Rusija
Šta se moglo videti na Paradi pobede u Tuli: Originalna "kaćuša", lovci tenkova i "bagiji"
Pored standardnih oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije, poput BTR-82A i BMD-4M, trgom u Tuli su prodefilovala i vozila koja služe kao mobilne izviđačke platforme
Širom Ruske Federacije juče su povodom 79 godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu održane vojne parade, a centralna Parada pobeda tradicionalno održana je u Moskvi. Međutim, manje je poznata činjenica da se u Tuli, na centralnom gradskom trgu, svake godine održava parada na kojoj se, između ostalog, prikazuju neka od najinteresantnijih sredstava ratne tehnike ruske proizvodnje.
U pitanju su uglavnom eksperimentalni ili primerci vozila i naoružanja koji nisu ušli u fazu serijske proizvodnje, tj. ne koriste se u velikoj meri. Stoga je parada u Tuli, jedna od retkih prilika gde se mogu videti modeli, može se reći, retkih vozila, među kojima ima i onih koji podsećaju na vozila iz filmova poput "Pobesnelog Maksa".
Još jedan interesantan detalj zabeležen u Tuli jeste i to što je odmah iza T-34-85 koji je predvodio kolonu vojnih vozila, prodefilovao i remontovani višecevni raketni lanser BM-13, bolje poznat po čuvenom nadimku – "kaćuša".
Radi se o prvom samohodnom višecevnom raketnom lanseru, konstruisanom tokom Drugog svetskog rata koji je imao značajnu ulogu tokom odbrane Sovjetskog Saveza i kasnije ofanzive Crvene armije. Zbog specifičnog i za neprijatelje zastrašujućeg zvuka do kog dolazi prilikom lansiranja raketa, BM-13 je dobio i drugi nadimak – "Staljinove orgulje", dok je "kaćuša" postala gotovo univerzalan naziv za sve ruske višecevne sisteme.
Mobilne izviđačke stanice
Pored standardnih oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije, poput BTR-82A i BMD-4M, trgom u Tuli su prodefilovala i vozila koja služe kao mobilne izviđačke platforme PRP-5 "mars-2000" nastale modifikacijom BTR-82 i BMP-3.
"Mars" se koristi za optičko i radarsko izviđanje terena i služi za otkrivanje i identifikaciju različitih kopnenih ciljeva u bilo koje doba dana i noći, u svim vremenskim uslovima. Zahvaljujući naprednim optoelektronskim uređajima, radarima i komunikacionoj opremi PRP-5 otkrivene koordinate protivničkih ciljeva prosleđuje komandnim vozilima artiljerijskih jedinica, na osnovu kojih posade artiljerijskog oruđa podešavaju parametre za gađanje.
Izviđački kompleks, odnosno kupola se može montirati na gotovo sve platforme velike prohodnosti i sastoji se od teleskopske hidraulične antene koja se podiže na visinu od 6 m, optoelektronskog bloka sa kamerom visoke rezolucije, termovizijskom spravom i laserskim daljinomerom i malogabaritnog radara sa faznom antenskom rešetkom. Radar može identifikovati ljudske ciljeve na daljinama do 6 km, dok je za opremu u pokretu, poput tenkova ili samohodnih haubica, najveći domet za oktrivanje 15 km.
Bez obzira na koje vozilo se montira, PRP-5 zadržava karakteristike platforme u pogledu prohodnosti i vožnje po surovom terenu, kao i amfibijske sposobnosti (ukoliko ih vozilo nosač ima). Isti je slučaj i sa nivoom zaštite, a sam "mars" podrazumeva ugradnju sistema za elektronske protivmere sa različitim senzorima i dispenserima dimnih kutija.
Ono što se menja je naoružanje, jer se zbog ugradnje nove kupole glavno oružje vozila nosača mora ukloniti. Ipak PRP-5 za samoodbranu može koristiti daljinski upravljani teški mitraljez KPV u kalibru 14,5 mm sa borbenim kompletom od 1.000 metaka.
Druga mobilna izviđačka platforma predstavljena u Tuli bila je RHM-9 koja se koristi za obavljanje zadataka u uslovima izloženosti radijaciji, hemijskom i biološkom zagađenju. Radi se o sistemu zasnovanom na "Kamazovom" vozilu 63969 "tajfun-k" sa pogonom 6h6 i prema mišljenju mnogih vojnih stručnjaka ono predstavlja jedno od najnaprednijih u svojoj klasi.
Dostupni podaci navode da RHM-9 može automatski prepoznati više od 3.000 različitih hemikalija, nakon čega prikupljene informacije prosleđuje komandnim centrima preko sistema za kontrolu i komandovanje ili radija. Otkrivanje štetnih čestica moguće je na dometima do 25.000 m.
Posada unutar vozila zaštićena je oklopom "Kamazovog" vozila, koje je otporno na dejstvo municije u kalibru 14,5 mm i to protivoklopnih metaka, kao i na dejstvo minsko-eksplozivnih sredstava sa 8-10 kg TNT-a.
"Kaćuša" za daljinsko miniranje, "kornet-d" i unapređeni BMD-2
Na ovogodišnjoj paradi u Tuli prodefilovao je i višecevni sistem za daljinsko miniranje – "zemljedelije" ("poljoprivreda" na ruskom jeziku), koji po svom izgledu podseća na višecevne raketne lansere kao što je BM-21 "grad".
Sistem se sastoji od kamiona na na čijem podvozju su montirana dva višecevna lansera i kontrolna kabina za njihovo upravljanje. Lanseri imaju po 25 cevi raspoređenih u pet redova po pet i služe za dejstvo raketama u kalibru 122 mm, naoružanim protivtenkovskim ili protivpešadijskim minama, koje se "rasejavaju" prilikom napuštanja projektila.
Zbog toga, jedno lansirno vozilo "zemljedelija", uz dopunu municije, može minirati područje koje obuhvata površinu ekvivalentnu veličini nekoliko fudbalskih terena i to za oko 10 minuta, na dometima između pet i 15 km u zavisnosti od korišćenih mina.
Ovaj sistem se odlično pokazao tokom izgradnje "Surovikinove linije" neposredno pred početak ukrajinske letnje ofanzive 2023. godine. Uz pomoć "poljoprivrede", inžinjerijske jedinice Oružanih snaga RF u kratkom vremenskom roku uspele da stvore ogromnu količinu prostranih minskih polja na ključnim pravcima napada ukrajinskih trupa.
Posebnu pažnju zavređuje i prolazak savremenih lovaca tenkova – "kornet-d", koji su konstruisani integracijom višenamenskog vozila "tigar-m" i protivoklopnog raketnog sistema "kornet-m". "Kornet-d" naoružan je sa dva automatizovana lansera, sa po četiri lansirne cevi, a u borbenom kompletu jednog vozila nalazi se 16 raketa – osam u cevima spremno za upotrebu i osam u zadnjem delu vozila.
Budući da se radi o modernizovanoj varijanti "korneta", operater naoružanja se može osloniti na kamere visoke rezolucije za dejstvo u dnevnim uslovima i termovizijske nišanske sprave treće generacije. Glavna prednost ove verzije "korneta" je što pored standardnog poluautomatskog laserskog navođenja na cilj, ima i opciju "ispali i zaboravi".
Osim "tigrova", prikazano je još jedno borbeno vozilo naoružano "kornetima". U pitanju je BMD-2M "bereg", opremljen istoimenim modulom sa unapređenim naoružanjem. Glavno oružje modernizovanog vozila je automatski top 2A42 u kalibru 30 mm, dok je sekundarno spregnuti mitraljez PKT u kalibru 7,62h54 mm.
Pored topa i mitraljeza koji su standardno naoružanje ovog vozila ruskih padobranaca, u sklopu borbenog modula "bereg" nalaze se već pomenuti "korneti" i automatski bacači granata AGS-17 u kalibru 30 mm.
Uz poboljšano naoružanje, ugrađeni su i nova osmatračko-nišanska sprava, laserski daljinomer i termovizijska sprava sa sistemom za automatsko praćenje cilja.
Naoružani "pikapovi" i "bagiji" čečenske proizvodnje
Na kraju, vredni pomena, ne toliko zbog vatrene moći ili nivoa zaštite, već prvenstveno zbog svog specifičnog izgleda, su i pikap kamioneti AG-43 i "bagi" vozila poreklom iz Čečenije "čabroz m3".
AG-43 predstavlja kamionet namenjen za brz prevoz ljudstva, opreme i goriva, a zahvaljujući specifičnom dizajnu bočnih strana omogućeno je brzo iskrcavanje trupa ili sredstava koje nosi. U tovarnom prostoru je moguće prevoziti do osam vojnika, devet barela nafte ili tri standardne palete sa opremom poput municije, hrane itd.
Zbog izuzetno izdržljivih guma izrađenih od 10 ili 14 slojeva, kretanje vozila je moguće čak i kada se jedna ili više njih u potpunosti izduva. Za samoodbranu i pokrivanje tokom iskrcavanja AG-43 je opremljen mitraljezom u kalibru 7,62h54 mm.
Što se tiče "čabroza", po svom izgledu ovaj "bagi" zaista podseća na vozila iz filmova kao što je "Pobesneli Maks". Glavna namena mu je patroliranje po nepristupačnom terenu, a kao i AG-43, čečenski "bagi" se takođe može kretati velikim brzinama – oko 130 km/č.
Posadu čini tri čoveka, od kojih dvojica sede u prednjem, dok im preostali član sedi okrenut leđima u zadnjem delu vozila. Treći član je operater naoružanja, a u zavisnosti od potrebe zadatka "čabroz" može biti opremljen automatskim bacačima granata ili mitraljezom u kalibru 7,62 mm. Suvozač takođe može biti naoružan mitraljezom koji se postavlja na prednji oslonac.
Ugrađeno je i više nosača na koje se može zakačiti različita oprema, a posada može poneti i dodatne kanistere za vodu i gorivo. Ipak, najinteresantnija stvar kod čečenskog "bagija" jeste to što su se 2018. godine pojavile informacije da će Vojska Srbije biti jedan od njegovih korisnika, kao i da je ugovorena nabavka 20 vozila ovog tipa, međutim nije poznato da li je do isporuke došlo.
