Rusija
Putinova poruka sa Kurilskih ostrva: Ona jesu, biće i ostaće – ruska
Visoki japanski zvaničnici su otišli toliko daleko da su drsko diktirali Moskvi koje regione sopstvene zemlje najviši rukovodilac zemlje može, a koje ne može da poseti, rekla je Marija Zaharova i dodala da Moskva kategorički odbacuje ove saopštenja Tokija kao politički irelevantne i uvredljive
Za Japan i Kolektivni zapad, Kurilska ostrva spadaju u teritorijalne nerešene sporove između Tokija i Moskve. Za Rusiju – nisu. Jasno je kome pripadaju.
Na taj spor je, čak i simbolično, stavljena tačka.
Poslednjeg dana svoje bliskoistočne turneje, 13. avgusta, ruski predsednik Putin je jeo kavijar na Kurilskim ostrvima i tako naljutio Japance, izveštava Bi-Bi-Si. U sličnom tonu izveštava i nemački "Dojče vele".
Japanska premijerka Sanae Takaiči oštro je reagovala na prvu posetu Putina Kurilskim ostrvima i nazvala je "apsolutno neprihvatljivom". Putinova poseta, dodala je Takaičijeva, "pogoršala je japanska osećanja prema Rusiji", uz tvrdnju da su Kurilska ostrva "jedinstvena teritorija Japana" (koju Japanci i dalje nazivaju "Severnim teritorijama").
Ova poseta "vređa osećanja japanskog naroda", rekla je japanska premijerka Takaiči u televizijskoj izjavi, preneo je Rojters.
Odgovorio joj je na društvenoj platformi Iks zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, inače prvi ruski predsednik koji je 2010. godine posetio Kurile: "Premijerka Japana Sanae Takaiči može da priča šta god hoće o tome da su Kurilska ostrva 'istorijski japanska', ali to prazno naklapanje neće ništa promeniti."
"Bila su, jesu i ostaće ruska teritorija. Svako ko to ne shvata suočiće se sa monstruoznim posledicama svoje zablude", upozorio je Medvedev.
Prodor NATO-a u Azijsko-pacifički region
Ovu veoma živu diskusiju zaključila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova: "Izjave Tokija o Kurilskim ostrvima pravno su ništavne, skandalozne i potpuno neprihvatljive."
"Visoki japanski zvaničnici su otišli toliko daleko da su drsko diktirali Moskvi koje regione sopstvene zemlje najviši rukovodilac zemlje može, a koje ne može da poseti", rekla je Zaharova i dodala da Moskva kategorički odbacuje ove saopštenja Tokija kao politički irelevantne i uvredljive.
Suverenitet i jurisdikciju Rusije nad Kurilskim ostrvima, dodala je, niko ne može da dovede u pitanje.
Poseta Putina dalekoistočnim regionima nije bila protokolarna. Naprotiv, odvijala se u atmosferi direktne, neposredne komunikacije, uključujući i razgovore sa običnim ljudima. Njen cilj je bio, pre svega, uključivanje regionalne agende u strateške zadatke na nivou cele zemlje.
Ali, to ne znači da ova poseta ne nosi jasne geopolitičke i strateške poruke Moskve, posebno u vreme pojačanih napetosti, kada NATO, prema rečima Putina, pokušava da prodre u region. Planovi Zapada za razmeštanje novog naoružanja u azijsko-pacifičkom regionu predstavljaju pretnju za Rusiju, upozorio je ruski predsednik.
Inače, do Putinove posete došlo je samo dva dana pre 81. godišnjice kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu pred SAD i dan nakon što je Severna Koreja ispalila raketu u Japansko more uoči velikih zajedničkih vojnih vežbi Seula i Vašingtona.
Sećanje na Kurilsku desantnu operaciju
Sovjetski Savez učinio je neizbežnom kapitulaciju Japana i odigrao ogromnu ulogu u izbavljanju naroda Kine, Koreje i drugih država Jugoistočne Azije od pretnje istrebljenja.
Jedna od poslednjih zaista sudbonosnih bitaka Drugog svetskog rata bilo je upravo uništenje velike grupacije japanskih trupa tokom juriša na ostrvo Šumšu i oslobođenje Kurilskog arhipelaga od strane sovjetske vojske.
Međutim, Tokio nikada nije priznao pravo Sovjetskog Saveza, danas Rusije, na suverenitet nad Kurilskim ostrvima.
Japan i Sovjetski Savez zbog toga nikada nisu zaključili formalni mirovni sporazum kojim bi se okončao Drugi svetski rat. Zajednička deklaracija iz 1956. godine normalizovala je diplomatske odnose, ali je ostavila ovo pitanje i dalje otvorenim.
Prošle godine je na ostrvu Šumšu održana svečana ceremonija u znak sećanja na čuvenu Kurilsku desantnu operaciju. Prvi zamenik šefa predsedničke administracije Sergej Kirijenko je tada pročitao poslanicu šefa države učesnicima svečanosti.
"U sećanju našeg naroda zauvek će ostati neponovljiva hrabrost i junaštvo crvenoarmejaca i mornara Crvene armije – učesnika Kurilske desantne operacije… Podvig generacije pobednika uvek će za nas biti nadahnjujući primer i veliki moralni orijentir, i siguran sam da će današnje svečanosti doprineti očuvanju istorijskog nasleđa i patriotskom vaspitanju omladine", napisao je tada Putin.
Geopolitika Kurilskih ostrva
Teško je preceniti geopolitički značaj Kurilskih ostrva za Rusiju.
Kurilska ostrva su strateški pozicionirana na kapiji ka bazama ruske Pacifičke flote. Ovo posebno važi za poluostrvo Kamčatka, gde je Rusko carstvo prvi put uspostavilo svoje pomorsko prisustvo u Pacifiku, piše profesor Stefan Hedlund za sajt "Gisreport".
Još važniji je pristup sedištu flote u Vladivostoku, koji se nalazi na zapadnoj obali Japanskog mora. Brodovi koji kreću u patrole u Tihom okeanu moraju da prođu kroz uski Laperuzov moreuz, koji se nalazi između Hokaida i ruskog ostrva Sahalin.
S obzirom na nedavno pogoršanje odnosa između Kremlja i zapadnih zemalja, vojna ranjivost Hokaida je postala očiglednija. Rusija, sa povoljnim položajem blizu severnih obala Hokaida, stiče značajnu prednost, navodi Hedlund.
Kurilska ostrva su posebno dobila na značaju od početka sukoba u Ukrajini između NATO-a i Rusije.
U oktobru 2022. godine, Ukrajina je zvanično prihvatila japanske pretenzije na "Severne teritorije" kao legitimne, dekretom kojim su Kurilska ostrva zvanično priznata kao japanska teritorija, koju je "privremeno okupirala Rusija".
Kineska podrška ruskom teritorijalnom integritetu
Međutim, mnogo je značajnije što Kina sada podržava Rusiju po pitanju Kurilskih ostrva. Stav Kine u vezi sa pravima na ostrva se promenio. Istorijski gledano, zvanično podržavanje japanskog suvereniteta utvrdio je kineski predsednik Mao Cedung 1964. godine i od tada ga održavaju svi kineski lideri, piše Hedlund.
Ova promena je posebno istaknuta tokom sastanka u februaru 2022. godine, gde su predsednik Putin i kineski predsednik Si Đinping učvrstili svoj odnos sporazumom o prijateljstvu "bez ograničenja". Nakon tog sastanka, predsednik Si je izjavio da će se dve strane međusobno podržavati po pitanjima suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Na konferenciji za novinare u januaru 2024. godine, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je naglasila da "ruska strana priznaje da postoji samo jedna Kina, da je Narodna Republika Kina jedina legalna vlada, koja predstavlja celu zemlju i da je Tajvan neotuđivi deo Kine. Ruska strana se protivi svakom obliku nezavisnosti Tajvana".
Neko je potpuno izgubio razum...
Konačno, Kina i Rusija su tokom protekle decenije održale su više od 100 zajedničkih vojnih vežbi, koje obuhvataju praktično sve rodove vojske. Zajednički manevri danas obuhvataju mornaricu, vazduhoplovstvo, protivvazdušnu odbranu, strateške bombardere, kopnene snage, specijalne jedinice, sajber-bezbednost, protivterorističke operacije i zajedničke komandne vežbe.
Japan danas sasvim otvoreno pruža pomoć hunti iz Kijeva i podržava nezavisnost Tajvana. Nedavno je japanski ministar finansija svrstao podršku Ukrajini i sankcije protiv Rusije među prioritete japanske spoljne politike. Za to vreme, posle Drugog svetskog rata vojni budžet Tokija obara sve rekorde.
Što se tiče izjava i poteza japanske premijerke, oni jasno svedoče da je administracija Takaičijeve sada na starom koloseku: odgajanju novih generacija u duhu japanskog imperijalizma, revanšizma i poricanja ishoda Drugog svetskog rata. U tome Takaiči ide mnogo dalje od svojih prethodnika.
U rusko-kineskim vojnim vežbama ne treba videti pretnju ratom Japanu. To je samo opomena. Ne treba zaboraviti da Drugi svetski rat nije počeo nemačkom invazijom na Poljsku, nego japanskom invazijom na Kinu, 1937. godine.
Premijerka Japana sada otvoreno fantazira o ideji da Japan nabavi nuklearne podmornice i da ukine zabranu raspoređivanja nuklearnog oružja. Kao i da učestvuje u sukobu u Tajvanskom moreuzu, na strani SAD.
Izjave Takaiči može da da samo neko ko ne poznaje azijski kontekst istorije Drugog svetskog rata; neko ko nikad nije čuo za japanske ratne zločine, ili neko ko je potpuno izgubio razum, piše ruska istoričarka Ksenija Muratšina.
Svi ti "trendovi" već su dobro poznati narodima Azijsko-pacifičkog regiona, nastavlja ruska istoričarka: retorika usmerena protiv Kine, Rusije i Severne Koreje i nepokolebljivo pridržavanje saveza sa SAD.
Da li Japanci imaju selektivno istorijsko sećanje?
Live
