PIK bez dogovora o nasledniku Šmita: Amerikanci i Evropljani saglasni samo oko novog vršioca dužnosti

Ni današnja sednica Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK) nije donela dogovor o izboru novog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, pošto Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje ni ovoga puta nisu uspele da se usaglase o kandidatu koji bi nasledio Kristijana Šmita.

Umesto izbora naslednika, ambasadori Upravnog odbora PIK-a u Sarajevu imenovali su dosadašnjeg prvog zamenika visokog predstavnika Luisa Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika, koji će funkciju preuzeti 1. jula, kada na snagu stupa ostavka Kristijana Šmita.

PIK je saopštio da očekuje da će dogovor o novom visokom predstavniku biti postignut "što je pre moguće", sa ciljem da imenovanje bude završeno najkasnije do 14. jula. A do tada će Krišok, kako navode, obezbediti: institucionalni kontinuitet rada Kancelarije visokog predstavnika, pravnu sigurnost svih ranije donetih odluka i delovati pod političkim rukovodstvom Upravnog odbora PIK-a.

Vranješ: Berlin, London i Pariz žele da diktatorsku palicu u BiH nakon Šmita preuzme EU

U saopštenju se ističe i da će vršilac dužnosti, ukoliko bilo ko pokuša da ospori ili zaobiđe ranije odluke visokih predstavnika, preduzeti sve mere u okviru ovlašćenja iz Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, uz podršku Upravnog odbora PIK-a.

Istovremeno, Upravni odbor PIK-a zahvalio je Šmitu na njegovoj "predanosti i doprinosu provedbi Daytonskog mirovnog sporazuma, sigurnosti i stabilnosti u Bosni i Hercegovini tokom perioda od skoro pet godina".

Prema pisanju portala "Kliks", glavni razlog novog zastoja jesu duboke podele među zapadnim partnerima. Evropske članice PIK-a nisu prihvatile kandidaturu italijanskog diplomate Antonija Zanardija Landija, koga su podržale SAD i Italija, dok Vašington nije prihvatio francuskog diplomatu Renea Trokaza, kandidata iza kojeg su stali Nemačka i Francuska.

Kako nijedan od kandidata nije obezbedio potrebnu podršku, u diplomatskim krugovima se već pominje i treći, kompromisni kandidat, takođe italijanski diplomata, čije ime za sada nije objavljeno.

Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Aleksandar Goganović istakao je da je činjenica da Sjedinjene Države i evropski saveznici ne mogu da se dogovore o novom visokom predstavniku, jasan pokazatelj da je koncept OHR-a politički iscrpljen i da je vreme protektorata prošlo.

"Odlazak Kristijana Šmita najvažnija je vest za BiH. Manje je važno ko će biti predložen za njegovog naslednika, a mnogo je važnije što je postalo očigledno da više ne postoji ni međunarodni konsenzus o instituciji visokog predstavnika", istakao je Goganović za Srnu.

Podsećanja radi, nakon prvog neuspelog pokušaja izbora početkom juna, Ambasada SAD u BiH javno je zapretila da će "preispitati svoju ulogu u međunarodnoj zajednici u BiH", što je dodatno ukazalo na ozbiljne nesuglasice među zapadnim saveznicima oko izbora Šmitovog naslednika.