Sport
Jermen u središtu MOK-a digao glas za Rusiju, a onda i naveo Srbiju kao dobar primer
Jedan od najboljih jermenskih sportista svih vremena u svom izlaganju u Međunarodnom olimpijskom komitetu podigao glas i jasno stao na stranu Rusije i pravde, istakavši da bi diskriminacija sportista mogla da ima daleko ozbiljnije posledice u budućnosti
Arsen Julfalakjan, olimpijski vicešampion i prvak sveta i Evrope u rvanju grčko-rimskim stilom, bio je jedan od govornika na Međunarodnom forumu MOK-a koji je organizovan kako bi se raspravljalo o povratku ruskih i beloruskih sportista u olimpijsku porodicu.
Iako je Izvršni komitet još u martu dao preporuke da bi ruski i beloruski sportisti trebalo da se takmiče kao neutralni sportisti, još nije doneta definitivna odluka o njihovom nastupu na Olimpijskim igrama 2024. godine, koje su na programu za manje od 12 meseci.
Julfalakjan je kritikovao zapadni svet zbog odnosa prema Rusiji tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, suprotstavio se stavovima govornika koji su insistirali na nastavku zabrane opisavši to kao diskriminaciju.
On je spomenuo i situaciju u Nagorno-Karabahu i upitao čelnike MOK-a zašto onda nisu zabranjeni sportisti iz Jermenije i Azerbejdžana.
"Iz Jermenije sam, a u mojoj zemlji bukti rat. Preko 120 hiljada Jermena je napustilo svoje domove, istorijsku zemlju. Ubili smo veliki broj ljudi, zvanično i ne znamo koliko", počeo je 36-godišnji rvač.
"Ali ne želim mnogo da govorim o tome i uznemiravam vas. Želim samo da tu informaciju podelim sa kolegama iz Ukrajine i drugih zemalja kako bi jasno shvatili situaciju. Mrzim rat, meni se dogodio, znam šta je. Osetio sam ga na svojoj koži, pa mi je teško da se kontrolišem."
Dodao je da mu je žao što ne može da zaustavi rat, što poznate ličnosti u Jermeniji nemaju tu moć, ali je apelovao na MOK da ne pravi grešku i kažnjava sport i sportiste.
"Ne zabranjujte sport. Stavite pritisak na vlade vaših država, na političare koji žele ratove. Ali nemojte kažnjavati sportiste koji nemaju čime drugo da se bave."
"Pitali su me da li sam kontaktirao ukrajinske sportiste. Jesam, razgovarao sam sa mnogim sportistima iz Ukrajine jer imam prijatelje tamo. Proveo sam mnogo godina u Ukrajini i ta zemlja mi je veoma bliska. Isto važi i za Rusiju, čuo sam se sa Rusima i Belorusima. Znam kako sportisti iz svih zemalja pate. Od moje zemlje, preko afričkih, pa nadalje..."
Potom je naveo da pritisci sa zapada utiču na sliku o Rusima i Belorusima kao neprijateljima i da odande potiče želja da se njihovo prisustvo u međunarodnom sportu potpuno uguši.
"Moje drugo pitanje glasi: Možete li da zamislite šta će se desiti ako zabranite sve mlade sportiste?", upitao je Julfalakjan i nastavio:
"Šta će im ostati – samo kriminal? Šta će drugo raditi? Zapadne zemlje su zabranile školovanje, kulturu... Sada će i sport biti zabranjen. Šta će se dogoditi sa budućim generacijama? Kako da ih pogledamo u oči posle ovoga? Kako da svojim kolegama objasnim zbog čega im nije dopušteno da se takmiče?"
Kao dobar primer kako se treba odnositi prema sportu, dao je turnir koji je nedavno održan u Beogradu.
"Pre nedelju dana, Svetsko prvenstvo u rvanju održano je u Srbiji. Mnogo Rusa i Belorusa se takmičilo tamo – pod zastavama nekih drugih zemalja: Albanije, Severne Makedonije, Slovenije... Nadmetali su se sa Ukrajincima i nismo imali nijedan konflikt. Imali smo i sportiste u neutralnom statusu. Jermeni i Azerbejdžanci su se borili na istoj strunjači. U tom trenutku je rat trajao. Kako da objasnimo zašto Jermeni i Azerbejdžanci mogu da se takmiče međusobno, ali Rusi ne mogu sa Ukrajincima?", zaključio je Julfalakjan.
