Srbija i Balkan
Kroz Srbiju od 2015. godine prošlo preko milion izbeglica
U Srbiji trenutno ima oko 160 osoba koje žive u prihvatnim centrima, a azil je dodeljen za 261 čoveka
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da je kroz našu zemlju od 2015. godine prošlo više od milion izbeglica. Prema njegovim rečima, danas u Srbiji trenutno ima oko 160 osoba koje žive u prihvatnim centrima, a azil je dodeljen za 261 čoveka, od početka funkcionisanja azilnog sistema.
Đurović je za Tanjug, povodom Svetskog dana izbeglica 20. juna, naveo da je situacija sa izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji daleko lakša nego prethodnih godina, a da se oni koji prođu kroz zemlju najčešće zadrže jedan do dva dana.
"To su lica koja dolaze uglavnom iz Avganistana, Egipta, Turske, Sirije, Gane, Burundija. Izbegli ljudi se kratko zadržavaju kod nas, jedan do dva dana najčešće. Međutim, ono što je bitno reći jeste da jedan broj njih ne dolazi do centara i da oni uz pomoć krijumčara putuju nekim paralelnim sistemom, teško vidljivim kanalima, da bi nastavili dalje put zapadne Evrope gde vide mogućnost da nastave ili započnu novi siguran život", kazao je Đurović.
U Srbiji 43.000 Rusa i 32.000 Ukrajinaca
Đurović je naveo da veliki broj ljudi, pored ljudi iz Azije i Afrike, dolazi u Srbiju sa prostora Ukrajine zbog situacije u toj državi. Istakao je da u Srbiji trenutno živi 32.000 izbeglih poreklom iz Ukrajine, a da više od 1.000 ljudi iz te zemlje u Srbiji ima privremenu zaštitu.
"Imamo i preko 43.000 ruskih državljana koji se takođe iz mnogih razloga vezanih za situaciju između Rusije i Ukrajine nalaze kod nas. To su takođe izbegli ljudi koji čine dominantan korpus celokupne ove grupe i oni svi ovde pokušavaju da pronađu i obezbede minimalne uslove za siguran život", naveo je Đurović.
Govoreći o tome kakva je situacija sa prihvatnim centrima u Srbiji i kako bi se zemlja suprotstavila novim talasima migracija, ukazao je da bi se zemlja našla u teškom položaju na svaki masovniji priliv ljudi, ističući da je broj prihvatnih centara ograničen, odnosno da je smanjen sa 19 na četiri koja operativno rade.
Pričajući o izazovima sa kojima se suočavaju izbegli iz Ukrajine, Azije i Afrike, rekao je da su to srpska dokumenta koja nisu biometrijska za njih, već su papirna, kao i da im to stvara veliki izazov.
"Takođe, veliki su problemi da ostvare zdravstvenu zaštitu, da se uključe u sistem obrazovanja, ali i da se zaštite od eventualnih zloupotreba onih koji vide njihov ranjiv položaj i koji žele da se od njih okoriste", rekao je Đurović.
On je objasnio da su legalne migracije vezane za rad, obrazovanje i spajanja porodice i da nisu vezane sa izbeglištvom i ocenio da mere vezane za integraciju izbeglica generalno nedostaju.
"Ne samo za izbeglice, već za sve migrante kod nas i taj sistem mora da bude planski, sistemski i nadziran da bi bio efikasan, da sveobuhvatnom podrškom ove ljude uključe u lokalne zajednice koje takođe trpe veliki pritisak prisustva stranaca", naveo je on.
Više od 100.000 stranaca legalno radi u Srbiji
Govoreći o dolasku radne snage u zemlju, Đurović je istakao da Srbija prima legalnu radnu snagu i da više od 100.000 stranaca legalno radi u zemlji.
"Integracija je uzajamni proces, što znači da i mi moramo da budemo svesni da sa prisustvom migranata, između ostalog i izbeglica, i naše društvo polako menja", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, pre ili kasnije svi oni koji dolaze kao stranci prilagode se i u potpunosti se uključe u srpski model i način života.
"Naglasio bih da, činjenica da imamo različite grupe izbeglih lica koje dolaze kod nas, pa čak i različite grupe stranih radnika, ukazuje da Srbija postaje sigurno mesto za mnoge ljude širom sveta i da je to jedna činjenica koja može da nas kao građane ove zemlje ohrabri da nastavimo da se trudimo i da kontrolišemo proces migracije", rekao je Đurović.
Live
