Babe, žabe, "Njujork tajms", Vučić i Veljko Belivuk. I naravno - Putin

Mučni prošlonedeljni događaji u Srbiji sklonili su iz fokusa javnosti tekst koga je jedan deo javnosti toliko želeo da stavi u fokus da je - krajnje neuobičajeno - čak u celini bio preveden s engleskog originala i objavljen na portalu N1. Tokom sinoćnog gostovanja na TV "Hepi" predsednik Srbije Aleksandar Vučić skrenuo je pažnju na zanimljivi slučaj ovog teksta.

Pod naslovom "Predsednik, fudbalski huligani i 'Kuća užasa' podzemlja", "Njujork tajms" je, naime, ničim izazvan objavio priču o Veljku Belivuku i njegovom kriminalnom klanu u koju je u isti koš uspeo da ubaci i mafiju, i zle srpske nacionaliste, i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i, naravno, jer se bez toga ne može, predsednika Rusije Vladimira Putina.

Pri čemu je Vučić opisan kao Belivukov "mračni blizanac" koji je, valjda kao takav, i sasvim prirodan saveznik istog takvog Vladimira Putina. Iz čega sledi i obrnuti zaključak: da je s predsednikom Rusije raskinuo sve odnose po uzoru na sve druge uvažene evropske lidere, i usput ispunio i sve ostalo što Zapad traži a svodi se na eliminaciju srpskog sveta koji je u "Njujork tajmsu" poistovećen sa svetom podzemlja, predsedniku Srbije ovakav tekst verovatno ne bi bio posvećen.

Tako da nije pitanje šta jeste, a šta nije istina u onoj gomili reči iz dugačkog teksta u "Njujork tajmsu" (skoro 10 hiljada reči, tridesetak stranica prosečne knjige), već čemu taj tekst treba da posluži. Pogotovo u ovolikom obimu.

Ali, pre toga, gde je osnov za tu sumnju da namera iza ovog teksta nije istina, nego (geo)politički prepad na Srbiju? Osim činjenice da nikakvog očiglednog povoda za ovu priču u "Njujork tajmsu", niti razloga da uopšte zainteresuje čitaoce američkog lista koji teško da umeju da pronađu Srbiju na mapi sveta, u ovom trenutku - nema.

I da su u tekstu, bukvalno, pomešane babe i žabe; i razgovor s udovicom jedne i majkom druge među Belivukovim žrtavama, i razgovor s navijačem "Zvezde" koji je Vučića poznavao pre tridesetak godina, i originalno međunarodno-pravno tumačenje da je nezavisnost Kosova "međunarodno uspostavljena 2008. godine". I naravno Putin.

Uostalom, evo kako njujorški list uspostavlja ovu vrstu veze.

Kako se suđenje Veljku Belivuku približavalo, navodi se, "počele su da cure činjenice o dugogodišnjim vezama između klana i raznih pripadnika Vučićeve vlasti, koji su ih navodno nadgledali, pomagali i štitili. Belivuk je ponekad izgledao kao predsednikov mračni blizanac, čovek koji otelotvoruje kriminalno podzemlje države koja je tokom protekle decenije postajala sve autokratskija", piše "Njujork tajms", i navodi da je sam Belivuk rekao da je njegova banda organizovana "za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića", što je on negirao "ali se činilo da je slučaj Belivuk primio k srcu".

Autor teksta, pritom, ne spominje - samo iz neznanja ili iz loše namere - da, za razliku od američkog pravosuđa, okrivljeni u Srbiji može da se brani svim sredstvima, uključujući i laži. Što bi samo po sebi moralo da unese izvesnu dozu sumnju u Belivukove tvrdnje. Te tvrdnje su, međutim, prenete bez ikakvog pojašnjenja ovog tipa.

Afera Belivuk, navodi dalje list, nije samo mračna priča o sečenju glava i kokainu. "Banditizam koji je procvetao pod Vučićem, uz povremene pretnje Srbije da će 'zaštiti' etničke Srbe u drugim zemljama u regionu, mogao bi na kraju da ugrozi dogovor zahvaljujući kome je 1995. godine obnovljen mir na Balkanu. Evropljani su toga svesni, kao i Vladimir Putin, koji ima nove razloge da ih podeli i odvrati im pažnju", navodi se u tekstu.

Autor teksta u "Njujork tajmsu" Robert F. Vort objašnjava da Kremlj ima dugu istoriju podrške srpskim nacionalistima kao ugroženoj slovenskoj braći i više motiva nego ikad - zahvaljujući sukobu u Ukrajini - da izazove nevolje na Balkanu.

"Ali rizici za Evropu idu dublje od toga: Vučićev brend etničkog šovinizma i demagogije liči na onaj njegovog saveznika Putina, a širenje neliberalne demokratije — koja već jača u nekim delovima Evrope — predstavlja jednaku, možda i zloslutniju pretnju. Slučaj Belivuk otvorio je pogled u moguću mračnu budućnost, u kojoj Vučić iznutra podriva evropski projekat, gradeći državu u kojoj je demokratija puka fasada, a kriminalne bande koristi za širenje straha. To bi samo po sebi bilo dovoljno uznemirujuće. Radi se o onoj istoj taktici koju su koristili ljudi koji su gurnuli Balkan u katastrofalan rat pre tri decenije."

Slučaj "Velje nevolje" navodno je "primorao celu Srbiju da se suoči sa obiljem posrednih dokaza da je Vučić dozvolio kriminalcima da postanu virtuelna ruka države", navodi autor teksta, i pojašnjava da su Belivuk i njegovi ljudi podršku dobijali od policije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Izjednačavajući kriminal, Srbiju i Rusiju, u tekstu se navodi da su tokom "Vučićevih devet godina na vlasti, srpski fudbalski huligani – i kriminalne bande koje se 'preklapaju' sa njima – učestvovali u međuetničkim obračunama u regionu i pomogli srpske pobune u drugim zemljama Balkana. Neki od njih izražavaju odanost Rusiji."

Pa se u čitavu priču ubacuje i "Kosovo", uz konstataciju da su "lideri Srbije još uvek duboko nesrećni zbog otcepljenja Kosova od Srbije posle jugoslovenskih ratova 1990-ih i odbijaju da priznaju njegovu nezavisnost, koja je međunarodno uspostavljena 2008."!?

Da bi autor zatim kriminal izjednačio i sa BIA tvrdnjom da mu je pre dolaska u Srbiju rečeno da će njegovi pozivi biti praćeni, te da će i sam biti praćen i ispitivan. "Srpski novinari koji su mi uputili ta upozorenja i sami su redovno maltretirani i zastrašivani od strane kriminalaca i srpske obaveštajne agencije BIA." Suvišno je možda i spomenuti, ali, nikakav dokaz za ovako nešto nije ponuđen, ali zašto bi se dozvolilo činjenicama da stanu na put ovakvom opisu atmosfere straha u Srbiji...

Robert F. Vort dalje velikodušno navodi da Vučić nije odgovoran za "tu močvaru straha i endemskog kriminala" koja je "na Balkanu deo folklora", ali ukazuje da "nije slučajno da i Vučić i Belivuk vuku korene iz fudbalskih navijačkih grupa".

Pa se navodi da je "direktor Crvene zvezde, najpopularnijeg kluba u Srbiji, jednom izjavio da Crvena zvezda 'nije samo fudbalski tim, već ideologija, filozofija i nacionalni simbol. Crvena zvezda je čuvar srpskog identiteta i pravoslavne vere'". Što je tačno, ali, kakve to ima veze sa Belivukom i Vučićem i navijačima?

No, na stranu ovakve besmislice, postoje barem tri detalja na kojima se jasno uočava da je ovo, zapravo, (geo)politički pamflet a ne tekst koji teži istinitom opisivanju određene pojave.

Pod jedan, ni rečju se ne spominje poprilično intrigantna okolnost da je kriminalni klan o kome je reč ojačao u vreme ministra policije koji se svojevremeno pozivao na američki Ef-bi-aj kao garanta svoje nevinosti, dok je razbijen tek nakon što je na to mesto došao ministar kome "Njujork tajms" spočitava da se "redovno žali na progon etničkih Srba u drugim zemljama Balkana".

Pod dva, ukazuje se na sukob dva crnogorska kokainska klana - kavačkog i škaljarskog - pa se čak tvrdi i da su "neke srpske i crnogorske policijske i obaveštajne službe stale na stranu Kavačkog klana" koji je bio nadređen klanu Veljka Belivuka, međutim, ispušta se iz vida, i ni rečju ne spominje, notorna činjenica da su oba klana nastala u Crnoj Gori.

A kako nema organizovanog kriminala bez pomoći države, jasno je da to nije moglo da se dogodi bez direktne podrške vlasti Crne Gore. Koja je članica NATO-a. I kao takva pod punom kontrolom američkih obaveštajnih službi; uostalom, nemački nedeljnik "Cajt" nedavno je otkrio da (ne)nadležne američke službe i dalje špijuniraju po Nemačkoj, uključujući i tamošnje Ministarstvo odbrane, i da li je iko dovoljno naivan da pomisli da su im aktivnosti crnogorskog državnog vrha - promakle? I da im je povrh toga promaklo da ti crnogorski (para)državni kriminalci trguju tonama kokaina, i to Amerikancima pred nosom u Latinskoj Americi i Zapadnoj Evropi?!

Ali o tome u "Njujork tajmsu" ni reči; već je, preko Vučića, Belivuk takoreći pripisan Putinu, valjda po oprobanoj metodi drž’te lopova.

I, najzad, treći važan detalj koji rečito nedostaje. U "Njujork tajmsu" se afirmativno citira OCCRP, Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji koji objašnjava spomenutu vezu crnogorskih kriminalaca i srpskih službi bezbednosti. Ali se ne spominje jedan zanimljiv detalj, važan za razumevanje ovog objašnjenja - da OCCRP sarađuje sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA). Dokaz se nalazi na portalu Bele kuće, u transkriptu brifinga za novinare dvojice visokih zvaničnika administracije Džoa Bajdena koji su o tome govorili direktno.

Sve u svemu: prikrivanje uloge Sjedinjenih Američkih Država i njenih obaveštajnih službi, uz istovremeno podmetanje kukavičjeg jajeta Vučiću, srpskom svetu uopšte, a njihovim posredstvom i Vladimiru Putinu, jasno pokazuje ko stoji iza u "Njujork tajmsu".

Ali, koji je cilj? Cilj se, čini se, naslućuje u rečima jednog neimenovanog nemačkog diplomate.

"Status Kosova je i dalje bio nerešen. Evropljani su se nadali da će Vučić obezbediti da dođe do sporazuma. ’On ima veliku moć i neko je ko može da završi posao ako to hoće,’ rekao mi je jedan nemački diplomata. ’On bi mogao da bude taj koji će postići značajan napredak na Kosovu.’"

Umesto toga, od 2017. godine, konstatuje "Njujork tajms", "Vučić se sve otvorenije dodvoravao Rusiji, Mađarskoj i Kini."

I eto gde se dolazi do suštine čitave priče.

"Pre skoro deceniju, američki analitičar Danijel Server pomogao je da se organizuje prvi Vučićev javni nastup u Vašingtonu. Server je radio na Balkanu 1990-ih i znao je sve o Vučićevim nacionalističkim korenima... Rekao mi je (piše autor teksta) da Vučić ne daje nikakva obećanja o Kosovu, ali da je rekao da će se približiti Evropskoj uniji. Server je smatrao Vučića inteligentnim i ozbiljnim. Bilo je neke nade, rekao mi je, da bi Vučić mogao da postane kao nekadašnji američki predsednik Nikson kada je priznao Kinu, ko bi mogao da konzervativnu bazu svoje stranke povede u pravcu pomirenja sa susedima Srbije."

Ali, piše dalje Robert F. Vort, "Server mi je rekao da se njegov odnos prema Vučiću radikalno promenio. ’Vučić je sada smrtno ozbiljan sa njegovim 'srpskim svetom'... Imao je priliku da krene u proevropskom pravcu i odlučio se na suprotno’, dodao je Server."

Te u skladu sa ovakvom ocenom i pretnja, u vidu podsećanja na sudbinu bivšeg premijera Hrvatske Ive Sanadera "koji je predvodio veći deo priprema njegove zemlje za pristupanje EU, i na kraju bio uhapšen i zatvoren po optužbi za korupciju (i dan danas je u zatvoru). Sanaderova sudbina postala je svojevrsno upozorenje za potencijalne reformatore na Balkanu."