Ujedinjenje islamskih zajednica u Srbiji: Šta piše u Povelji koja je potpisana u Novom Pazaru

Na Fakultetu za islamske studije u Novom Pazaru danas je potpisana Povelja o vraćanju jedinstva islamske zajednice u Sandžaku i Srbiji.

Okupili su se predstavnici dve do sada podeljene islamske zajednice – Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije kao i gosti, predstavnici drugih organizacija u udruženja i institucija. Na sastanku je rečeno da je ovo "veliki, svečani i istorijski čin, poseban dan".

Ocenjeno je da je danas potpisana povelja, dokument koji formalno pokreće ujedinjenje dve institucije koje su od 2007. godine delovale odvojeno, te da ovim činom počinje proces spajanja Mešihata Islamske zajednice u Srbiji koji deluje u sklopu IZ u Bosni i Hercegovini i Islamske zajednice Srbije.

"Početkom aprila počelo se zboriti o inicijativi o vraćanju jedinstva koje je izgubljeno pre 20 godina. Bilo je sumnji, ali se nismo pokolebali. Radili smo u tajnosti, izvinjavam se javnosti, džematlijama, medijima. Naš narod je željan jedinstva, želi lep haber, ali smo radili u tajnosti, bez uticaja i jednog faktora. Alah nam je dao rezultat. Dao nam je nešto čemu se svi radujemo. Puno je sastanaka upriličeno, izražavam iskrenu zahvalnost svima koji su u poslednja tri meseca marljivo radili i verovali. I došli smo do rezultata", rečeno je u uvodu sastanka u Novom Pazaru.

Rečeno je da ostalo "sitnih pitanja" koja će se u "bratskom razgovoru rešavati" te da su utvrđene mere i principe na osnovu kojih će dalje delovati.

Pročitan je sadržaj Povelje prema kojoj u "Sandžaku, odnosno Srbiji može postojati samo jedna jedina tradicionalna islamska zajednica sa sedištem u Novom Pazaru sa neupitnim duhovnim, kulturnim i nacionalnim i institucionalnim vezama sa Sarajevom i reisu-l-ulemom kao vrhovnim verskim poglavarom". Navodi se i da IZ u Srbiji u svom radu "poštuje Ustav i zakone Republike Srbije", te da IZ u Srbiji "predvodi predsednik Mešihata koji je istovremeno i muftija sandžački i najveća je verska titula u Sandžaku i Srbiji".

"Svi imami, džemati i uposlenici ustanova koji su delovali van IZ u Srbiji svojevoljno i bezuslovno pristupaju jedinstvenoj IZ u Srbiji, a paralelni sistem prestaje postojati", navedeno je u povelji.

Povelju su zatim potpisali predstavnici delegacija – efendija Senad Halitović, Fuad Međedović i dr Rešad efendija Plojević. Zatim efendija Muhamed Demirović, Denis Hadžibilić, i hafiz Abudurahman Hujević, Eldin Ašćerić i Ferid Šehović. Na kraju Povelju je potpisao i predsednik Mešihata IZ u Srbiji, muftija sandžački efendija Mevlud Dudić.

Muslimanska demo-geopolitika

Okupljenima se obratio predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji efendija Mevlud Dudić koji je u govoru rekao da "od danas imamo jednu islamsku zajednicu" i da je ovo "pobeda svih koji su želeli da im deca ne naslede podele".

Inače, raskol u islamskoj zajednici dogodio se 3. oktobra 2007. godine dok je Muamer Zukorlić bio van zemlje, kada je grupa imama i članova tadašnjih organa Islamske zajednice održala skup u jednom restoranu u Novom Pazaru. Na tom skupu formirana je Islamska zajednica Srbije, odnosno struktura koju će kasnije predvoditi Rijaset Islamske zajednice Srbije, a za reisu-l-ulemu izabran je Adem Zilkić, tada imam iz Tutina i čovek koji je prethodno bio deo sistema kojim je rukovodio Zukorlić.

Islamska zajednica u Srbiji, odnosno Zukorlićeva strana taj događaj od početka nije priznala kao legitimnu smenu rukovodstva. Iznet je stav da je došlo do nasilnog preuzimanja institucija, odnosno do "agresije" na IZuS. 

Od tada su u Srbiji paralelno funkcionisale dve strukture islamske zajednice – Islamska zajednica Srbije sa Rijasetom, reisu-l-ulemom na čelu, sa sedištem u Beogradu, i Islamska zajednica u Srbiji sa Mešihatom na čijem je čelu muftija sandžački sa sedištem u Novom Pazaru, sa institucionalnom povezanošću sa Islamskom zajednicom BiH.

Narednih godina obe strane su tvrdile da upravo one predstavljaju legitimnu islamsku zajednicu muslimana Srbije  a ređali su se sporovi oko toga ko ima pravo na pojedine džamije, ko ima pravo da postavlja imame, ko upravlja vakufima. U pojedinim mestima došlo je i do veoma ozbiljnih sukoba između pristalica dve strane.

Četiri godine kasnije, 2011. došlo je do prvog ozbiljnijeg pokušaja mirenja dve strane. Radilo se o turskoj inicijativi uz uključivanje u proces i Islamske zajednice BiH. Ideja je bila da se napravi dogovor kojim bi se postojeće dve strukture objedinile.

Da li je vreme da konačno obratimo pažnju na sopstveno islamsko nasleđe

Dve strane ipak nisu uspele da se dogovore koji institucionalni model treba da bude temelj buduće jedinstvene islamske zajednice. IZuS je insistirala na svom modelu i vezi sa Rijasetom IZ BiH, dok je IZS insistirala na sopstvenom Rijasetu i svom institucionalnom kontinuitetu. Pregovori su zato propali.

Pre deceniju, 2016. Adem Zilkić je razrešen funkcije reisu-l-uleme IZS, a za vršioca dužnosti postavljen je Muhamed Jusufspahić. Zilkić je osporio svoju smenu i tvrdio da je ona pravno nelegitimna. Kasnije je za reisu-l-ulemu IZS izabran Sead Nasufović.

Što se tiče IZuS, smrt Muamera Zukorlića 2021. godine bila je velika prekretnica. Zukorlić je bio centralna figura IZuS gotovo čitavu prvu fazu raskola. Posle njegove smrti, na čelo Mešihata došao je Mevlud Dudić, koji je već ranije bio predsednik Mešihata, dok je Zukorlić u međuvremenu bio prešao u politički život.

Na čelu IZuS danas je predsednik Mešihata muftija Mevlud Dudić. Na strani IZS došlo je do nove promene: Senad Halitović je 2026. izabran za reisu-l-ulemu Islamske zajednice Srbije.

Ovde međutim valja imati u vidu da je te 2023. došlo do kulminacije sukoba dve frakcije u IZS pa je jedna struja, uslovno nazvana beogradska, a reisu-l-ulemu izabrala Nedžmedina Saćipija iz Preševa, da je on inaugurisan u beogradskoj Bajrakli džamiji, dok je Halitović izabran i u dužnost uveden u Novom Pazaru. I jedna i druga struja osporile su izbor one druge.

"Proglas" i "Platforma"

Mešihat IZuS u julu ove godine objavio je dokument pod nazivom "Proglas o principima vraćanja jedinstva Islamske zajednice", a potom i dokument "Principi vraćanja jedinstva Islamske zajednice".

Pre toga, 2. aprila ove godine IZuS objavila je saopštenje predsednika Mešihata Mevluda Dudića pod naslovom "Povratak u okrilje Zajednice, put do jedinstva".

"Radi istine, želim podsetiti javnost da je početkom oktobra 2007. grupa imama predvođena Zilkićem, podržana lokalnim i državnim političkim faktorima, pokušala putem puča svrgnuti legalno rukovodstvo Islamske zajednice, a pošto u tome nisu uspeli, uz pomoć sile i kriminala otcepili su deo džemata, a potom i formirali paralelne strukture, koje su se kasnije međusobno sukobile i podelile u više tabora, od kojih onaj u Sandžaku danas predvodi Senad Halitović, koji je prije puča i napuštanja sistema legalne Islamske zajednice obavljao različite poslove i obavljao važne funkcije u njemu", stoji u saopštenju koje je potpisao efendija Mevlud Dudić. 

On je u saopštenju dodao da "onaj ko je učešćem u puču 2007. istupio iz Zajednice, ili je to učinio u nekom kasnijem periodu dajući podršku pučistima, želeći da na taj način parališe sistem iz kojeg je izašao, nema pravo govoriti o pomirenju, već o povratku u legalnu Zajednicu i izvinjenju, jer je to preduslov za prihvatanje, oprost i pomirenje".

Muftija je naveo i da "zajednica koju predvodi ima normativne akte i principe koji su okvir trenutnog i svakog daljeg delovanja Islamske zajednice, od kojih neće odstupiti po bilo koju cenu".

IZS odgovorila je sopstvenom "Platformom o temeljnim načelima uspostavljanja jedinstvene Islamske zajednice u Republici Srbiji", koja ima 18 tačaka.

Patrijarh sa imamom Hodžićem: O značaju mirnog suživota

"Dok je Dudićev 'Proglas' u tački dva unapred definisao da jedinstvena zajednica mora imati sedište u Novom Pazaru i biti vezana za Sarajevo kao neupitnu datost, 'Platforma' u načelu tri i četiri postavlja stvar drugačije: proces treba da podrazumeva zajedničko uspostavljanje institucionalnog poretka, uz ravnopravno učešće obe strane, a postojeći okvir Mešihata može biti tek polazna osnova, i to samo uz prethodno dogovoreno preimenovanje i institucionalne promene. Razlika je suštinska, jedan dokument traži pristupanje gotovom modelu, drugi traži zajedničko kreiranje novog", preneli su, pored ostalog, mediji u Novom Pazaru opisujući razlike dva proglasa.

Ono što je zanimljivo međutim, jeste da su prvi put posle dužeg perioda obe strane istovremeno letos veoma otvoreno počele da  govore o mogućnosti jedinstva.

Posle objavljivanja početnih pozicija dve strane formirale su, petočlane timove za pregovore o jedinstvu a rezultat je danas potpisana povelja.