Vidaković Petrov: Beograd bio jedina evropska prestonica sa četiri nacistička logora

Direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov izjavila je danas da je tokom Drugog svetskog rata Beograd bio jedina evropska prestonica na čijoj su teritoriji postojala čak četiri nacistička logora.

Vidaković Petrov je navela da je javnost upoznata sa istorijom logora na Banjici, ali da su preostala tri logora, jevrejski logor Zemun (Judenlager) i Prihvatni logor (oba na Starom sajmištu), i logor Topovske šupe na Autokomandi, decenijama bila iz nekog razloga ostavljena zaboravu.

Završena istraživanja terena u Jajincima, najvećem stratištu u Srbiji: Nađen pepeo spaljenih logoraša

"Svi su logori u Beogradu. Nažalost, o jednom, Banjici, znamo već dugo vremena, ali ova tri su ostala zaboravljena, sa nekim razlozima. Pokušavamo da razumemo zašto i mi radimo, istražujemo ta tri logora. To je naš posao, i radimo to sada, posle toliko godina nakon završetka rata", rekla je Vidaković Petrov.

Dodala je da se prethodne četiri godine nadležni u Srbiji bave time i pokušavaju da nadoknade sve ono što je propušteno u prethodnih blizu 80 godina.

Govoreći o osnivanju Memorijalnog centra "Staro Sajmište", istakla je da se dugo o tome nije pričalo, ali da je donošenje specijalnog Zakona o osnivanju Memorijalnog centra Staro Sajmište 2020. godine i njegovo osnivanje 2022. godine, bio ogroman pomak i radikalni prekid sa kulturom zaborava.

Direktorka Memorijalnog centra je ukazala na problem gubitka neposrednih svedoka rata, zbog čega mlađe generacije informacije o holokaustu i genocidu dobijaju posredno, uglavnom preko interneta i društvenih mreža.

"Ratne generacije skoro da više nema. Oni su jedini mogli da kažu: 'Ja sam to doživeo iz prve ruke'. Ne može da se ospori kad neko, ko je imao to iskustvo, priča o njemu. Sve potonje generacije, i njihova deca, i kasnije unuci i praunuci, imaju tu informaciju o tome šta je bilo za vreme rata, genocid, holokaust i tako dalje, posredovanjem", navela je Vidaković Petrov.

Ona je istakla da na digitalnim platformama često dolazi do izjednačavanja stručnih stavova sa istorijski netačnim narativima.

Dragocen svaki materijal koji se nađe: Počinje potraga za grobnicama u Jajincima

"Prvo se izjednačavaju neko ko je Nobelovac pa zna o čemu govori i neko ko pojma nema o čemu govori, ali misli da zna. To je izjednačeno. I to spominjem zato što je onda glavni problem: kome verovati? Kad vi sve čitate što možete, to je okean informacija. Kako ćete vi odabrati kome ćete verovati? To je pitanje poverenja", istakla je.

Dodala je da ustanove poput Memorijalnog centra moraju da se bore za očuvanje poverenja javnosti kroz isključivo oslanjanje na istorijske činjenice.

Ukazala je da je sada prisutna i veštačka inteligencija koja može svašta da radi i da promoviše pogrešne narative koji su istorijski netačni.

"Da promoviše narative koji su u interesu nekih posebnih grupa, jer naravno da oni koji su počinili zločine, njihovi potomci, imaju motiv da se to zataška, da se preinači. Tako da je to veliki problem i zahteva velike resurse", navela je Vidaković Petrov.

Naglasila je da Memorijalni centar trenutno sprovodi uspešne programe edukacije sa učenicima srednjih škola, ali da nema dovoljno resursa za stalno praćenje i borbu protiv kvazi-narativa u sajber prostoru.

"Oko nas se vodi nevidljiv rat u sajber prostoru, koji ima razne aspekte, pa i ovaj aspekt. Sarađujemo sa Ministarstvom obrazovanja, ali nije to dovoljno. Nemamo nekog ko bi radio na internetu konstantno, ko bi sve to pratio, identifikovao probleme, pokušao da ih reši", dodala je Vidaković Petrov.