RT Balkan istražuje: Srpska pšenica između "evropske solidarnosti" i farmerske muke

Usled tektonskog poremećaja na evropskom tržištu žitarica, preopterećenog ukrajinskim žitom, države istočne Evrope uvele su zabranu uvoza pšenice, zatražile vraćanje carine i veće kontrole zbog prisustva toksina u nekim od isporuka. Na kraju su izvele i nezadovoljne ratare na ulice.

Dok se u toku dana čeka na nove "preventivne mere" Brisela, koji je za sada neumoljiv kada su zahtevi evropskih farmera i proizvođača žita o zabrani uvoza iz Ukrajine u pitanju, stavljajući u prvi plan solidarnost sa tom zemljom i zajednička trgovinska pravila unutar bloka, RT Balkan istražuje kakva je situacija sa srpskom pšenicom, njenim skladištenjem, kvalitetom i cenom.

Rastrgnuta između stava o solidarnosti sa Ukrajinom i principa slobodne trgovine unutar bloka, s jedne strane, i problema sa kojima se suočavaju njeni poljoprivrednici, Evropska unija je pripremila 100 miliona evra naknade za farmere u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom i razmatra ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica, saopšteno je danas iz Evropske komisije.

Srbija ne uvozi žito iz Ukrajine

Agroekonomista Milan Prostran kaže da mi nikada nismo imali potrebu niti smo uvozili žito iz Ukrajine.

"Borimo se i sa svojim zalihama koje iznose između 800.000 i milion tona. Videćemo šta će biti sa letnjom žetvom koja nam sledi za dva meseca, jer smo posejali 720.000 hektara pšenice, što znači da se očekuje prinos oko 3,5 miliona tona", navodi stručnjak i dodaje da je naš problem što, za razliku od Rusa koji seju 25 odsto u proleće, a 75 odsto u jesen, mi sejemo 100 odsto kulture na jesen, kada su inputi poput đubriva, semena, goriva veći.

Poljoprivredni proizvođači svakako će očekivati jače cene pšenice od ovih aktuelnih od 24 - 26 dinara sa PDV po kilogramu, naglašava sagovornik RT Balkan.

Iz Udruženja proizvođača mleka Banata, koje se bavi i pitanjima proizvodnje pšenice, poručuju da bi na vreme trebalo krenuti u traženje rešenja za otkupnu cenu ovogodišnjeg roda pšenice 2023. godine, pošto su pojedini otkupljivači izašli sa "bezobrazno" niskim terminskim otkupnim cenama, i traže sastanak sa ministarkom poljoprivrede.

"Nadamo se da ćemo uz pomoć ministarke uspeti da formiramo korektnu otkupnu cenu pšenice od 42 dinara po kilogramu", navedeno je u saopštenju koje je potpisao Vukašin Baćina, stočar iz sela Jaša Tomić kraj Sečnja i predstavnik Udruženja proizvođača mleka Banata.

Prostran dodaje da ostaje pitanje gde smestiti pšenicu, sačuvati rod i dati nadu proizvođačima da će moći da vrate uloženo i da zarade.

"Dobra vest je da pšenica može da se čuva i do dve godine tako da nema negativnih posledica po kvalitet. Država može da vidi da li će kompenzacijom iz budžeta moći da nadoknadi cenu", kaže je  Prostran.

On podseća da je cena pšenice na berzi u martu prošle godine iznosila 400 dolara za tonu, a da je trenutna od oko 220, 210 dolara za tonu.

"Mi imamo kvalitetniju pšenicu od Ukrajine i Rusije, ali su oni značajni proizvođači, ozbiljni igrači. Očekuje se da ove godine Rusija proizvede 110 miliona tona, a Ukrajina 20 miliona tona, a to je 36 odsto manje nego u prethodnoj godini. To će dovesti do dodatnih problema, pogotovo kada se zna da su luke pune, kao i skladišta širom EU", objašnjava Prostran.

Kaže da su pored Rumunije, Bugarske, Poljske, Mađarske i Slovačke, juče i Moldavija i Češka tražile zabranu uvoza ukrajinskog žita.

"Ne može da se predvidi šta će biti. Sa jedne strane imate farmere koji će bankrotirati ili dovesti proteste u Brisel, a sa druge imate EU koja ih je opomenula na nezakonita i kontraproduktivna ograničenja. Ovaj signal u istočnoj Evropi pokazuje da su najvažniji proizvođač, kapital i profit i da solidarnu euforiju treba vratiti u redovne tokove", podvlači agroekonomista.

On podseća da je Vlada Srbije poslednji put uvodila zabranu izvoza kada je počela Specijalna vojna operacija u Ukrajini i kada se nije znalo preti li nam opasnost.

"Početkom 2020. godine uvozili smo pšenicu iz Mađarske, jer je naš prinos bio lošeg kvaliteta, a sporadično uvozimo durum, tvrdu pšenicu namenjenu specijalnim vrstama hleba i peciva. Uglavnom izvozimo, pre svega na osnovu Sporazuma o CEFTA u Crnu Goru, Albaniju, BiH, a pominju se i Kina, dalekoistočne i bliskoistočne zemlje, afričke zemlje", navodi Milan Prostran uz poruku da je pšenica jednaka životu, da je koriste sve konfesije i da se njome trguje već 6.000 godina.

Umalo rekordni izvoz pšenice

Srbija je, prema oceni stručnjaka, ove godine imala istorijsku šansu sa izvozom na bazi svojih viškova koji su mogli da budu i 1,5 milijardi tona, što bi bio rekord.

Vlada Srbije usvojila je zaključak kojim je data saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve otkupi do 50.000 tona merkantilne pšenice, prošlogodišnjeg roda, rečeno je iz Ministarstva poljoprvirede. Takva mera je doneta u cilju pomoći ratarima i rešavanja pitanja povećanih zaliha pšenice.

"Otkup merkantilne pšenice vršiće se od fizičkih lica, to jest nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, u količini do 100 tona po gazdinstvu. Kupovina merkantilne pšenice će se vršiti posredovanjem Produktne berze u Novom Sadu, a pšenica treba da bude domaćeg porekla, zrela, zdrava, bez bilo kakvih naznaka plesni, stranih mirisa i ukusa i pogodna za ljudsku ishranu. Takođe, neophodno je da bude nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama.

Podsećamo da je do sredine maja na snazi Sporazum o transportu žitarica crnomorskim koridorom, kojim se obezbeđuje izvoz ukrajinske pšenice iz svih ukrajinskih luka na Crnom moru. Rusija do nove žetve ima u planu da izveze još 10 do 12 miliona tona pšenice. Direkcije za robne rezerve Rusije u ponedeljak je najavila da će verovatno intervenisati kupovinom nekih većih količina na domaćem tržištu kako bi pomogla proizvođačima i uticala na rast cena na domaćem i svetskom tržištu.

Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis će kasnije danas razgovarati o ograničenjima uvoza sa ministrima zemalja čija su tržišta pogođena, uključujući Bugarsku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Slovačku, kao i sa ukrajinskim kolegama.