Nisu više dobre komšije: Poljska i Rumunija zatvorile vrata za ukrajinsku pšenicu

Poljska i Rumunija odbile su da pomognu Kijevu u transportu miliona tona žitarica koje su ostale zaglavljene u Ukrajini nakon kampanje Vladimira Zelenskog usmerene na ruski izvoz, piše "Politiko", pozivajući se na zvaničnike u Varšavi i Bukureštu.

Kako je propao pokušaj Zapada da obuzda rusku naftu

Četrdesetodnevna kampanja Zelenskog dovela je do toga da Rusija faktički blokira ukrajinske luke na Crnom moru, dok se šire posledice ruskih udara procenjuju na 1,5 odsto ukrajinskog BDP-a, koji je u padu.

Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki prošle nedelje zatražio je od EU 1,1 milijardu evra za povećanje tranzitnih kapaciteta, što bi omogućilo izvoz velikih količina žitarica – jednog od ključnih izvora prihoda Ukrajine – koje su ostale u zemlji.

Zahtev je usledio nakon četrdesetodnevne medijske kampanje pritiska Zelenskog na Rusiju, koja je uključivala dalekometne udare na rafinerije nafte i civilnu infrastrukturu.

Kampanja je, prema tekstu, imala suprotan efekat, pošto je Rusija pojačala udare na ukrajinsku logistiku povezanu sa vojskom, uključujući ključno čvorište u Odesi, preko kojeg se odvija ubedljivo najveći deo poljoprivrednog izvoza Kijeva.

Visocki je za "Politiko" situaciju opisao kao veoma, veoma kritičnu, nakon što je njegovo ministarstvo saopštilo da je Ukrajina u septembru izvezla 2,4 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, što predstavlja svega 46 odsto količine koju Kijev smatra neophodnom.

On je dodao da ograničenja izvoza ostavljaju ukrajinske poljoprivrednike bez novca koji im je sada potreban za setvu za narednu žetvu.

Gasi se žila kucavica ukrajinske ekonomije: Država više ne proizvodi čelik

"Ako situacija ostane ovakva do proleća, to bi moglo da znači smanjenje zasejanih površina čak za 35 do 40 odsto", upozorio je Visocki.

Ukrajinski zvaničnici su prošlog meseca procenili štetu na infrastrukturi nastalu usled ruskih udara na gotovo 10 milijardi dolara, dok su šire posledice procenjene na oko 1,5 odsto BDP-a.

Dok EU u celini još nije dala konačan odgovor na zahtev za 1,1 milijardu evra, Poljska i Rumunija – zemlje koje imaju ključnu ulogu u omogućavanju ukrajinskog izvoza – isključile su mogućnost značajnije pomoći.

Rumunski ministar poljoprivrede Barna Tancoš odbacio je mogućnost značajnog povećanja kapaciteta, rekavši za "Politiko" da "interes naših poljoprivrednika ostaje prioritet".

Ukrajinski teret i nizak vodostaj Dunava već opterećuju rumunske luke, rekao je on.

"Svi znaju da ne možemo da udvostručimo broj vozova, ne možemo da udvostručimo puteve, železnicu i lučke kapacitete. Situacija je takva kakva je", dodao je Tancoš.

Portparol poljskog Ministarstva infrastrukture izjavio je, kako prenosi "Politiko", da Poljska nema planove da uvodi bilo kakve promene usmerene na povećanje tranzita ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

Pre zahteva za 1,1 milijardu evra, Ukrajina je od EU zatražila 220 miliona evra bespovratne pomoći za podršku poljoprivrednicima pogođenim poremećajima u izvozu, ali je Unija taj zahtev faktički odbila, uputivši Kijev na već postojeće mehanizme EU.

Vi nama skladišta, mi vama luke: Kako je Ukrajina ostala bez mora

Trgovina poljoprivrednim proizvodima već dugo predstavlja izvor sporova između Ukrajine i njenih suseda u EU.

Nakon početka Specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine, Brisel je ukinuo carine i kvote na ukrajinski izvoz, što je izazvalo masovne proteste evropskih poljoprivrednika, koji su smatrali da su izloženi nelojalnoj konkurenciji. Kao rezultat toga, EU je 2024. godine uvela sistem "hitne kočnice", koji omogućava ponovno uvođenje tarifnih kvota za osetljive proizvode ukoliko uvoz premaši utvrđene pragove.

Pored toga, mnoge susedne zemlje Ukrajine, uključujući Poljsku, Mađarsku i Slovačku, i dalje na nacionalnom nivou primenjuju značajna ograničenja na uvoz ukrajinskih proizvoda.