Beograd 1914: Napadom na Srbiju počeo je Prvi svetski rat

Prvi svetski rat počeo je u ranim časovima 28. jula 1914. godine, napadom Austrougarske carevine na Kraljevinu Srbiju. Vatru po Beogradu otvorili su austrougarski rečni monitori i artiljerija Druge armije, iz pravca Zemuna, Bežanijske kose i Borče.

Mesec dana ranije, 28. juna, Gavrilo Princip je u Sarajevu usmrtio prestolonaslednika Dvojne monarhije, nadvojvodu Franca Ferdinanda. Hitac namenjen vojnom guverneru Bosne i Hercegovine, Oskaru Poćoreku, pogodio je Ferdinandovu suprugu, vojvotkinju Sofiju Hotek.

Beč je u sarajevskom atentatu našao povod za dugo priželjkivani rat sa Srbijom i u Beograd 23. jula poslao drzak ultimatum. Od deset ponižavajućih austrougarskih zahteva, Srbija je u želji da izbegne rat prihvatila devet, dok je odbila dolazak austrijskih istražnih sudija i policije da vrše istragu na njenoj teritoriji. Bečkom dvoru je to bilo dovoljno za objavu rata.

Vlada i skupština Srbije su već 25. jula premeštene u Niš, a vrhovna vojna komanda u Kragujevac. Iz Beograda su povučene sve regularne vojne jedinice, jer je procena vrhovne komande bila da je prestonica neodbranjiva.

Po ratnom planu koji su 1908. sastavili vojvoda Radomir Putnik i general Živojin Mišić, većina vojske bi čekala austrougarski napad u unutrašnjosti. Front bi se protezao od Vinče do Ostružnice, oslonjen na Savu i Dunav. 

Nekoliko dobrovoljačkih jedinica, međutim, ostalo je u Beogradu i pružilo iznenađujuće oštar otpor napadačima. Pokušaj austrougarskog iskrcavanja na savsko pristanište 29. jula osujećen je dizanjem u vazduh železničkog mosta preko Save. U tom trenutku je oko 4.000 vojnika pokušavalo da pređe reku u tri parobroda sa nekoliko šlepova. 

Kada je kapetan Mihailo Alić aktivirao skoro 600 kilograma eksploziva na mostu, zatresao se ceo Beograd, a brod "Alkotmanj" se zaglavio u ruševinama. Pod žestokom srpskom vatrom, Austrougari prekidaju desant i vraćaju se u Zemun.

Kako je Gavrilo upropastio muslimanima austrougarsku budućnost

Artiljerijsko bombardovanje Beograda se, međutim, nastavilo. Većina civila je izbegla iz centra grada, a napuštene objekte čuvala je vojska i žandarmerija.

Glavni austrougarski udar došao je preko Drine, početkom avgusta. Srpska vojska se pokreće i susreće neprijatelja kod Tekeriša, podno planine Cer. Cerska bitka (12-24. avgust) biće prva pobeda Antante u Velikom ratu, kako je tada nazivan. Time su razbijena očekivanja Beča o brzoj i lakoj pobedi nad Balkanskim ratovima iscrpljenom Srbijom.

Austrougarska vojska ući će u Beograd tek 2. decembra 1914. godine i održati pobedonosnu paradu u propagandne svrhe. Nepune dve sedmice kasnije, 15. decembra, pobeći će preko Save i Dunava, posle poraza kod Kolubare.

SMS "Bodrog", jedan od rečnih monitora koji su ispalili prve granate na Beograd, kasnije je služio u još tri mornarice: Kraljevine Jugoslavije (1920-1941), Nezavisne Države Hrvatske (1941-1944) i socijalističke Jugoslavije (1952-1959). Remontovan je i pretvoren u muzej 2021. godine i danas se nalazi na savskom pristaništu u Beogradu, ispod Brankovog mosta.