Španija bi mogla da zakoči EU integracije Crne Gore: Hoće li Madrid vetom rešavati pitanje jezika

Španija bi mogla postati iznenadna prepreka na putu Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji, zbog unutrašnje političke agende zvaničnog Madrida. Naime, pitanje priznavanja katalonskog, baskijskog i galicijskog kao zvaničnih jezika EU, Španija sada direktno povezuje sa predstojećim proširenjem evropskog bloka.

Španska vlada insistira da se status ta tri jezika reši pre nego što u EU budu uvedeni novi zvanični jezici sa prijemom novih članica, među kojima je Crna Gora trenutno najbliža članstvu, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

EU formira tim za crnogorski jezik; Knežević: Evo zašto nema normiranja srpskog jezika kao službenog

Iako Madrid formalno nije potvrdio da će blokirati proširenje, poruke španskih zvaničnika ostavljaju otvorenim pitanje da li bi ova tema mogla postati uslov za napredovanje procesa proširenja.

Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares još je 2023. godine Savetu EU formalno podneo predlog da katalonski, baskijski i galicijski budu priznati kao zvanični jezici Evropske unije. Madrid sada insistira da se pitanje tri španska jezika reši pre narednog talasa proširenja, odnosno pre nego što se broj zvaničnih jezika EU dodatno poveća prijemom novih članica.

Španija naglašava da podržava proširenje i napredak kandidata, ali traži da njen zahtev bude rešen pre nego što nove članice uvedu dodatne jezike u institucionalni sistem Unije.

Španski zahtev bio je jedna od tema današnjeg sastanka ministara EU nadležnih za evropska pitanja. Španija je zatražila da se ovo pitanje nađe na dnevnom redu prvi put posle više od godinu dana. Međutim, današnja rasprava nije zamišljena kao glasanje niti se očekuje konačna odluka o zahtevu.

Poslednji put se o toj temi na nivou ministara razgovaralo u julu 2025. godine, kada je zahtev naišao na rezerve više država članica, među kojima je bila i Nemačka. Nemačka je bila eksplicitno protiv povezivanja dva procesa tokom rasprave među ministrima. Taj nemački stav su podržale i najmanje dve zemlje članice EU.

Nemačka je među državama članicama koje su početkom septembra evropskim institucijama uputile predlog za ograničavanje upotrebe veta u pojedinim oblastima odlučivanja EU. U predlogu se, između ostalog, navodi potreba da se spreči korišćenje veta za ostvarivanje unutrašnjopolitičkih interesa država članica.

Knežević o ulasku Crne Gore u EU: Da li to znači da Srbi treba da izbrišu nacionalni kod

Ukoliko Španija ostane pri stavu da status katalonskog, baskijskog i galicijskog treba rešiti pre narednog proširenja, pitanje bi moglo imati direktne posledice po dinamiku pristupanja Crne Gore. Crna Gora je trenutno najnaprednija država kandidatkinja u procesu pristupanja EU. Do sada je privremeno zatvorila 18 od 33 pregovaračka poglavlja, a Podgorica ima za cilj da pregovore završi do kraja 2026. godine i postane 28. članica EU 2028. godine.

EU trenutno ima 24 zvanična jezika, koji imaju jednak status u institucijama Unije. Zakoni i ključni dokumenti prevode se na sve zvanične jezike, a građani mogu da se obraćaju institucijama EU na bilo kom od njih. Prilikom svakog proširenja EU, države članice mogu zatražiti da njihov zvanični jezik bude dodat na listu jezika Unije.

Biše država članica EU ima dva ili više zvaničnih jezika na nacionalnom nivou. Belgija ima tri – holandski, francuski i nemački; Luksemburg takođe tri – luksemburški, francuski i nemački; dok Finska ima finski i švedski, Malta malteški i engleski, a Irska irski i engleski.

Srbi u Crnoj Gori, koji čine trećinu stanovništva, godinama traže službeni status srpskog jezika, da se reši pitanje dvojnog državljanstva, proporcionalnu zastupljenost u institucijama. Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore Milan Knežević više puta je ukazao da se srpski jezik mora izjednačiti sa crnogorskim pre ulaska Crne Gore u EU. Smatra da bi se ulaskom u EU, bez prethodnog rešavanja statusa srpskog jezika, dodatno učvrstio položaj crnogorskog jezika, dok bi srpski bio marginalizovan.