RT Balkan istražuje: Od birokratije ne vide dete, nastavnici pola nastave potroše na administraciju

Kako bi se prosvetni radnici usredsredili na obrazovni rad sa decom, trebalo bi da se umanje administrativne procedure u školama na koje nastavnici i učitelji utroše 50 odsto radnog vremena, upozorava struka.

Naime, posle masovne pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u kojoj je učenik sedmog razreda K.K. (13) usmrtio osmoro dece i čuvara, jedan od zahteva Društva za srpski jezik je i taj da se birokratija svede na minimum, a sve sa ciljem da se preostalo vreme na času i odmoru provede u razgovoru sa decom, pričajući o posledicama nasilja, produbljivanja empatije i svemu ostalom koje se tiče najosetljivijih dečijih osećanja.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže za RT Balkan da vođenje ovolike administracije nije potrebno, a ni korisno.

"To svi znaju, i nastavnici i direktori škola. Administracija se vodi potpuno pro-forme radi, a suština izostaje. Ranije je postojala inicijativa da se smanji količina papira za popunjavanje raznih zahteva koji se od njih traže. Dve godine se radilo po tim uputstvima, ali se kasnije ispostavilo da su zaposleni u školama po navici radili po starom i uredno vodili svu administraciju, a sve samo da se ne bi našli u situaciji da im prosvetni inspektor ne bi zamerio na manjku dokumentacije", objasnio je nekadašnji ministar.

On naglašava da postoje dve vrste kontrole. Jedni su prosvetni inspektori koje zanima samo papirologija i drugi kojima je fokus na kvalitet obrazovanja.

"Prva služi da utvrde krivca kad se u školi desi kakav incident ili propust, a druga bi trebalo da se bavi suštinom, da prikuplja i obrađuje podatke, analizira ih u školama pruži povratnu informaciju obrazovnoj ustanovi. Međutim, problem je što u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja nemaju dovoljno resursa, pa se ispostavilo da se sve svodi na puko gomilanje papira", priznaje Verbić.

Vesna Jerotijević, članica Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i učiteljica drugog razreda čačanske osnovne škole, za RT Balkan kaže da joj dve trećine časa odlazi na birokratiju, a trećina na efektivan rad.

"Najviše su opterećene odeljenske starešine i učitelji nižih razreda, a sav taj dodatni trud se dodatno plaća svega 2.000-3.000 dinara mesečno. Meni je najveća trauma formativno ocenjivanje, sadržano od opisa postignuća učenika, opisa njihovog angažovanja na nastavi i preporuka za dalje napredovanje. Pisanje opisnih ocena radi se za svakog učenika posebno i to duplo, u elektronskom i u papirnom dnevniku. Unosimo oznake, poput tužića i smajlića, kao i opisno obrazloženje, odnosno komentar na ocenu - šta je pitano, šta je učenik znao ili nije znao i koju ocenu je dobio. Tu su i zapisnici stručnih i odeljenskih veća, dopunske i dodatne nastave...", nabroja naša sagovornica.

Pedagoška sveska dodatno opterećenje

Jerotijević objašnjava da je dodatni problem i postojanje pedagoške sveske, tj. portfolio učenika u koji se unose lična interesovanja učenika, njegova razmišljanja, raspoloženja, a paralelno vode i svoj, profesorski, portfolio sa napomenama o stručnim usavršavanjima, seminarima koje su pohađali, dostignućima, nagradama sa takmičenja i ostalo.

"Takođe, na kraju polugodišta i školske godine imamo i klasifikacioni izveštaj koji sadrži podatke o ukupnom uspehu u odeljenju, broju izostanka itd, a u slučaju da odeljenje ima dete sa posebnim potrebama, evidencija obuhvata i poseban plan i program za njegovo inkluzivno obrazovanje", navodi članica Unije i dodaje da se sve umnožava u slučaju disciplinskog postupka, kada se dodaju zapisnici i planovi raznih PP službi, roditelja, komisija, timova...

"Doslovno da samo sedite i pišete, a da ne vidite dete. Zato, naravno da sam saglasna sa inicijativom Društva za srpski jezik i podizanjem glasa prosvetnih radnika protiv ovakvog sistema koji nas je odvojio od dece, a približio gomili papira zahvaljujući 'belosvetskim modelima' raznih ambasada i država koje usvajamo bez reda, ikakvog smisla i logike", zaključuje učiteljica.

Sa ovim planovima saglasan je i Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.

"Ministarstvo prosvete je uzelo te projekte koje sprovodi reda radi, iako se i u zemljama gde su nastali primenjuju sa duplo manjim brojem učenika, uz rad defektologa i učitelja, što mi ne možemo da priuštimo", podvlači Brajković za RT Balkan.