Političari Srbije i Crne Gore u obračunu na društvenim mrežama: Čemu vodi "rat" tastaturama

Društvene mreže, po ko zna koji put u poslednje vreme, mesto su za obračun političara Beograda i Podgorice.

Naš izbor

"Grdne" poruke Beograda i Podgorice: Između onoga što narod misli i što politika govori

Još jedan niz prepucavanja počeo je juče nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o odnosima dve zemlje, rekao da "oni u Podgorici vode tu politiku, oni hoće da tih 33 odsto Srba koji žive tamo da prevaspitaju da ne budu ponovo Srbi na nekim sledećim popisima, a što se Srbije tiče, žele što gore odnose sa Srbijom".

"Ne morate da gledate njihove institucionalne poteze prema Srbiji koji su jezivi, dovoljno je da im pogledate medijsku scenu i da vam bude jasno da je Srbija meta najbrutalnije kampanje od šest, sedam dana. Kod nas se Crna Gora usput povremeno pomene. Kod njih je 90 odsto vremena sve protiv Srbije", rekao je ranije danas Vučić. 

On je dodao da "samo čeka kako će još patriotskih kritika malo da mi drže oko toga ko se s kim sreće, nego da ih pitam da li su usvojili i 21. paket sankcija Rusiji".

"Oni su uvek prvi, kad Brisel samo najavi odluku, Crna Gora je prva, nisu baš ni videli odluku, ali nema veze, ne postoji odluka protiv Ruske Federacije koju oni nisu podržali i to sve unapred blanko", rekao je Vučić.

Nekoliko sati kasnije, sinoć se oglasio premijer Crne Gore Milojko Spajić rekavši da Crna Gora ne želi sukob sa Srbijom, želi dobrosusedske odnose, ali i jasnu evropsku politiku koju, očigledno, gospodin Vučić ne želi da razume", poručio je premijer Crne Gore Milojko Spajić, odgovarajući na današnju izjavu Aleksandra Vučića.

Spajić je napisao da "nije baš primereno da Vučić sa svoje pozicije preuzima ulogu PR-a Rusije i drugima drži lekcije o principijelnosti". 

"Zato jedno jednostavno pitanje za predsednika Vučića: kako to da je Srbija, prema dostupnim podacima, jedan od značajnijih izvora oružja i municije za Ukrajinu, dok Moskvi šalje jednu, a Evropi drugu poruku? Mi u Crnoj Gori nemamo problem sa jasnim stavom. Imamo ga samo sa dvostrukim standardima", napisao je Spajić na Iksu. 

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić oglasila se rečima da "je nažalost, zvanična Podgorica, a ne Crna Gora, pokazala da Srbiji i srpskom narodu želi sve najgore".

"Priznali ste jednostrano proglašenje tzv. nezavisnosti naše pokrajine Kosova i Metohije. Niste bili uz nas dok smo plakali za žrtvama najvećeg etničkog čišćenja na evropskom kontinentu, ratnog zločina pod nazivom 'Oluja', već ste bili uz one koji slave proterivanje i ubijanje Srba samo zato što su Srbi", poručila je Brnabić na Iksu.

Ona je podsetila i da crnogorske vlasti ne dozvoljavaju da srpski jezik bude zvanični jezik u Crnoj Gori iako ga priča više od 40 odsto stanovništva.

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović rekao je da je "zanimljivo kako neko ko se tako revnosno bori za teritorijalni integritet Ukrajine drži predavanja drugima o dvostrukim standardima, dok istovremeno mirno prihvata rasparčavanje Srbije".

"Šalje diplomatu da proslavi zločinačku 'Oluju', dok bojkotuje komemoraciju žrtvama. I sve to, naravno, u ime 'jasne evropske politike'. Pod tim kišobranom, izgleda, može da stane i najveća nedoslednost. Pitanja za premijera Spajića su suvišna; sve je već kristalno jasno", rekao je Starović na Iksu. 

Predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević izjavio je da nije čudo što političari u Podgorici po ko zna koji put jedinu spasilačku slamku za sopstvenu političku nestabilnost traže u napadima na Aleksandra Vučića i Srbiju.

"Za razliku od vas koji bez pogovora klimate glavom na svaku direktivu iz inostranstva, Aleksandar Vučić odgovara jedino narodu Srbije. Srbija ne poklanja oružje, niti se svrstava u tuđe ratove. A ni ne prodajemo ga ni ruskoj, ni ukrajinskoj strani. Mi apelujemo od prvog dana na uspostavljanje mira. To što vi namensku industriju nemate, pa ne razumete kako funkcioniše globalna trgovina, vaš je problem", naveo je Vučević na mreži Iks.

Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević rekao je Spajiću "da bude oprezan da ga ne ponese pa da nešto kaže Aljbinu Kurtiju i Andreju Plenkoviću".

Vladislav Dajković, predsednika Slobodne Crne Gore poručio je premijeru Crne Gore "da smogne snage i bude muško". 

Naš izbor

Okreću li Crnogorci glavu ka Briselu ili Beogradu: Putokaz u Pljevljima daje odgovor

"Pa kaži izvini što si prevario srpski narod pre šest godina kao 'dete litija', a onda počeo uz osmeh da slaviš dane nezavisnosti sa Mirašem Dedejićem. Budi čovek pa se izvini što si celom srpskom narodu nalijepio etiketu genocidaša sa svojom Rezolucijom o Srebrenici. Budi čovek pa se izvini što gaziš srpski jezik, trobojku i grb jednako kao što ih je gazio Milo Đukanović. Budi čovek pa se izvini zbog ko zna kojih redu sankcija Rusiji ili ko zna kojeg po redu priznanja lažne države Kosovo", istakao je. 

Više je kamenja spoticanja u odnosima Srbije i Crne Gore. Najveći je Kosovo i Metohija i to što je Podgorica priznala lažnu državu. Mimo volje naroda. Duško Marković, bivši premijer Crne Gore, rekao je da je 2008. bila uzavrela atmosfera i da je preko 80 odsto ljudi bilo protiv priznanja tzv. Kosova.

Crnogorski šef diplomatije: Hrvatska nas podržava, ne sumnjajte

Srpski jezik je u Crnoj Gori najdominantniji, što je na popisu 2023. godine rekao narod. Tada se 256.436 ljudi izjasnilo kao Crnogorci (41 odsto), a 205.370 ili 32 odsto kao Srbi. Čak 269.307 ili 43,18 procenata se izjasnilo da govori srpskim jezikom kao maternjim, dok je crnogorski maternji za njih 34 odsto ili 215.299. I pored toga, crnogorski jezik je službeni. Narod je opet rekao svoje, a vlast radi drugačije.

Ti su i redovni odlasci na proslavu zločinačke akcije "Oluja" kojom su Srbi proterani sa ognjišta iz Hrvatske. Ni sa tim se narod Crne Gore ne slaže, kao što se nije slagao ni sa članstvom u NATO. 

Sa druge strane, ima Srbija na spisku država koje joj ne žele dobro mnogo zemalja sa kojima bi trebalo da ulazi u polemiku. Počev od vodećih zemalja EU koje otvoreno zagovaraju nezavisnost lažne države i naoružavaju Prištinu mimo međunarodnog prava. 

I zato svaki političar iz Beograda i Podgorice treba da pomisli šta narod misli o tome da li treba da se svađaju ili da razgovaraju. Ako se zna da maltene svaka druga porodica živi i tamo i ovde, da su grobovi najmilijih i tamo i ovde, da Srpskoj pravoslavnoj crkvi i u Srbiji i u Crnoj Gori ljudi najviše veruju, kao i da, uprkos svemu, bližih jedni drugima nemamo, onda odgovor može biti samo jedan – svađa nikome ne može doneti dobro. Osim nekima sa strane koji trljaju ruke misleći da će posvađati bratske narode.