Ustavni sud Srpske o Šmitovim odlukama: Vrhunac neustavne zakonodavne delatnosti

Davanje prevelikih ovlašćenja bilo kojoj instituciji nedemokratskog karaktera, koja nije konstituisana u skladu sa ustavom bilo koje zemlje, u ovom slučaju instituciji visokog predstavnika u BiH, ugrožava demokratiju, vladavinu prava, ustavnost i zakonitost, odnosno legalitet i legitimitet pravnog poretka, konstatovao je Ustavni sud Republike Srpske.

Naš izbor

Kraj ere kolonijalnih upravnika: Šta nakon usvajanja Deklaracije u skupštini Republike Srpske

U dokumentu u kojem je Ustavni sud dao svoju ocenu akata koje je u prethodnom periodu donela Kancelarija visokog predstavnika u BiH, te akata drugih institucija koji imaju reperkusije na ustavnopravni okvir Republike Srpske i BiH, navodi se da je nužno da se što pre prestane sa ovakvom praksom visokog predstavnika u BiH, jer su do sada zbog nje nastupile mnogobrojne štetne posledice.

Ustavni sud navodi da nema sumnje da visoki predstavnik nije institucija ustavnopravnog karaktera, odnosno da njegov položaj i nadležnost nisu regulisani Ustavom BiH.

"Međutim, ako ne formalnopravno u skladu sa Ustavom, on je to faktički postao", ističe se u dokumentu koji je danas objavljen u "Službenom glasniku" Republike Srpske.

S obzirom na to da su akti ove institucije inkorporirani u pravni poredak BiH, Ustavni sud navodi da se nužno postavlja pitanje kakav je njihov karakter, odnosno da li se radi o aktima domaćeg - internog pravnog poretka ili o aktima posebnog karaktera koje donosi jedna međunarodna institucija.

Pariz i Berlin šalju ministre u Sarajevo pred izbor novog visokog predstavnika

"Kada je od strane ovlašćenih entitetskih organa vlasti, tj. četvrtine poslanika Narodne skupštine Republike Srpske, pred Ustavnim sudom BiH pokretan postupak za ocenu ustavnosti mnogih od ovih zakona, i to u pogledu ovlašćenja visokog predstavnika da donosi ove pravne akte, Ustavni sud BiH stao je na stanovište da se ovi zakoni ne trebaju, odnosno ne mogu ispitivati sa formalnopravnog aspekta jer se radi o instituciji međunarodnog karaktera, ali se istovremeno, što je, samo po sebi kontradiktorno, ocenjuje da su to zakoni BiH, tj. visokog predstavnika, koji je u ovom slučaju delovao kao institucija u BiH, te da se isti mogu ispitivati sa materijalnopravnog aspekta zato što regulišu materiju koja je predviđena Ustavom BiH", navodi se u dokumentu.

Ovde treba napomenuti da je svojstvo zakona uopšte kao pravnog akta, kao i njegove ustavnosti u tom smislu, sa formalnopravnog aspekta, određeno nadležnošću za njegovo donošenje, postupkom donošenja i njegovom materijalizacijom, a ne samo materijalizacijom, što u ovim slučajevima služi kao osnov za ovakvu ocenu Suda, dodaje se u dokumentu.

Analogno ovome, Ustavni sud BiH je, u svim ovakvim slučajevima, većinskim mišljenjem sudija ocenio da ovi zakoni "nisu protivni Ustavu BiH".

Na ovaj način, kroz odluke Ustavnog suda BiH, ovakvim aktima visokog predstavnika za BiH dat je legalitet, iako legitimiteta nema ni danas.

"Takođe, značajno je istaći, kako je već navedeno, da u svim odlukama, odnosno zakonima koje je nametnuo visoki predstavnik postoji norma kojom se propisuje da domaće institucije, u ovom slučaju Parlamentarna skupština BiH, iste mora usvojiti u identičnoj formi i sadržaju, pre nego što usvoji bilo kakvu izmenu ili dopunu ovih zakona, čime je zakonodavni organ prisiljen da da legalitet i legitimitet ovim aktima", obrazložio je Ustavni sud Srpske.

Na ovaj način Parlamentarna skupština BiH se onemogućava da poštuje Ustav BiH, tj. norme iz člana IV/3 Ustava, kojima se propisuje način glasanja u Predstavničkom domu i u Domu naroda i gde postoje mehanizmi "entitetske većine" i zaštite vitalnog nacionalnog interesa.

U Ustavnom sudu navode da se u tom smislu može reći da su svi ovi akti rezultat dvostrukog kršenja ustavnih odredaba.

Naime, Ustav je, na prvom mestu, prekršen od strane visokog predstavnika jer isti, prema Ustavu, ali ni prema Aneksu 10, ali ni prema svim deklaracijama Saveta za implementaciju mira, nema ovlašćenje da donosi ovu vrstu pravnih akata.

"Pored ovoga, propisujući obavezu da Parlamentarna skupština BiH navedene zakone mora usvojiti u identičnom obliku i sadržaju, visoki predstavnik direktno je prekršio Ustav BiH i to u pogledu poštovanja ustavnih normi o zakonodavnom postupku, da pri ovome ne govorimo o ograničenju demokratske volje izabranih narodnih predstavnika", navodi se u dokumentu.

Na drugoj strani, Ustavni sud Republike Srpske je u predmetu u kojem se osporavala ustavnost zakona, odnosno čin njihovog proglašenja od strane predsednika Republike, između ostalog, zbog intervencije Kristijana Šmita u zakonodavni postupak, i to tako što je svojim odlukama odlučio da, pre promulgacije, spreči stupanje na snagu predmetnih zakona, ne prihvatajući inicijativu za ocenu ustavnosti, stao na stanovište da su isti usvojeni u skladu sa Ustavom Republike Srpske, a da navodi iz inicijative kojom se traži ocena ustavnosti nisu od uticaja na drugačiju odluku Suda u ovoj pravnoj stvari.

Ustavni sud pojašnjava da je članom Ustava Republike Srpske utvrđeno da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom Republike Srpske.

Vranješ o zajedničkom tekstu Bilta i Petriča o OHR-u: Kukavičje jaje Brisela

"S obzirom na činjenicu da visoki predstavnik nije institucija ustavnopravnog poretka Republike Srpske, nije moguće vršiti ocenu ustavnosti zakonodavnog postupka s aspekta tih akata, tj. u odnosu na njih", navodi Ustavni sud.

Naime, kako se ističe, Ustav Republike Srpske nijednom svojom odredbom ne predviđa mogućnost da visoki predstavnik interveniše u zakonodavni postupak u Republici Srpskoj, koji, pored usvajanja zakona, uključuje i donošenje ukaza kojim se zakon proglašava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud ocenjuje da su sve radnje predviđene u zakonodavnom postupku, a koje su sprovedene prilikom usvajanja predmetnih zakona, izvršene na osnovu i u skladu sa Ustavom Republike Srpske.

"Može se reći da je vrhunac ovakve neustavne /zakonodavne/ djelatnosti institucije visokog predstavnika dostignut odlukama Kristijana Šmita kao visokog predstavnika, koji nije imenovan u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u BiH", navodi Ustavni sud.

Ustavni sud podseća da je Šmit 1. jula 2023. godine doneo Odluku kojom se donosi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH.

Od Dejtona do protektorata: Ko zapravo upravlja BiH

Ovom odlukom je propisano da ista stupa na snagu odmah, a Zakon, koji je sastavni deo Odluke, 2. jula, što je još jedan neustavan čin u odnosu na stupanje na snagu zakona u skladu sa Ustavom uopšte.

Članom ovog zakona regulisano je "Neizvršavanje odluka visokog predstavnika" kao posebno krivično delo.

Sledom toga, Sud BiH je u predmetu po optužbi protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i direktora Službenog glasnika Republike Srpske Miloša Lukića doneo osuđujuću presudu.

"Na ovaj način ovaj zakon poslužio je kao sredstvo za uklanjanje lica koja nisu poštovala njegovu neustavnu političku volju /umesto političku volju izabranih narodnih predstavnika u zakonodavnom organu/, konkretno sve zakone koje je nametnuo na napred opisani način", stoji u dokumentu.

Ustavni sud Republike Srpske konstatuje da iako visoki predstavnik za BiH formalnopravno nije institucija ustavnopravnog karaktera, nije deo državnopravnog poretka BiH i njenih entiteta, iako njegov položaj i nadležnost nisu regulisani Ustavom BiH, a Aneks 10 mu ne daje ova ovlašćenja, kao ni pomenute deklaracije, on na ovaj način, vršeći zakonodavnu, a ponekad i ustavotvornu vlast, za šta nema nadležnost, postaje jedna posebna, suverena institucija u BiH, iznad volje naroda i izabranih narodnih predstavnika, a ne institucija "međunarodne zajednice" čiji je cilj uspostavljanja predviđen Aneksom 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.

Stevandić uoči glasanja o OHR-u: Šmit odlazi, mi ostajemo

Pored ovoga, Ustavni sud Srpske navodi da su Ustavni sud BiH i Sud BiH svojim odlukama potvrđuje ovakav njegov status, dajući ustavnost njegovoj zakonodavnoj djelatnosti, odbijajući da je preispituje, odnosno odlučuje o njoj sa formalnopravnog aspekta, odnosno da odlučuje o njegovoj nadležnosti za njeno vršenje, redovno joj potvrđujući ustavnost u materijalnopravnom smislu /bez obzira na sadržaj zakonskih normi, koji je u većini slučajeva, sa aspekta ustavnosti, bio sporan, odnosno suprotan Ustavu/.

"Smatramo da se na ovakav način narušava načelo ustavnosti i zakonitosti i na nivou BiH, ali i entiteta, i onemogućava ostvarivanje vladavine prava. Pri ovome se istovremeno sprečava, odnosno ograničava, realizacija i zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda", piše u dokumentu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud Republike Srpske smatra da ga Ustav Republike Srpske, kao i profesionalna odgovornost, obavezuju da na ovaj način saopšti svoja zapažanja o pojavama od značaja za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti.