Srbija i Balkan
Tanasković: Unesko potvrdio da i dalje nema boljitka za srpske manastire na KiM
Mnogo bi moralo da bude učinjeno da bi se ta dobra skinula s liste dobara u opasnosti, a za to ne postoje ni minimalni uslovi, kaže nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku
To što je Komitet Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa zadržao na Listi svetske baštine u opasnosti četiri srpska srednjovekovna dobra na Kosovu potvrđuje da zapravo nije došlo ni do kakvog boljitka i poboljšanja situacije, na čemu stalno insistiraju vlasti u Prištini i zahtevaju da se ta dobra skinu s pomenute liste, smatra nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku profesor Darko Tanasković.
"U tom smislu, to je za Srbiju pozitivno iako, naravno, nije pozitivno to što se ta veoma značajna univerzalno vredna kulturna dobra nalaze na listi dobara u opasnosti. Odluka je bila očekivana i nije senzacionalna jer zaista nije ispunjen nijedan uslov koji bi mogao doprineti tome da ova dobra budu skinuta s liste dobara u opasnosti", kaže Tanasković.
Prema njegovim rečima, postoji više uslova da se srpska dobra skinu s liste u opasnosti, a jedan od tri glavna je puna i stalna zaštita dobra u sigurnom i stabilnom političkom okruženju - tu se procenjuje da političko okruženje i dalje nije stabilno.
Drugi uslov je, kako kaže, dogovoreni srednjoročni plan restauracije fresaka, uključujući preventivni režim konzervacije i konzervacije i rehabilitacije celog dobra, o čemu se sada uopšte ne može govoriti. A treće je implementacija plana upravljanja dobrom, puno uspostavljanje takozvanih bafer zona i granica dobra, uključujući njihovu pravnu zaštitu.
"S obzirom na sve što se događa, da se putevi grade pored manastira, da se tek na veliku intervenciju iz političkih razloga formalno vraća uzurpirana imovina manastiru Dečani, kakve bafer zone, kakvo poštovanje pravnih normi, to uopšte ne postoji, uključujući i odgovarajući zakon. Prema tome, mnogo bi moralo da bude učinjeno da bi se ta dobra skinula s liste dobara u opasnosti, a za to, kao što znamo, ne postoje ni minimalni uslovi", ističe Tanasković.
Komentarišući informaciju iz medija da se ove godine prvi put pominje politička nestabilnost kao razlog zbog kojeg su dobra na ovoj listi, navodi da to nije tačno.
"Od samog početka, od kad su upisana ta dobra, a to je bilo još 2006. godine, politička nestabilnost, koja se zvala postkonfliktna politička nestabilnost, stalno je bila isticana kao jedan od najznačajnijih faktora i to je nepromenjeno, i to je u krajnjoj liniji, ponavljam, za nas pozitivno, iako inače nije dobro samo po sebi", ukazao je sagovornik "Kosovo onlajn".
Između dva zasedanja Komiteta Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, kako je rekao Tanasković, uvek se odvija borba da se nešto sa te liste skloni ili da se nešto na nju uvrsti.
"Ima država na čijoj teritoriji se nalaze dobra za koja je ocenjeno da su u opasnosti, ali ne zbog neke političke nestabilnosti ili fizičke ugroženosti već zbog toga što te države ne brinu o njima na način koji standardi Uneska predviđaju. S druge strane, recimo, Palestinci su uvek insistirali da se njihova kulturna dobra stave na tu listu zato što ih ugrožava Izrael. Dakle, to je jedna dinamika u kojoj ova naša četiri kulturna dobra, tako ih zovem, jer je to zvanična terminologija Uneska, vrlo stabilno stoje na listi dobara u opasnosti", zaključuje profesor Tanasković.
