Paljba, dužničko ropstvo i uništena dedovina: Kako su prozapadni mediji izveštavali o Sijevoj poseti?

Hrvatski evrovizijski predstavnik Bejbi Lazanja, sudeći po naslovima prozapadnih medija, prva je "žrtva" dolaska kineskog predsednika Si Đinpinga u Srbiju, budući da je RTS 1 prekinuo program tokom njegovog nastupa kako bi uživo emitovao doček na beogradskom aerodromu.

Ovu muzičku "tragediju" mediji "Junajted grupe" naširoko su komentarisali, pa su pozvali čak i kompetentne analitičare, poput folkera Milana Topalovića Topalka koji je doživeo sličnu muku, kada je njegov nastup u "Šarenici" prekinut zbog obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nisu ovo, međutim, jedini problemi koje je, barem za prozapadne medije, doneo kineski predsednik. Rubrike Nove, N1 i "Danasa" pune su tekstova kojima se čitalaštvu "otvaraju oči "i ukazuje na apokalipsu koja nam preti zbog Sijevog dolaska.

"Gromoglasna paljba uznemirila je građane Novog Beograda", javlja TV Nova o počasnom plotunu ispaljenom za lidera jedne od najvećih svetskih sila, dodajući da su zbog posete kineskog predsednika na snazi jake mere bezbednosti, kao i da je centar grada blokiran za pešake. Verovatno bi za ove medije, kako saobraćaj ne bi trpeo, najprikladnije bilo strane državnike koji dolaze u Srbiju "ubaciti" u autobus 72, do Zelenjaka?  A odatle već može da "hvata bilo šta".

Izveštavanje o dolasku Sija, naravno, ne prolazi ni bez brojnih stručnih analiza. Tako, recimo, u studiju američke N1, gostuje Stefan Vladisavlj, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost  Sonje Liht (na listi Soroševih donacija). On navodi da Srbija nije "protočni bojler Kine", već "zemlja koja će joj omogućiti da se pored Mađarske pozicionira u istočnom delu Evrope na takav način da će moći da promoviše svoj uspeh na globalnom nivou".

Vučić ispratio kineskog predsednika; Si otputovao u Budimpeštu

Dodaje i da je posvećenost Srbije Kini značajna kada je u pitanju podrška određenim političkim pitanjima.

"Ne dovodi se u pitanje način upravljanja zemljom kao takvom, odnosno legitimitet Komunističke partije Kine. Nemate političkih spornih tačaka između Republike Srbije i Narodne Republike Kine", ocenjuje Vladisavljev.

N1, međutim, makar ni u duhu transparentnosti kojim se stalno ponosi, svojim čitaocima "zaboravlja" da ukaže da je njihov gost inače i ekspert Atlantskog saveta, glavnog NATO tink- tenka.

Sestrinska "Nova" niže naslove kojima "raskrinkava", prema njihovom mišljenju licemernu prirodu kineskih odnosa prema Srbiji.

"Retrospektiva kinesko-srpsko-mađarskog prijateljstva: Obim čeličnog prijateljstva striktno se graniči sa interesima Pekinga", navodi ovaj portal, koji međutim, u svom svakodnevnom izveštavanju čitaoce ubeđuje da su jedino EU i NATO pravi srpski prijatelji, te da je njihov odnos prema Srbiji strogo altruistički te da nikad nemaju zadnje namere u odnosu prema Beogradu.

Tajno oružje Si Đinpinga: Meka moć prve dame Kine

"Ljubav Kine i Srbije je kao ljubav slona i miša", poručuju nam sa istog sajta, citirajući profesora Miodraga Zeca koji nas upozorava da je u takvoj vezi, upravo "miš" onaj koji neće proći dobro.

"Mi smo narod koji se lako prevari, pa se lako razočaramo. Podigli smo spomenik zahvalnosti Francuskoj. Sada smo odjednom u sukobu sa Francuzima. Stalno tražimo neku ljubav na daljinu. Kina je važna zemlja, tu nema spora. Sve zemlje, posebno velike, poštuju samo svoje interese. Otkud to da država voli državu, ili da država voli naciju, ali to prolazi", rekao je Zec u "Novom danu" na N1, a prenela Nova. U kakvom je sukobu Srbija sa Francuskom, trenutno nije baš najjasnije.

Portal "Nove" otkriva nam i da će Srbija nakon Sijeve posete ostati u minusu, a njihov analitičar je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelena Minić.

Poenta teksta je, otprilike, da je kineski predsednik u Beograd došao da bi naštetio prozapadnoj opoziciji, odnosno ukazuje se, kako će njegova poseta biti iskorišćena u predizborne svrhe pred lokalne izbore.

Predsednik najmnogoljudnije zemlje sveta i jedne od nauspešnijih svetskih ekonomija, u suštini je, ako je verovati ovom mediju – samo pijun u Vučićevoj političkoj igri. Pomenuti Vladisavljev, u istom tekstu, takođe nepotpisan kao ekspert Atlantskog saveta, priča o tome kako su kineski krediti nepovoljni, i kako saradnja s Kinom može imati štetne posledice po životnu sredinu.

Si: Čelično prijateljstvo Kine i Srbije pustilo dublje korenje u srcu dva naroda

O "dužničkom ropstvu" govori nam i N1 – Dušan Nikezić iz Stranke slobode i pravde tvrdi da ćemo Kini dugovati 18 milijardi evra. Bolje je, verovatno, zaduživati se kod MMF-a- jer to nas, što je inače i njegova najveća briga, ne bi "sve više udaljavalo od Evropske unije".

"Nova" u jednom u nizu svojih tekstova izveštava "koliko nas košta ljubav Vučića i Sija". Do sada, kažu, to je 3,7 milijardi i "još ćemo da brojimo – i dugove i uništenu dedovinu".

"Do sada je saradnja sa Kinom povećala dužničko ropstvo Srbije sa 300 miliona na 3,7 milijardi evra, dok su kineske investicije preplavile istok Srbije, ali i pokazale da Peking ne brine o pravima radnika i zaštiti životne sredine. Pritom profitiraju samo kineske kompanije, dok će cenu 'čeličnog prijateljstva' dva naroda platiti samo jedan – onaj koji pije vodu iz Save i Dunava, a ne reke Jangce", uverava nas "Nova".

Činjenica je da sami ne možemo, ali postavlja se pitanje od koga bi, mogli da se zajmimo?

Podaci iz jula prošle godine, naime, pokazuju da Srbija MMF-u duguje ukupno 2,4 milijarde evra, dok recimo Evropskoj investicionoj banci duguje oko 1,8 milijardi. Uopšte, evropskim bankama (Banka za razvoj Saveta Evrope, Evropska banka za obnovu i razvoj, Pariski klub, Nemačka razvojna banka…) Beograd duguje više nego Kinezima.

Naš izbor

Privredna saradnja Srbije i Kine u brojkama: Koliko trgujemo i gde najviše sarađujemo

Po ovom izveštaju, naime, kineskoj Eksport-import banci otplaćujemo– 2,37 milijardi evra. Šta je problem u milijardama koje stižu iz Pekinga, i zašto su bolji dugovi koje pravimo na zapadu, novinari ovih medija ne pokušavaju da objasne.

U međuvremenu Koraks za "Danas" crta kosookog Vučića,  "mini Vučića" u Sijevoj šaci. Isti list se potrudio da konsultuje i Topalka i objasni nam nevolje Bejbi Lazanje, a primetio je i da se na crvenom tepihu za Sija pojavila patka sa pačićima.

Prenose i ocene specijalnog izvestioca Bundestaga za Zapadni Balkan Tomasa Hakera, kako je "groteskno kako Srbija prostire crveni tepih za Si Đinpinga" i kako se time "krši zajednička spoljna i bezbednosna politiku EU, na koju se Srbija i formalno obavezala".  Da li je i Emanuel Makron prekršio sve te obaveze takođe prostirući pred Sija crveni tepih – ostaje nejasno.

Kada je svojevremeno Džozef Bajden, kao jedan od najviših zvaničnika zemlje koja je bombardovala Srbiju dolazio u Beograd, najviše "drame" u medijima bilo je zbog toga što je Vučić u Skadarliji "preskupo" platio opanke koje je hteo da mu pokloni.

Zbog čega je dolazak lidera tradicionalno prijateljske zemlje ovoliko uznemirio deo srpske medijske scene, više je nego očigledno.