Srbija i Balkan
Pre godinu dana aktiviran sistem "Pronađi me": Šta se zna o nestanku devojčice Danke Ilić
Telo još uvek nije pronađeno, a sudski proces je u toku, uz brojna otvorena pitanja
Viši sud u Zaječaru produžio je nedavno pritvor za 30 dana Dejanu Dragijeviću i Srđanu Jankoviću osumnjičenima za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, a tačno godinu dana od njenog nestanka, ostalo je mnogo nerazjašnjenih okolnosti ovog slučaja koji je potresao Srbiju i koji je i dalje misterija.
Tog 26. marta prošle godine prvi put je u Srbiji aktiviran sistem "Pronađi me" sa obaveštenjem da je u Banjskom Polju, kod Bora, nestala dvogodišnja devojčica. Poruke građanima stigle su putem SMS-a, bio je prekinut radio i televizijski program, a objave su bile istaknute na panelima na auto-putevima.
Danas, sudski proces je u toku, međutim telo još uvek nije pronađeno, a na mestu zločina nisu pronađeni ni biološki tragovi devojčice.
Optužnica
Kako je nedavno saopšteno, Viši sud treba ponovo da donese odluku o optužnici protiv Dragijevića i Jankovića jer je Apelacioni sud u Nišu nedavno ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Optužnicom se Janković i Dragijević terete za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je Radoslav Dragijević optužen za krivična dela pomoć učiniocu i neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Tužilaštvo je u optužnici predložilo da sud Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića osudi na kazne doživotnog zatvora.
Prema navodima, Dejan Dragijević i Janković se sumnjiče da su 26. marta u Banjskom polju najpre automobilom JKP "Vodovod", gde su bili zaposleni, udarili dvogodišnju devojčicu i zatim je stavili u vozilo. Oni su, kako se sumnja, njeno telo bacili na deponiju, odakle su ga kasnije premestili.
Radoslav Dragijević se sumnjiči da je sinu pomogao da premesti telo devojčice. Rođeni brat Dejana Dragijevića, Dalibor Dragijević, preminuo je 7. aprila u prostorijama policijske uprave u Boru tokom zadržavanja.
Lažne dojave iz inostranstva
Policija je dobijala mnoge prijave, za koje se kasnije ispostavilo da su lažne. Da je dete viđeno, između ostalog, imali su dojavu i sa benzinske pumpe nedaleko od Bratislave.
U jednom trenutku potrage, srpski državljanin koji živi u Beču, prijavio je da je na tramvajskoj stanici Šotenring primetio malo dete u pratnji dve odrasle žene. Uviđajući sličnost između devojčice na stanici i Danke, napravio je video-snimak troje ljudi i podelio ga sa srpskim vlastima.
Pošto su rođaci nakon pregleda slika izjavili da se najverovatnije radi o nestaloj devojčici, fotografije je objavila uprava bečke državne policije 3. aprila 2024. godine po nalogu bečkog javnog tužilaštva, da bi nakon toga, austrijska policija isključila je bilo kakvu povezanost Rumunki sa snimka sa nestalom Dankom.
Kako je tekla istraga
Tadašnji ministar policije Bratislav Gašić je 4. aprila o slučaju koji je potresao celu Srbiju, na konferenciji za medije, obelodanio saznanja nakon desetodnevne potrage da su pripadnici MUP uhapsili Jankovića i Dragijevića i da su oni osumnjičeni da su autom udarili i ubili Danku, a nakon toga, njeno telo bacili na deponiju. Kako je tada naveo Gašić, obojica su priznali i do detalja opisali zločin.
"Majka Ivana Ilić je u 13.10 časova došla sa decom iz Bora. Ona se igrala sa decom i slikala ih. Mužu je u 13.22 časova poslala slike. Sin joj je tražio vodu, a za nekoliko minuta je shvatila da Danke nema. U 13.41 je zvala muža, a policija je stigla u 13.59 časova. Mi smo do detalja pratili kretanje majke, i svih mogućih lica koja su prolazila istom trasom", rekao je Gašić.
On je takođe, prilikom rekonstrukcije nestanka, saopštio da je Danka izašla iz dvorišta, da se kretala asfaltom. Kako je rekao, vozilo u kom su bili osumnjičeni, bilo je ispred kapije oko dva i po minuta, stali su zbog potrebe za toaletom, potom su krenuli, i devojčicu udarili nekih 30 do 40 metara od mesta zaustavljanja.
"Autom je upravljao Dragijević, a Janković je telo devojčice prebacio na zadnje sedište preko alata. Dogovorili su se da telo devojčice bace. U 13.57 ih je zaustavio otac devojčice i pitao da li su videli devojčicu, na šta su odgovorili negativno. Potom su se odvezli do deponije i telo devojčice bacili na deponiju", ispričao je tada Gašić.
Tokom akcije potrage, 40 pripadnika UKP je bilo na terenu danima, zaposleni u tehnici, poligrafisti, urađeno je 15 poligrafskih testiranja, a u potrazi su korišćena sva tehnička sredstva - dronovi, helikopteri, kao i psi tragači. Srpska policija je imala i pomoć austrijske policije i Interpola.
Dva dana nakon hapšenja Dragijevića i Jankovića, policija je 6. aprila privela Radoslava i Dalibora Dragijevića, oca i mlađeg brata osumnjičenog Dejana. Oni su uhapšeni zbog sumnje da su mu pomagali da skloni telo deteta.
Saslušanje osumnjičenih
Tokom prvog saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, kako je bilo objavljeno, Dragijević je priznao zločin, dok se Janković branio ćutanjem.
Dragijević je navodno, potvrdio da je udario devojčicu kolima, a potom je zadavio golim rukama, a da mu je u tom trenutku Janković sa mesta suvozača pomogao da se reši tela. On je takođe, tvrdio da su dva dana nakon toga, otac i brat pomogli da premesti telo, a lokaciju nije otkrio.
Janković je na drugom saslušanju odlučio da negira da ima bilo kakve veze sa nestankom i ubistvom. I Dragijević je tada promenio iskaz i takođe, negirao delo za koje se tereti.
Dan nakon hapšenja, Dalibor Dragijević iznenada je preminuo u pritvorskoj jedinici Policijske uprave u Boru. Pozivajući se na nezvanična saznanja, mediji su tada preneli, da je pre smrti, Dalibor navodno priznao da je pomogao bratu da se reši tela. Policiju je, prema tim navodima, vodio na više lokacija, ali telo devojčice nigde nije pronađeno.
Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić je na godišnjicu Dankinog nestanka, istakao da je veoma važno i za porodicu devojčice, ali i za celokupno društvo da se sazna istina. On je za Tanjug rekao da iako se nada da je Danka živa, sve činjenice i njegova lična intuicija ukazuju da to, nažalost, nije slučaj.
