Kazna za sve koji čekaju pravdu: Zašto Kurti neće srpske tužioce i sudije

Vršilac dužnosti predsednika tzv. Kosova, jedan od najbližih Kurtijevih saradnika, Aljbuljena Hadžiju potpisala je ukaze o razrešenju dužnosti sedam tužilaca iz srpske zajednice koji su podneli ostavke 2022. godine.

"Nakon odluke Tužilačkog saveta Kosova o razrešenju sedam tužilaca iz srpske zajednice, koji su podneli ostavke 2022. godine, potpisala sam ukaze o njihovom razrešenju. Ovim činom se završava proces koji traje godinama i sprovodi odluka nadležne institucije, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Kosovo", saopštila je Hadžiju.

Posle skoro četiri pune godine u kojima je položaj srpskih tužilaca i sudija koji su podneli ostavke krajem 2022. godine bio u statusu kvo, ovih dana srpska javnost na KiM svedok je ekspresnog niza događaja koji su finalizirani ukazom o razrešenju srpskih tužilaca.

Još jedan korak ka zaoštravanju situacije na KiM: Hadžiju razrešila dužnosti srpske tužioce

Ostaje otvoreno pitanje otkuda odjednom ovolika žurba Kurtija i vlasti u Prištini po ovom pitanju i zašto im ne odgovara povratak srpskih sudija i tužilaca u pravosudni sistem kada je i u ovom slučaju očigledno kršenje odredaba Briselskog sporazuma iz 2013. i 2015. godine.

Najpre je prošle nedelje petoro tužilaca i 15 službenika i članova pomoćnog osoblja srpske nacionalnosti povuklo svoje ostavke u Osnovnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici, podnete 7. novembra 2022. godine, kada su funkcije i službu napustili srpski poslanici, srpski policajci, tužioci, sudije i pomoćno osoblje u institucijama zv. Kosova.

"Tužilački savet je nedavno primio nekoliko imejlova poslatih na zvaničnu adresu predsednika KTS od tužilaca i pomoćnog osoblja iz srpske zajednice Osnovnog tužilaštva u Mitrovici, u kojima su predsednika obavestili o svojim obaveštenjima o povlačenju ranije najavljenih ostavki", izjavio je Arijan Gaši, predsednik Tužilačkog saveta tzv. Kosova medijima na albanskom.

Pre dva dana tzv. Tužilački savet u Prištini odbacio je ove zahteve i imena tužilaca i 15 pripadnika pomoćnog osoblja srpske nacionalnosti koji su povukli ostavke prosledio vršiteljki dužnosti predsednice privremenih prištinskih institucija Aljbuljeni Hadžiju radi razrešenja.

Kako je saopšteno, četiri člana Saveta glasala su za odbijanje zahteva za povlačenje ostavki, dok su tri člana bila za prihvatanje zahteva. Na sednici saveta, članica Arljinda Muća rekla je da se povratak srpskih tužilaca i pomoćnog osoblja može dogoditi samo ukoliko prođu procedure zapošljavanja.

Podsećnja radi, povod za kolektivne ostavke srpskih sudija i tužilaca bila je odluka Prištine da suspenduje Nenada Đurića sa mesta direktora Regionalne direkcije policije "Sever", zato što  je odbio da svojim sunarodnicima, Srbima na Severu KiM izdaje opomene zbog korišćenja vozila sa KM registarskim tablicama.

"Ovo je realizacija one najave koju sam dao pre nekoliko dana. Danas su sve sudije, i oni koji nisu stigli juče da pošalju svoje ostavke sa zvaničnih mejlova, to i učinile. U sudu ostaju kolege naše Albanci sudije i administrativni radnici, a svi Srbi i administrativno osoblje i sudije podneli su ostavke. Čekamo samo na koji ćemo način da se razdužimo sa predmetima, sa opremom koju smo zadužili i kancelarijama", rekao je tada Nikola Kabašić, sudija Apelacionog suda i član Sudskog saveta Kosova, dodajući, da što se njega lično tiče, on se neće vraćati u kosovsko pravosuđe. 

Predsednica Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici Ljiljana Stevanović izjavila je tada da  je ukupno oko 150 ljudi napustilo svoju službu u tom sudu, dodajući da su u sudu samo ostale kolege Albanci.

Podvala iz Prištine: I dalje bez srpskih tužilaca u Kosovskoj Mitrovici

Zanimljivo, samo koji dan pre odluke Tužilačkog saveta Kosova i ukaza Aljbuljene Hadžiju, oglasila se Evropska unija navodnim pozivom tzv. Kosovu da "omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova srpske zajenice, u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu i zakonima Kosova", te da se i Priština i Beograd "uzdrže od poteza koji bi mogli da dodatno zakomplikuju ovaj proces".

Sa druge strane, činjenica je da je Briselskim sporazumom iz 2013. godine, kao i kasnijim dopunama iz 2015. godine, predviđeno da u kosovskom pravosudnom sistemu nosioci pravosudnih funkcija budu i Srbi. EU je 2017. godine saopštila da su se Beograd i Priština dogovorili o završim koracima implementacije Briselskog sporazuma kada je u pitanju pravosuđe i da je 40 sudija, 13 tužilaca i više od 100 službenika do tog trenutka integrisano u kosovsko pravosuđe.

Ukaz Aljbuljene Hadžiju stigao je kao direktan odgovor na zahtev Brisela Prištini da se "uzdrže od poteza koji bi mogli da zakomplikuju ovaj proces".

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić u razgovoru za RT Balkan navodi da ovaj potez Prištine predstavlja krah pravosudne integracije na tzv. Kosovu.

"Ukazom v. d. predsednice Kosova Aljbuljene Hadžiju stavljena je pravna tačka na Briselski sporazum u oblasti pravosuđa, vrata za jednostavan povratak srpskih tužilaca i sudija su trajno zatvorena. Sever KiM ostaje bez adekvatnog pravosudnog kadra koji govori srpskim jezikom i to direktno ugrožava pravo lokalnog stanovništa na pravično suđenje, produžava postupke i stvara potpunu pravnu nesigurnost", kaže Pašić.

Po njegovim rečima ovde se radi i o opasnom pravnom presedanu.

"Tužilački savet i vršiteljka družnosti predsednice Kosova poslali su poruku da se status pravosudnih funkcionera rešava političkim dekretima a ne kroz dijalog i vladavinu prava. To otvara put da i Sudski savet uskoro postupi isto sa preostalih 25 srpskih sudija", reči su Pašića.

Naš sagovornik navodi da kao advokat situaciju posmatra kroz prizmu zaštite prava građana.

"Kada eliminišete srpske sudije i tužioce vi niste kaznili njih, kaznili ste građane koji čekaju pravdu. Postupci će se odlagati a pravna nesigurnost raste", kaže advokat Pašić.

Postupak Tužilačkog saveta i ukaz Aljbuljene Hadžiju su, pored ostalog, i očigledno kršenje Briselskog sporazuma kada je u pitanju pravosuđe na Kosovu i Metohiji.

"Očigledno da prištinske vlasti ne prihvataju nikakva uputstva i nikakva usmeravanja, ni dogovor od strane evropskih zvaničnika. Rešenje ovog problema je u proceduri ne u politici, a ovde se radi o političkom dekretu. Ukoliko se u budućnosti postigne i politički dogovor o povratku, ove sudije i tužioci su sada pravno razrešeni. To znači da ne mogu samo da povuku ostavke, procedura nalaže kompletne provere, nostrifikacije i ponovna imenovanja što može trajati godinama", kaže advokat.

Naš izbor

Prevarom do njiva koje su zalivene krvlju Srba: Kako Albanci otimaju srpsku imovinu na KiM

Za njega, jedini održivi izlaz je hitno uvođenje prelaznog i pregovaračkog perioda pod okriljem EU i Euleksa.

"Dakle ubrzani i garantovani konkurs predstavlja najbolji model i on je kompromis da se otvori vanredni i pojednostavljeni konkurs za prijem srpskih tužilaca i sudija. Time bi se formalno zadovoljile procedure Prištine ali bi se kroz međunarodne garancije obezbedilo da ti ljudi budu ekspresno vraćeni na svoja mesta. Pravosuđe ne sme biti instrument političkog nadmetanja. Bez multietničkog sastava u sudovima i tužilaštvima na Severu nemoguće je izgraditi poverenje građana u institucije. Sada je ključno da Sudski savet  ne povuče isti potez sa preostalih 25 srpskih sudija. Potreban je moratorijum na razrešenja dok se u Briselu ne dogovori kompromisni model ubrzanog reizbora", zaključuje advokat Pašić.