Marijana Kašćelan za RT Balkan: Moj put od žene fudbalera do fudbalskog agenta u Rusiji

Fudbal je odavno prestao da bude samo muški sport. Na nedavno završenom Svetskom prvenstvu videli smo koliko vlada interesovanje za ženski fudbal, a sve više žena, doduše sporo, počinju da zauzimaju i uloge u fudbalskim klubovima.

Međutim, što se tiče agenata tu upliv žena još nije počeo da se povećava,što Marijaninoj ulozi daje na dodatnom značaju.

Supruga bivšeg kapitena Baltike i reprezentativca Crne Gore Mladena Kašćelana zadužena je za karijere ruskog reprezentativca Artjoma Makarčuka i veziste Baltike Vladislava Lazareva. Zajedno sa porodicom već duže vreme živi u Kalinjingradu, gde joj je suprug do ovog leta igrao fudbal, a nedavno je postala državljanka Rusije.

"Iako ne kaže sve, vidim kako mu nedostaje ekipa nakon odlaska iz Baltike, gde je imao svoje društvo. Ipak, sada je dobio posao pomoćnog trenera u stručnom štabu Nižnjeg Novgoroda, tako da je vreme za nove izazove", rekla je Kašćelan na početku razgovora o svom suprugu.

Sa Mladenom se ipak u drugi ruski grad neće preseliti porodica.

"Nama sin u Kalinjingradu ide u školicu i generalno smo jako zadovoljni životom u tom gradu tako za sada ne nameravamo da se selimo. Niko ne može da zna šta će se u dalekoj budućnosti dešavati, ali nedavno sam dobila državljanstvo Rusije i sve svoje planove vezujem za tu državu. Navikli smo se na ovdašnji život. Meni lično se jako dopada ruski sistem obrazovanja koji je jedinstven u svetu. Deca od najranije dobi recimo uče da igraju šah i tako se podstiču da koriste moždane vijuge".

Loš transfer u Ukrajinu promenio sve

Marijana, koja je rođena u Požarevcu, pratila je svog supruga tokom više inostranih angažmana i tako bez plana ušla u svet fudbala.

"Bilo je to 2009. godine kada je Mladen otišao da igra u Ukrajinu za Karpate. Bila sam veoma mlada, ali sam dugo pratila fudbal, jer sam živela sa Mladenom. A pre prelaska u Ukrajinu molila sam njegovog agenta da ne pristane na ovaj transfer. Imala sam osećaj da ne treba da idemo tamo. On se samo nasmejao i rekao da kao supruga fudbalera ne želim da idem u Ukrajinu. I nije me bilo briga: on je tada nastupao u Poljskoj, a ovo je blizu Ukrajine. Samo sam osećala da nam u Lavovu neće uspeti.

Kao rezultat toga, u Karpatima se odmah ništa nije dogodilo, a Mladenov agent je ponudio da ode. Doživela sam tada šok, jer nisam nigde radila i potpuno sam zavisila od supruga. Došli smo kući, a ja sam počela da proučavam dokumente. Tako sam shvatila da ako Mladen ode, neće moći da igra za novi tim do leta, jer je tokom sezone već igrao za dva tima. Molila sam da dogovorimo povratni transfer u Lođ, odakle smo prešli u Karpate. Agent mi je odgovorio da se samo bavim svojim poslom i da ništa ne razumem.

Kao rezultat toga, ponuda poljske Jagelonije pojavila se zimi. Ozvaničili smo transfer, ali advokat kluba je razgovarao sa mnom i takođe potvrdio da do kraja prvenstva neće imati priliku da igra jer je ovo treći klub u sezoni. Od tog trenutka počela je moja karijera agenta. Mladen me je odmah podržao i, nadam se da ga ni u čemu nisam razočarala".

Kada je jedna sasvim mlada devojka počela da se bavi agentskim aktivnostima niko joj nije davao velike šanse...

"Niko nije verovao da će mlada devojka uspeti da postigne nešto u transferima. Svi su me gledali čudno i mislili su da ću odustati posle jednog ili dva neuspešna pokušaja. Ali sve je funkcionisalo dugo vremena. Fudbal je kao čokolada: jednom zagrizeš i više ne želiš da prestaneš".

Posao se brzo proširio van porodice.

"Veoma brzo. Mladen ima mnogo prijatelja i često su mi se javljali fudbaleri koji su tražili timove. U svakoj fudbalskoj zemlji imam uzak krug agenata sa kojima sarađujem. Dakle, nije mi problem da sredim igrača za još jedno prvenstvo. Ja sam zahvaljujući svojim poznanstvima bila posrednik u ovakvim transferima. Naravno, poznavanje jezika pomaže".

Porodica poliglota

Mladen govori osam jezika, a ni Marijana gotovo ništa ne zaostaje.

"Pored maternjeg srpskog, koji se može govoriti u svim balkanskim zemljama, govorim engleski, ruski, poljski, španski. Naravno, ovo je jedan od mojih glavnih alata, jer je ljudima često teško da se sporazumeju. Otvara mnoga vrata za nova poznanstva. Verujem da su jezici blagodat koju vam niko ne može oduzeti. To stalno objašnjavam svim mladim igračima. U ovom svetu biće vam lakše ako znate još neki svetski strani jezik sem maternjeg".

Marijana za sada nije sarađivala sa srpskim klubovima.

"Nisam imala tog iskustva, što ne znači da ne bih imala saradnju ukoliko bi se stvorili uslovi. Imamo dosta talentovanih fudbalera na prostoru bivše Jugoslavije", zaključila je Marijana Kašćelan.