Šta je pokazala simulacija potencijalne migrantske krize: Stiže li nam novi talas

Novi pakt EU o migracijama i azilu stavlja akcenat na sistemski povratak migranata, što otvara pitanja o uspostavljanju dugoročnih prihvatnih centara u tranzitnim zemljama poput Srbije. Jovana Gušić iz Međunarodne organizacije za migracije IOM naglašava važnost balansa između suvereniteta država i ljudskih prava, dok prof. dr Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti ukazuje na sukob interesa između Brisela i trećih zemalja koje bi mogle postati trajna prihvatna mesta.

Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) sproveli su simulaciju potencijalne nove migrantske krize, baziranu na pesimističkom scenariju eskalacije sukoba na Bliskom istoku, prenosi Radio Beograd.

Simulacija je pokazala da bi Turska, za razliku od 2015 i 2016. godine, verovatno propuštala migrante, što bi stvorilo snažan pritisak na zapadnobalkansku rutu i južnu granicu Srbije objašnjava prof. dr Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti.

Kroz Srbiju od 2015. godine prošlo preko milion izbeglica

Ova simulacija omogućila je stručnjacima da u teorijskom i kontrolisanom okruženju testiraju kako bi državni organi, lokalne samouprave i međunarodne organizacije reagovale u slučaju naglog i masovnog priliva migranata.

Pored spremnosti za potencijalnu krizu, projekat je bacio svetlo i na svakodnevnu migracionu realnost u Srbiji koju građani primećuju na ulicama, ali koja do sada nije bila sistemski istražena – prisustvo stranih radnika.

"Mi te ljude vidimo oko nas i čujemo njihove jezike, ali do sada nismo imali strukturno i sistematski urađeno istraživanje koje daje jasnu statistiku. Preliminarni nalazi pokazuju da se javlja hitna potreba za njihovom integracijom, pre svega u pogledu pristupa bazičnim uslugama poput zdravstvene zaštite, ali i potencijalnog školovanja njihove dece ukoliko u budućnosti dođe do spajanja porodica", poručuje Gušić.

Iz IOM-a najavljuju da će finalni i zvanični rezultati ovog velikog istraživanja biti javno komunicirani nakon formalnog završetka projekta, 30. juna.

Gušić ističe da je Srbija tokom godina bila velika emigrantska zemlja, a potom se transformisala u zemlju tranzita.

"Međutim, u poslednje dve do tri godine svedoci smo izuzetno novog trenda – naša zemlja sve više postaje krajnja destinacija za strane radnike", Jovana Gušić za Radio Beograd.

Ovaj trend se ocenjuje kao pozitivan pokazatelj ekonomskog rasta i boljih uslova života, ali on sa sobom nosi i ozbiljne demografske i institucionalne izazove. Loša demografska slika, kako u Srbiji tako i u celoj Evropi, prirodno privlači državljane trećih zemalja koji u ovim prostorima vide šansu za zaradu i ekonomsku dobrobit svojih porodica.

Predstavništvo UNHCR u Srbiji: Svako ima pravo da se vrati svom domu, pa i Srbi sa KiM

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da trenutni broj migranata i izbeglica u Srbiji nije veliki, ali oni koji ulaze u zemlju uglavnom zaobilaze preostale prihvatne centre i, uz pomoć krijumčara, nastavljaju put ka Zapadnoj Evropi. On je upozorio da Srbija sa postojećim kapacitetima ne bi mogla adekvatno da odgovori na eventualnu novu masovnu izbegličku krizu.

Prema rečima Đurovića, migranti se u našoj zemlji zadržavaju u proseku jedan do dva dana, a njihovo kretanje je pod potpunom kontrolom krijumčarskih bandi koje u tome vide priliku za ogromnu zaradu.

Govoreći o strukturi izbeglica, on navodi da ih trenutno najviše dolazi iz Avganistana, Egipta, Severne Afrike i Sirije, ali da ima i građana Južnog Sudana i Centralne Azije. Glavni regrutni centar za ovu rutu, kako ističe, jeste Istanbul, odakle putevi migracije vode preko Balkanskog poluostrva dalje ka Evropi.