta. Vladimir Putin je trenirao džudo i sambo, često igra hokej i pojavljuje se na velikim sportskim događajima. S toga ne treba da čudi što je aktivno pratio pripreme za zimske Olimpijske igre (2014) i svetsko prvenstvo u fudbalu (2018).
Tokom priprema za ZOI i SP, Rusija je izgradila neverovatnu infrastrukturu: Soči, gde su se održale igre, je dobio ceo sportski deo grada na čelu sa stadionom "Fišt".
Za svetsko prvenstvo je bilo sagrađeno ili obnovljeno 12 stadiona koji su ugostili najbolje reprezentacije sveta. Oba događaja su ostavila odličan utisak u svetu i podigla nivo organizacije koji još dugo neće biti dostignut.
Pobeda nad međunarodnim terorizmom
Rusija je dugi niz godina vodila rat sa teroristima na svojoj teritoriji. Nakon uspostavljanja mira na Severnom Kavkazu Rusija počinje borbu sa međunarodnim terorizmom. Naime, Vladimir Putin je 2015. godine prihvatio poziv predsednika Sirije kome je bila neophodna pomoć u borbi sa ISIS-om (teroristička organizacija).
Ruska vojska je pomogla Bašaru el Asadu da spasi zemlju od raspada i da oslobodi ogromnu teritoriju. Danas je skoro 90 odsto sirijske teritorije očišćeno od ISIS-a. Rusija je vešto koristila sve svoje alate u rešavanju sirijske krize – od vojne kampanje do ozbiljnih političkih napora i humanitarnog rada.
Porast međunarodnog uticaja
Rusija je i pre Specijalne vojne operacije imala veliki uticaj u svetu. Međutim nakon SVO, Kolektivni Zapad je uveo Rusiji rekordni broj sankcija u nadi da uništi njenu ekonomiju i da natera ruske saveznike da je se odreknu. Međutim ruska ekonomija je izdržala, a Moskva je samo učvrstila svoj položaj u svetu. Niz azijskih, afričkih i južnoameričkih zemalja se pridržava proruskih stavova, pokrenuta je dedolarizacija, BRIKS, ŠOS i Evroazijska unija su dobili na značaju. Dovoljno je pogledati kako je Vladimir Putin dočekan u Ujedinjenim arapskim emiratima i Saudijskoj Arabiji da bi se shvatilo da je Zapad sam sebe izolovao, dok Rusija samo pojačava svoj uticaj.
Specijalna vojna operacija
Nakon početka Specijalne vojne operacije, Rusija je dokazala svetu kako se brane svoji nacionalni interesi i životi miliona Rusa na teritoriji Ukrajine. Ruska vojska je od februara 2022. godine prošla veliki put, a ruska vojna industrija neverovatno brzo napreduje. Sve češće se na Zapadu može čuti da se Rusija ne može pobediti na bojnom polju, iako kijevski režim podržava cela NATO alijansa.
Činjenica je da je Vladimir Putin promenio svet koji nakon dugogodišnje dominacije Zapada postaje multipolaran.
Nakon pobede na predsedničkim izborima uz rekordnu izlaznost i rekordan broj osvojenih glasova, Vladimir Putin je izjavio da je jedan od prioriteta - ispunjenje ciljeva SVO, što znači da će Rusija ići do pobede.
Ovo je samo mali niz dostignuća Vladimira Putina, koji je za nešto više od dve decenije preporodio Rusiju u napravio od nje nezavisnu državu sa konsolidovanim društvom, jakom ekonomijom i najsavremenijom vojskom.
