Srbija i Balkan
Srbija između SAD i Kine: Šta nas čeka zbog trzavica između novog kabineta u Vašingtonu i Pekinga
Iako tokom trke za drugi predsednički mandat, Donald Tramp nije pribegavao dobro poznatoj oštroj retorici prema Kini, u kojoj je znao otvoreno da poruči da je "uništio američku ekonomiju i da će za to odgovarati", jedno od njegovih obećanja bilo je da će okončati povlašćeni trgovinski status Kine i uvesti tarife na njihovu robu od čak 60 odsto
Srbija bi posle povratka Donalda Trampa u Belu kuću mogla da se rastereti pritiska da uvede sankcije Rusiji, ali i da se suoči sa novom ucenom iz Vašingtona - da se distancira od Pekinga. Ovakav scenario nagoveštava ne samo najavljeni zaokret u američkoj politici prema sukobu u Ukrajini, koja ide u pravcu postizanja mirovnog rešenja, već i Trampov izbor "jastrebova", poznatih po oštrim stavovima prema Kini, za ključne pozicije u budućoj administraciji.
Iako tokom trke za drugi predsednički mandat, novi stanar Bele kuće nije pribegavao dobro poznatoj oštroj retorici prema Istočnom zmaju, u kojoj je znao otvoreno da poruči da je "uništio američku ekonomiju i da će za to odgovarati", jedno od njegovih obećanja bilo je da će okončati povlašćeni trgovinski status Kine i uvesti tarife na njihovu robu od čak 60 odsto.
Takođe, prve kockice u kadrovskom mozaiku ukazuju da bi mogao da nastavi kurs "trgovinskog rata" sa drugom najvećom svetskom ekonomijom. Naime, budući američki predsednik je za državnog sekretara predložio senatora Marka Rubija, za ambasadorku u UN kongresmenku Eliz Stefanik, dok je u fotelji savetnika za nacionalnu bezbednost viđen kongresmen i vojni veteran Majkl Volc - svi politički izrazito antikineski nastrojeni.
Nema dileme da će za Beograd biti veliki i politički i ekonomski izazov ukoliko iz Vašingtona bude isporučen zahtev da "olabavimo" veze sa Kinom. Peking ne priznaje nezavisnost lažne države Kosovo i velika je podrška Srbiji u čuvanju suvereniteta u međunarodnim organizacijama, dok Beograd zastupa politiku jedne Kine.
Srbija je deo Inicijative "Pojas i put", sa Kinom ima sporazum o strateškom partnerstvu i slobodnoj trgovini, robna razmena premašila je šest milijardi dolara, a ulaganja kineskih kompanija 18 milijardi. Dugačka je i lista velikih zajedničkih infrastrukturnih projekata, od izgradnje deonica auto-puta "Miloš Veliki" i drugih važnih saobraćajnica, do izgradnje brzih pruga i ulaganja u energetiku.
Prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji u maju ove godine najavljeno je da će ova, već impresivna saradnja, u narednom periodu dodatno dobiti na zamahu. Tačnije, da će odnosi dveju zemalja sa strateškog prijateljstva biti podignuti na nivo "zajednice za zajedničkom budućnošću", kako je tada u Beogradu poručio Si.
Predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi ovdašnji zvaničnici u stalnim kontaktima koje imaju sa kineskim rukovodstvom ukazuju na čelično prijateljstvo naših zemalja i naroda, a šef srpske države i nedavno je ponovio da se to, bez obzira na to kakvim pritiscima Srbija bude bila izložena, neće dovoditi u pitanje.
Kako za "Novosti" objašnjava Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u Trampovoj spoljnoj politici značajan deo igraće i antikomunistička ideološka nota, ali je neizsvesno predviđati da li će ona i prevagnuti.
"Videćemo da li će Tramp ostati fokusiran na trgovinski deficit, nastavak trgovačko-tehnološkog rata ili će, ipak, kao racionalni predsednik, koji želi da se fokusira na ekonomsku obnovu vlastite zemlje, pružiti priliku nekakvoj konstruktivnoj saradnji sa Kinom. Od neke oštre antikineske politike, strogih tarifnih mera i slično imaju štetu ne samo američki saveznici, već i američki potrošači i proizvođači i ogromna američka poslovna zajednica koja se nalazi u samoj Kini", ukazuje Dragana Matović.
Ona smatra da će Tramp to morati da uzme u obzir i da će ovoga puta pribeći racionalnoj politici, posebno nakon čestitke koju mu je uputio Si Đinping da je saradnja korisna za obe strane i da to svet očekuje i od jednih i od drugih.
Na pitanje da li će se klatno pritisaka na Srbiju sa sankcija Rusiji prebaciti na saradnju sa Kinom, prof. Mitrović kaže da SAD nisu u poziciji da to traže od nas dok god ne povuku priznanje KiM.
"Dok ne urade nešto suštinski dobro za Srbiju, nemamo nikakvog razloga da vodimo autodestruktivnu politiku samo da bismo ispunjavali nečije eventualne zahteve. Mislim da nema prostora da Amerika od Srbije bilo šta očekuje u pogledu odnosa prema Kini, koji su za nas od suštinskog značaja, ne samo u pogledu ekonomije nego i u odbrani našeg suvereniteta. I to mora biti jasno stavljeno do znanja i administraciji u Vašingtonu", smatra profesorka.
Da je Trampova politika poznata kao nepredvidiva, za "Novosti" ukazuje i dr Sanja Arežina, stručnjak za međunarodne odnose i autorka knjige "Kina u Evropi".
"Njegov izbor kadrova za najviše funkcije govori da će spoljna politika biti prilično jastrebovska. Takođe, treba očekivati da će se pritisak smanjiti na Rusiju i povećati na Kinu, jer dugoročno gledano, Peking je taj koji je rival Amerike. To će se verovatno na neki način odraziti i na Srbiju, i iz Vašingtona očekujem više pritisaka koji se tiču Kine nego za uvođenje sankcija Rusiji", kaže Arežina.
Ona nema dilemu da će Srbija, kako je predsednik Vučić i najavio, zauzeti stabilan kurs u spoljnoj politici, da će se oslanjati na četiri stuba, i naravno na Kinu kao na strateškog partnera.
"Neće biti neke značajnije promene u spoljnoj politici prema Kini, možda će se samo ublažiti narativ kako ta saradnja ne bi previše 'upadala u oči'", ističe dr Sanja Arežina.
Na pomolu sukob sa dve trećine čovečanstva
Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović smatra da će Tramp sigurno zaoštriti politiku prema Kini i da u tom smislu SAD mogu ucenjivati i druge zemlje da taj kurs prate.
"Koliko će to zaoštravanje biti radikalno, videćemo, jer bi to moglo da dovede Vašington u problem sa skoro dve trećine čovečanstva. Naime, Kina je vodeći partner, pre svega ekonomski, oko 120 zemalja u svetu, a SAD za oko 55 država. Pozicija Amerike je inače poljuljana u mnogim zemljama Latinske Amerike i Azije u poslednjih godinu dana zbog rata u Gazi, jer bodu oči dvostruki standardi prema tom sukobu i onom u Ukrajini", kaže Korkodelović za "Novosti".
Korkodelović ukazuje i na ASEAN - udruženje zemalja jugoistočne Azije, u kojem su neke od najmnogoljudnijih država poput Indonezije, do najbogatijih i najrazvijenijih, kao što su Singapur i Brunej.
"Njima je Kina najveći trgovinski partner, ali su im SAD vojni oslonac. Zato se drže načela nesvrstavanja", ukazuje Korkodelović.
Zbog jakih veza uspostavljenih sa Pekingom, Beograd se već godinama nalazi na meti Brisela, pre svega vodećih zemalja EU, što mnogi ocenjuju kao u najmanju ruku licemerno, imajući u vidu saradnju tih država sa Kinom. Tako je ekonomska saradnja Nemačke i Francuske sa Kinom neuporedivo veća nego što je ima Srbija, nemački kancelar Olaf Šolc takođe je ove godine išao u zvaničnu posetu Pekingu, a Si se sastao sa Emanuelom Makronom u Parizu.
Kolumna
