Srbija i Balkan
Sećanje na 16 radnika RTS koje su ubile NATO bombe: Već 27 godina isto pitanje - zašto
Bojan Mijatović, jedan od ranjenih radnika kaže za RT Balkan da su zaposleni žrtvovani i da mu je veći bes nego bol
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine NATO bombe su pale na Radio televiziju Srbije. U 2 sata i 6 minuta. Staju vesti, signal RTS, gasi se slika. I 16 života. Zašto?
Prvi put u istoriji ratovanja gađana je medijska kuća. Prethodno je NATO proglasio za legitimni vojni cilj, a pod "opravdanjem" da RTS služi za "propagandu".
Povređeno je još 16 ljudi. Među njima i Bojan Mijatović koji 27 godina kasnije za RT Balkan kaže da i danas to sećanje nije izbledelo.
"Video sam raketu, neku crvenu liniju, tako se munjevito desilo. Stotinke su u pitanju. Meni je to sve bilo kratko. To je bilo kao jedna petarda, recimo. Taj eksploziv ništa više. I jeza. Nastaje mi pakao, tek kada sam došao u bolnicu", rekao je Mijatović kojeg je detonacija odbacila 30 metara.
Kako je dodao, bio je u komi šest sati.
"Mislio sam da sam mrtav. Tražio sam razlog da sebi dokažem da sam na ovom svetu, a ne onom. Znam šta se desilo, znam gde sam bio. Jedini dokaz da sam živ je da mi je majka tada bila u inostranstvu, pa sam se posle izvesnog vremena čuo sa njom. Eksplozija u glavi, psihički problemi, teško je bilo. Veći mi je bes nego bol. To su moje kolege, bio sam jako mlad. Zašto? Zašto je 16 ljudi žrtvovano ovde? Samo su radili svoj posao... To je bila radnička klasa. Mi smo žrtve. Svi smo došli na minimalac, da zaradimo parče hleba", istakao je i dodao da nije mogao da ima miran san, bio je nervozan, a pokušaj ulazak u zgradu RTS-a završio se potpunim slomom.
Na svojim radnim mestima živote su izgubili: Jelica Munitlak - šminker, Ksenija Banković – video-mikser, Darko Stoimenovski - tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović - tehničar u masteru, Dragorad Dragojević - radnik obezbeđenja, Dragan Tasić - električar, Aleksandar Deletić - kamerman, Slaviša Stevanović - realizator, Siniša Medić - dizajner programa, Ivan Stukalo - realizator, Dejan Marković - radnik obezbeđenja, Milan Joksimović - radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović - tehničar u masteru, Slobodan Jontić - monter, Milovan Janković - precizni mehaničar i Tomislav Mitrović - režiser programa.
U izveštaju organizacije "Amnesti internešenel" iz 2000. godine navodi se da su snage NATO počinile ozbiljna kršenja zakona rata, što je dovelo do nezakonitog ubijanja civila, a među nabrojanim primerima je i ubistvo 16 medijskih radnika RTS-a, koje je kvalifikovano kao ratni zločin.
"U trenutku bombardovanja u zgradi su radili tehničari i ostalo proizvodno osoblje. Procenjuje se da je u zgradi u trenutku napada radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je ubijeno, a još 16 je ranjeno", piše u izveštaju organizacije koja navodi i da je NATO pogodio metu koju je ciljao.
U istom dokumentu navode se i reči nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koji je rekao da je RTS bombardovan zato što je emitovao snimke stradanja civila, koje su preuzimali i zapadni mediji, što je, prema njegovim rečima, slabilo podršku ratu u okviru NATO alijanse.
"Bili smo svesni da će se te slike vratiti i da će postojati instinktivna simpatija za žrtve kampanje", rekao je Bler za Bi-Bi-Si.
Izveštaj ukazuje i na to da iz NATO-a nije bilo upozorenja da je "konkretan napad na centralu RTS-a neizbežan".
"Zvaničnici NATO-a u Briselu rekli su za 'Amnesti internešenel' da nisu dali konkretno upozorenje jer bi to ugrozilo pilote", navodi se.
Za zločin je odgovarao samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, jer nije poštovao naređenja Savezne Vlade i izmestio radnike i tehniku na bezbednu lokaciju.
On je osuđen zbog odgovornosti za pogibiju 16 radnika RTS-a u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. godine, a u presudi se navodi da nije preduzeo mere da se zaposleni te noći zaštite i evakuišu. Osim Milanovića, niko više nije procesuiran.
Slučaj je ispitivala specijalna komisija Haškog suda, ali Tužilaštvu nije predložila pokretanje krivičnog postupka.
Porodice, prijatelji, kolege svaku godišnjicu obeležavaju u vreme bombardovanja zgrade, u dva sata i šest minuta kod spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku. I postavljaju pitanje koje piše ne spomeniku:"Zašto"?
Live
