Srbija i Balkan
Zvaničnici Srpske o promenama u OHR-u: Kraj Šmitove epizode i početak novog pristupa Zapada
Dok Košarac poručuje da Šmitov odlazak ne briše nanetu štetu jer zakone moraju donositi domaće institucije, a ne strani činovnici, Cvijanovićeva jasno ističe da je održavanje bonskih ovlašćenja za Republiku Srpsku apsolutno neprihvatljivo
Odlazak visokog izaslanika Kristijana Šmita iz BiH predstavlja kraj jedne nelegitimne političke epizode, ocenio je zamenik predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine Staša Košarac.
Košarac je za Srnu rekao da je koncept nametanja, tutorstva i gaženja međunarodnog i domaćeg prava ponovo doživeo politički poraz, a da sledeći korak mora biti da se poništi sve što je Šmit nametnuo. On je podsetio da Šmit nikada nije dobio potvrdu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da nikada nije imao legitimitet visokog predstavnika i da je reč o strancu koji je radio "na crno" u BiH.
"Njegov nelegitimni mandat obeležen je antiustavnim delovanjem, nametanjem odluka mimo demokratskih procedura i pokušajima da volju jednog stranca postavi iznad Ustava i zakona. Svaka njegova odluka predstavlja udar na suverenitet domaćih institucija i grubo narušavanje Dejtona i ustavnog poretka u BiH", poručio je Košarac.
Kako je naveo, Šmit je svojim retrogradnim metodama produbljivao krizu i pokušavao da političkim dekretima uređuje odnose u BiH.
"Posebna meta njegove politike bili su predsednik Milorad Dodik, Republika Srpska i njene institucije", rekao je Košarac.
Istakao je da su sve ključne političke i pravosudne akcije protiv Dodika i Republike Srpske nosile pečat Šmitove režije, sa jasnim ciljem disciplinovanja srpskog naroda, slabljenja ustavnog položaja Srpske, otimanja njene imovine i razvlašćivanja njenih demokratski izabranih predstavnika.
On je dodao da je Republika Srpska ponovo pokazala političku zrelost, institucionalnu snagu i doslednost jer je na sve Šmitove nasrtaje odgovarala isključivo ustavnim i demokratskim sredstvima, tako što je branila svoja prava i štitila svoj ustavni kapacitet.
Košarac je kazao da je odlučna i suverena Dodikova politika, politika srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović i rukovodstva Srpske na međunarodnom planu istovremeno doprinela Šmitovom odlasku i porazu njegovog, kako je kazao, nakaradnog delovanja. On je istakao da Republika Srpska i danas stoji uspravno, politički stabilna i institucionalno snažna, dok Šmit odlazi kao simbol neuspelog eksperimenta međunarodnog intervencionizma.
"Dobro je što odlazi, ali njegov odlazak ne briše štetu koju je prouzrokovao. Nijedan zakon i nijedna odluka, koje je samovoljno nametnuo, ne mogu ostati u pravnom prometu u BiH. U pravnoj državi zakone donose institucije koje su za to ovlašćene Ustavom, a ne neizabrani strani činovnici koji su umislili da su iznad Dejtonskog sporazuma i iznad naroda", zaključio je Košarac.
Cvijanovićeva: Sa bonskim ovlašćenjima BiH nema nikakvu šansu
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da je očigledno da je dovoljno da u BiH ostane zamenik visokog predstavnika, ocenivši da je vidljiv novi pristup međunarodne zajednice prema ulozi te funkcije.
Cvijanovićeva je komentarišući to što nije postignut dogovor između Amerikanaca i Evropljana o visokom predstavniku u BiH, rekla da je važno to što se ulozi visokih predstavnika pristupilo na drugačiji način od onog koji je bio primenjivan poslednjih 30 godina.
"Održavanje bonskih ovlašćenja je za Republiku Srpsku neprihvatljivo i tu počinje i završava sva priča. S takvim rogobatnim, nedemokratskim mehanizmom BiH nema nikakvu šansu", naglasila je Cvijanovićeva za Srnu.
Dosadašnji prvi zamenik visokog predstavnika u BiH, Amerikanac Luis Krišok, imenovan je na sednici Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK) za vršioca dužnosti visokog predstavnika u BiH.
Ova odluka važi do konačnog imenovanja novog visokog predstavnika, a Krišok će danas preuzeti dužnost, prenosi RTRS.
Upravni odbor PIK-a se obavezao da će postići dogovor o izboru novog visokog predstavnika u najkraćem mogućem roku, najkasnije do 14. jula.
RTRS podseća da Sjedinjene Američke Države i dalje podržavaju predlog da bi visoki predstavnik trebalo da bude italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, dok članice EU smatraju da bi to trebalo da bude francuski diplomata Rene Trokaz, a Krišok je treći kandidat i moguće kompromisno rešenje koji bi zadovoljio interese obe strane.
Live
