Mojsilović: Vojska Srbije sposobna da se samostalno suprotstavi vojnom savezu Zagreb-Tirana-Priština

Bezbednosna situacija u zemlji je stabilna, ali i dalje postoje određeni izazovi i rizici, pre svega na Kosovu i Metohiji. Prateći dešavanja na globalnom nivou i uzimajući u obzir učestalost bezbednosnih incidenata na energetskoj infrastrukturi u različitim delovima sveta, doneta je odluka da se Vojska Srbije angažuje na pojačanom obezbeđenju određenih objekata kritične infrastrukture, pre svega iz predostrožnosti, radi sprečavanja iznenađenja i nastanka štete, poručio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

On je u intervjuu za "Večernje novosti", istakao da pripadnici Vojske Srbije aktivno doprinose unapređenju energetske bezbednosti.

Robotizacija, modernizacija i obavezni vojni rok: Kako se Srbija sprema za odbranu zemlje (VIDEO)

Na pitanje da li ga brine ono što se dešava na KiM i činjenica da Priština gotovo svakodnevno kidiše na naš narod, kog osim Kfora nema ko da zaštiti, Mojsilović ističe da su posebno problematična nastojanja da se tzv. kosovske bezbednosne snage transformišu u vojsku i pristupe vojnim savezima, suprotno Rezoluciji SB UN 1244, Vojno-tehničkom i drugim potpisanim sporazumima.

"Ova formacija po organizaciji, snazi i mogućnosti delovanja ne može parirati Vojsci Srbije, ali zabrinjava potencijal da se upotrebi protiv Srba u Pokrajini i zato s posebnom pažnjom pratimo bezbednosnu situaciju. Radi sprečavanja eskalacije krize i očuvanja budnosti i spremnosti za zaštitu Srba u Pokrajini, u stalnom sam kontaktu s komandantom Kfora i komandantom Komande združenih snaga NATO iz Napulja, u čijoj su nadležnosti Međunarodne bezbednosne snage na KiM", rekao je Mojsilović.

On je dodao da nema sumnje da je vojni savez Zagreb-Tirana-Priština usmeren protiv Srbije i Srba u regionu.

"To je faktor pritiska na našu zemlju i ozbiljan bezbednosni izazov, ali i pokušaj etabliranja tzv. kosovskih bezbednosnih snaga kao prave vojske. Ovaj savez je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN, Dejtonskim sporazumom, Sporazumom o podregionalnoj kontroli naoružanja i Vojno-tehničkim sporazumom. Vojska Srbije je u definisanju potrebnih sposobnosti uzela u obzir postojanje ovog trojnog saveza i već sada je sposobna da mu se samostalno suprotstavi, a mogu vam reći da će biti još jača", rekao je Mojsilović.

Kako je istakao, "status vojne neutralnosti Srbiji daje fleksibilnost i omogućava da Vojska Srbije sarađuje sa različitim partnerima, u okvirima političkih, bezbednosnih i geopolitičkih ograničenja".

"Neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze daje nam prostor da učestvujemo u zajedničkim vežbama i sa zapadnim i sa istočnim partnerima i da razvijamo bilateralnu vojnu saradnju bez formalnih obaveza kolektivne odbrane. Drugim rečima, neutralnost povećava 'raznovrsnost' iskustva, što je realna prednost. Naši oficiri vežbaju sa pripadnicima najjačih oružanih snaga sveta, ali i sa mnogim zemljama u širem regionu. Za ovu godinu je planirano učešće jedinica VS na vežbama u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i prisustvo oficira VS u statusu posmatrača na još nekoliko vežbi van granica naše zemlje. Ove godine će se u Srbiji održati vežbe 'NATO-Srbija', već sledećeg meseca, zatim već tradicionalno 'Platinasti vuk' i vazduhoplovna vežba s Mađarskom 'Unakrsno iskrcavanje'", objašnjava Mojsilović.

Ministar odbrane Gašić o vraćanju vojnog roka: Od čega zavisi kad će krenuti

O pripremama za početak vojnog roka, Mojsilović navodi da je "Vojska Srbije spremna za vraćanje obaveze služenja vojnog roka".

"Pripremljena su normativna dokumenta, planovi obuke, metodički priručnici, uređeni su objekti za smeštaj i obuku, nabavljena je nova oprema koja će dočekati prvu generaciju regruta. Tu nismo stali, nastavljamo sa podizanjem kapaciteta za prijem regrutnih kontingenata i sa unapređenjem uslova za buduće vojnike, koji će biti daleko bolji od onih u kojima su vojni rok služili njihovi očevi. Ubrzano se radi na pripremi centara Ministarstva odbrane koji će vršiti evidenciju i regrutaciju, kao i na povećanju kapaciteta za zdravstvenu zaštitu vojnika. Izrađeni su predlozi zakonskih rešenja i po njihovom usvajanju vrlo brzo ćemo biti u prilici da na služenje vojnog roka primimo prvu generaciju regruta. Imamo najave da će to biti na proleće sledeće godine", najavljuje Mojsilović.