Srbija i Balkan
Sukob Spajića i Abazovića: Da li će biti oduzeto državljanstvo Naseru Ramaju?
Iako je pokrenut postupak za oduzimanje državljanstva "velikom biznismenu" sa Kosova i Metohije Naseru Ramaju, zbog optužbi za milionsku utaju poreza, MUP Crne Gore čeka završetak sudskog procesa pred sudom u Kotoru kako bi preduzeo konačne korake
Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore pokrenulo je postupak oduzimanja crnogorskog državljanstva biznismenu sa Kosova i Metohije Naseru Ramaju, ali će taj posao sačekati da se pred Osnovnim sudom u Kotoru okonča proces zbog optužbi da je naturalizovani Crnogorac počinio krivično delo utaja poreza i doprinosa u iznosu od 2,2 miliona evra, objavile su podgoričke "Vijesti".
Iz MUP-a su za "Vijesti" pojasnili da će tek nakon okončanja krivičnog postupka "preduzeti dalje mere i radnje iz svoje nadležnosti, jer bi svako odlučivanje pre toga predstavljalo prejudiciranje sudske odluke".
Takođe je naglašeno da je MUP u nekoliko navrata, od kraja aprila 2025. godine, proveravao u Osnovnom sudu u Kotoru dokle se stiglo sa krivičnim postupkom, i da su prilikom poslednjeg upita, početkom jula, potvrdili da sudski postupak protiv njega još uvek nije okončan.
Inače, postupak brisanja kosovskog biznismena iz Registra crnogorskih državljana pokrenut je na inicijativu premijera Milojka Spajića 28. aprila 2025. godine, tri dana nakon što je Osnovni sud u Kotoru potvrdio optužnicu ODT-a u tom gradu, kojom su Ramaj, njegova kompanija "Alart centar Budva" i izvršna direktorka firme Valentina Grubović optuženi za utaju poreza i doprinosa od 2,2 miliona evra.
Spajić je, prilikom zahteva za brisanje imena Nasera Ramaja sa spiska crnogorskih državljana, u obrazloženju naveo da je biznismen sa KiM stekao pasoš na temelju neistinitih podataka i obmanom nadležnih organa u vezi sa svojim poreskim obavezama, koje je "svesno i namerno nastojao da izbegne", i izrazio "ozbiljne sumnje u vezi sa zakonitošću sticanja počasnog crnogorskog državljanstva".
"Smatram da slučaj Nasera Ramaja može štetiti i vitalnim interesima Crne Gore na više nivoa, naročito ako se potvrdi da je počasno državljanstvo dodeljeno bez adekvatne provere ili na osnovu netačnih informacija", istakao je tada Spajić.
On je naveo i da, ukoliko se "pokaže da su počasna državljanstva dodeljivana kao lične usluge ili bez jasnih kriterijuma, to podriva veru građana u vladavinu prava i otvara prostor za klijentelizam i političku korupciju".
Dodeljivanju državljanstva prethodili su pozitivno mišljenje Ministarstva finansija, bezbednosna provera Agencije za nacionalnu bezbednost i predlog tadašnjeg premijera Dritana Abazovića MUP-u.
Ramaj je zahtev predao 28. avgusta 2023. godine, a već 14. septembra Abazović je tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Filipu Adžiću predložio da mu se dodeli pasoš uz obrazloženje da njegova kompanija gradi projekat "Porto Budva", značajan za ekonomiju države. navodi se i da je Ramaj i veliki dobrotvor, te da učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama za decu i ugrožene porodice u Crnoj Gori.
Pasoš za milionskog dužnika
Međutim, tadašnja vlast tokom procedure nije proverila da se njegova firma "Alart centar Budva" nalazi na crnoj listi poreskih dužnika, dok je "Nova gradnja" bila blokirana još od leta 2021. godine zbog duga od pola miliona evra.
MUP je 27. oktobra 2023. godine, svega četiri dana pred kraj mandata 43. Vlade, doneo rešenje da se Ramaj upiše u Registar crnogorskih državljana, a već narednog leta ovaj "veliki investitor" se našao na krivičnoj prijavi Uprave policije, koja je početkom avgusta 2024. godine saopštila da se biznismen sumnjiči da je oštetio državu Crnu Goru za 2,2 miliona eura.
Krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru je više puta odlagan, između ostalog, zbog čekanja na nalaze veštaka ekonomske struke.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je po službenoj dužnosti pokrenulo postupak za gubitak crnogorskog državljanstva po sili zakona, istakli su iz MUP-a za "Vijesti".
Optužnica protiv Ramaja
Optužnica tereti Ramaja da je u periodu od 2016. do 2023. godine davao usmene naloge izvršnoj direktorki da se jedan deo notarskih zapisa o prodaji stambeno-poslovnih jedinica u kompleksu "Porto Budva" ne prikazuje u knjigovodstvu firme "Alart Centar Budva - CG", kao i da se drugi deo prihoda ostvaren prodajom apartmana, a koji su uplaćivani od strane kupaca, takođe ne prikazuje u poslovnoj dokumentaciji.
"Sve s ciljem delimičnog ili potpunog izbegavanja plaćanja poreza, prikrivajući podatke o zakonito stečenim prihodima, radi sticanja protivpravne imovinske koristi, čime je pričinjena materijalna šteta Budžetu Crne Gore u ukupnom iznosu od 2.044.008,64 evra", navodi se u optužnici.
Kompleks "Porto Budva" izgrađen je u Mediteranskoj ulici u Budvi, a hotelsko-apartmansko zdanje prostire se na 45.000 kvadratnih metara i to na prvoj liniji od mora, nedaleko od zidina Starog grada.
Live
